Најгори смо: У свакој држави мањој од милион становника, боље него у Црној Гори

Сви валидни економски параметри и привредни резултати, показују да је Црна Гора, у друштву европских држава са популацијом мањом од милион становника на дну и да нас од стандарда Исланда или Луксембурга дијеле, метафорички речено, „свјетлосне године“.

Иако природно богата и геостратешки добро „распоређена“, неупитни подаци и истраживања Свјетске банке и других кредибилних организација показују да Црна Гора, у овом друштву, има убједљиво најмање плате, највећу стопу незапослености и корупције, а у самом је врху и када је у питању јавни дуг.

Подсјећамо да је недавно премијер Ђукановић истакао како је Црна Гора најразвијенија економија у региону и да је поносан на убрзане реформе међутим, очигледно је да отужна црногорска реалност демантује такве саморекламерске изјаве, а подаци које вам откривамо истовремено показују и где би Црна Гора данас могла бити.

Плата нам четири пута мања од исландске, а шест пута од луксембуршке

Тако, рецимо просјечан Исланђанин заради 2015 евра мјесечно, у Луксембургу се за исти период инкасира 3149 евра, док је у Монаку приход за тај период чак 3436 евра.

Нешто је лошија ситуација у Сан Марину, где је просјечна мјесечна плата 2390 евра, а далеко испод тог просјека је Малта са 1021 евром – чак и таква, међутим, двоструко је „дарежљивија“ према радницима од Црне Горе, где запослени на рачуну сваког првог у мјесецу затекну 499 евра у просјеку, према званичној статистици.

У нечему смо ипак лидери: незапосленост и корупција, као бренд Црне Горе

Према подацима Свјетске банке, од 100 Исланђана, само 3 немају посао. У Луксембургу је на бироу рада 6,7 процената становништва, а на Малти 5,1 посто.

Најбоља ситуација је у Монаку, где не ради само 2%, а „најкритичнија“ међу овим државама је у Сан Марину, где се статусом запосленог не може похвалити 7 процената становништва. Подсјећамо, у Црној Гори је тај проценат 18,33.

Када је у питању индекс корупције, Луксембург је „најчистији“ и налази се на 10. месту листе држава са најмањом стопом ове друштвене девијације – у „леђа му“ гледа Исланд са 13. позиције, а сасвим је солидно котирана и Малта, на пристојном 37. месту.

Са друге стране, Црна Гора је 61. у не баш завидном друштву афричких држава које су у светским круговима стекли статус „банана република“.

По јавном дугу само Исланд у већем проблему

Што се тиче јавног дуга, поново се налазимо у самом врху – драматичније је једино у Исланду где он чини око 80 одсто БДП, док је у случају Црне Горе 67,2 процената, а сличан проблем има и Малта са 63,9 процента. У другим државама је знатно мањи: Сан Марино 25,8, Луксембург 18,4….

Ипак, ваља нагласити да чак и у таквим околностима, од ових држава, па и по овом питању проблематичног Исланда, Црна Гора има најнижи кредитни рејтинг (ББ-).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: