Најцитиранији српски професор пише радове у подруму: Довољни су му математика и да има да плати станарину да га не туже
Професор у пензији Стојан Раденовић годишње објави 30 до 40 радова из математике и један је од наутицајнијих и најцитиранијих истраживача у свету. Само током ове године цитиран је 464 пута, а његове радове највише користе истраживачи из Америке, Ирана, Турске и Кине, преносе медији.
Последње две године Раденовић је на листи 100 најутицајнијих научних умова у области математике, а прошле године придружио му се и професор Зоран Каделбург. Листу сваке године објављује компанија „Томсон Ројтерс“, која је задужена за формирање СЦИ листе која рангира најбоље научне часописе из целог света.
Резултати Раденовића и Каделбурга допринели су да Универзитет у Београду има одличан пласман на Шангајској листи и да је и ове године задржао позицију од 201. до 300. места.
Раденовић за Танјуг скромно каже да му је ипак највећи успех када види да има утицај на млађе истраживаче и да се љубав према математици и истраживачком раду шири у Србији.
То потврђује и рангирање по областима на Шангајској листи. У области математике на тој престижној светској листи, осим Универзитета у Београду, нашли су се и универзитети у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу.
Како би се осамио и могао у миру и тишини да ради, Раденовић је преуредио подрумске просторије зграде у којој живи.
Не жали се на услове, чак каже да су математичари, али и научници уопште, људи посебног кова и да је њихов рад базиран на ентузијазму, а не на материјалном.
„Није чудо што математика иде испред осталих научних области, јер за математику није потребан никакв трошак, само папир, оловка и интернет. Физичари, хемичари, биолози, природне науке они треба да мере, скупе су има материје“, наглашава Раденовић за Танјуг.
За математику каже да је као уметност – вајарство, музика, да захтева посвећеност и љубав и да у науци нема новца.
„Шта значи бавити се математиком, да се приближавам правди и истини, а никако не могу да је додирнем. Заправо да будем у близини правде и истине. Када то осећате ништа вам више није важно, довољно вам је да задовољите основне потребе – платите станарину, да вас не туже. То је драж бављења математиком“, наглашава он.
Да би био добар научник, како каже, мораш да будеш и добар човак, а за лоше људе тврди да не могу да остваре никакве резултате у науци. Додаје да таквих данас има у академској заједници „Доброта је срж за рад у математици, а завидност и мржња вас удаљавају од резултата. Зато лоши људи не могу да направе добар резултат“, закључио је Раденовић чији интервју за магазин Оригинал можете прочитати овде.
Извор: Недељник
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
