НАТО – Ко би рекао?

Пише: Миљана Аничић

Поред тмурних и поприлично хладних јунских дана који су изненадили Пљевљаке, примјетан је и један црни облак који се надвио над градом. Тај облак није производ отрова Термоелектране, нити је изашао из рудничких копова, тај облак је толико црн као да у себи носи срамоту и понижење коју том црнином прикрива. Из тог облака нису се чуле муње и громови, чули су се рафали. Не, то нису рафали слободе, нити рафали из оружја наших јунака, они су утихнули чекајући боља времена. Те рафале и детонације добро памтим иако сам била дијете те 1999. године. Добро су ми познати и никад их не заборављам. Али данас они који су пуцали на нас, који су убијали дјецу и уништавали нашу домовину, вјежбају са „нашима“, или можда „њиховим“.

Да ли је могуће да војска Црне Горе и НАТО спроводе војну вјежбу на километар од Пљеваља па је још назваше „Одлучан одговор 2“ !? Питам се ко је ту одлучан и коме одговарају и за шта? Можда је власт одлучна да нас силом увуче у НАТО, па је ова вјежба одлучан одговор већинској народној вољи. Ко би од данашњих црногорских војника, њихових очева и ђедова рекао, прорекао и помислио прије 17 година, да ће они, њихова дјеца и унуци данас вјежбати са агресорима од којих бранише отаџбину? Тада су агресори летјели изнад наших глава, а данас приземљени својом крвавом чизмом корачају изнад гробова наших јунака који су положили животе те 1999. године. Пљеваљски јунаци Џувер Божо, Тешовић Вукоман, Чупић Бранко, Крвавац Миломир, Предраг Леовац и други, нису се борили и положили животе да данас НАТО војници увјежбавају ратне стратегије у њиховом родном граду. Ко би рекао да ће се државни врх усудити да држи предавање ђацима гимназије „Танасије Пејатовић“ о наводној потреби НАТО интеграција. Одговор пљеваљских матураната на њихове напоре преваспитавања православног народа одјекнуо је кроз пјесму „Ој Косово, Косово…“

Не треба ни коментарисати вољу грађана Пљеваља и Црне Горе, зна се – убједљива већина је против учлањења у НАТО, то чак и Гарчевић добро зна, али војна вјежба „Oдлучан одговор 2“ оставила је један врло ружан печат. Наиме, Министарство одбране је саопштило да се војна вјежба изводи у оквиру касарне „Владимир Кнежевић Волођа“ која се једним својим дијелом налази у улици Предрага Пеђе Леовца. НАТО војници, оцјењивачи и посматрачи шетају се улицом јунака са Кошара, потпоручника који је своје непуне 24 године живота поклонио за слободу отаџбине у току НАТО агресије. Да ли су се званичници Војске Црне Горе и предсједник општине сјетили да се поклоне жртвама НАТО агресије из Пљеваља? Наравно да нису, али су зато потрчали пред НАТО потпуковника. Да ли је то срамно, нека процјене грађани.

Али наше јунаке има ко да чува, да их помиње и да се поклања њиховој жртви. Моје колеге из Нове Српске Демократије учиниле су то недавно полагањем вијенца и анти-НАТО трибином у њихову част, а ја ћу уз одобрење младог пјесника Александра Тошића навести одломак из његове још необјављене пјесме о бесмртном јунаку са Кошара:

Ђе Кошаре српству чине међу
ту Леовца Предрага су Пеђу,
дочекале за јунака муке и
анђели примили на руке,
кад му снагу из прси истјера,
врело зрно шиптарског снајпера.
Момачку је снагу дао своју,
у другоме Косовскоме боју,
терористи када су Шиптара,
кидисали пут српских олтара,
тражећ“ оно што њихово није,
све уз помоћ НАТО агресије!
Мушки стаде, још мушкије паде,
на бранику своје отаџбине
с’ двадес’ чет’ри непуне године!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: