Након 82 године у Рожају одржана Светосавска академија

Овом догађају осим великог броја грађана присуствовао је и епископ Будимљанско-никшићки, Јоаникије, предсједници СО Рожаје и Беране, Хусеин Куртагић и Горан Киковић, предсједник СНП-а, Срђан Милић, пречасни и преподобни оци, монахиње и представници овдашњих школа, институција и политичких странака, те бројни гости из Андријевице, Берана, Бијелог Поља, Мојковца и Жабљака.

Упућујући благослов присутнима, владика Јоаникије је напоменуо да је Свети Сава основао жичку ариепископију и остале епископије СПЦ, међу којима је древна Будимљанска, Зетска, Херцеговачка и Рашка којој је удахнуо нови живот.

„Прослављамо Саву највећег српског просвјетитеља, онога који је удахнуо душу српској просвјети и своме отачаству и своме народу, онога који је завјештао да се Богу молимо у правој и чистој Светој вјери православној и да се трудимо да у свему угађамо Богу, да умножавамо своје таленте, да се просвећујемо књигом и да живимо врлинским животом како између наших ријечи и ђела не би било несагласности.“
„Светог Саву прослављамо и као Божјег угодника, светитеља Божјег, који је дотакао Божанску вјечност и осјенио се њоме и надахнуо се Божанским вјечним животом. Светог Саву кога је обасјала Божја свјетлост истине и правде. Зато он има ту слободу да се пред Богом за нас моли и да нам помаже у овоме животу. Његова молитва испошиље Божју благодат и милост на све оне који му са побожношћу притичу, јер он је смјестио Христа Господа у срцу своме и њиме дјелује и чудотвори као прави христов апостол и просвјетитељ васељене“, бјеседио је Владика Јоаникије.

Професор Цетињске Богословије, Гојко Перовић је истакао да захваљујући Светом Сави хришћанска Црква, хришћанско богослужење и молитве се произносе на српском језику, чиме је свој народ приближио Богу.

„Према народном предању Свети Сава је увијек присутан у народу. Оставио је тако јак печат који повезује људе са Богом и истином. Предања говоре да је он походио ове просторе од Плава и Гусиња до Рожаја. Па ако није прије био овдје онда јесте вечерас. Ако је Свети Сава стизао и довде, то значи да је ово мјесто благословено. Зато ако тражите Божји благослов, напредак себи и своме потомству није неопходно да се одавде одлази, јер ово је мјесто благословено, овдје станује Бог, овдје Бог помаже. Човјек који вјерује у Бога тај може да никне и да роди на овоме благословеноме мјесту. Некада је Алекса Шантић кроз своју пјесму поручио муслиманима из Босне да не иду, а данас на Светог Саву можемо да поручимо православцима из Рожаја да не иду одавде, већ да остану, јер је овдје бити најбоље“, рекао је Перовић.

Говорећи о односу муслимана према овом свецу, Перовић је нагласио да је Свети Сава општејугословенски светац, који је једнако поштован од свих. „Забиљежено је да Муслимани особито поштују и имају страхопоштовање према Светом Сави као божјем човјеку и да су Манастиру Милешеви давали милостињу.“

„Поштовање према гробу Светога Саве било је толико велико код наших муслимана да су се радо одазивали на мобе манастирске и тражили да им калуђери понекад очитају молитву. Да није било бриге муслимана Манастир Милешева не би опстао. Зато, ако се муслимани нису стидјели да поштују Светог Саву, ми пред нашим комшијама муслиманима треба поносно да кажемо да смо светосавци и хришћани. Када имате вјерника с друге стране не може бити неспоразума јер прави вјерник муслиман не може никад нанијети незгоду хришћанину“, рекао је Перовић.

Вече је рецитацијом о Срђану Алексићу за коју је награђена у Италији, оплеменила списатељица Мирсада Бибић Шаботић.

На академији су наступили КУД „Лим“ из Берана, којим руководи, Хаџи Милисав Тмушић, Црквени хор из Бијелог Поља, којим руководи професорица Јулијана Вујошевић, етно група „Расанке“ из Новог Пазара, етно група „Свети Евстатије“ из Берана, Дјечји црквени појци, сестре Марија, Кристина и Ирина Савић, те Страхиња Магделинић члан Гусларског друштва ’’Вук Караџић’’ из Београда. У част Светог Саве, најмлађима су уручени пригодни пакетићи са слаткишима.

Програм је водила Невена Радојевић а организацију свечаности помогле су општине, Рожаје и Беране, овдашњи Центар за културу, Црквена општина Бијело Поље, као и браћа Томислав и Радосав Белоица.