Насловна Колумне На Св. Стефана

На Св. Стефана

2
ПОДИЈЕЛИ
Барка „Сербија“, вербална инсталација (Фото: Н.М.)

И врапци на грани знају да се о Републици Српској у народу прича као о једином дијелу наше распарчане земље који нешто вриједи. А вриједи, јер једино прекодрински и херцеговачки Срби знају да то што тврдоглаво чувају има смисла, те да се нису борили узалуд. Чувају тврдоглаво и Косовци, али с горким осјећајем да их је Република издала. Чувају и црногорски и приморски Срби, као сирак тужни без нигђе никога.

Република Српска створена је прије кварат вијека, што је у Бањалуци 9. јануара, на Св. Стефана, обиљежено упечатјиво. Храбро, легитимно, и надасве сложно.

Занимљиво, Република Српска једина је географија у свјетским оквирима која види море, али на њ не излази. Прије тачно двије године доминантна јануарска тема, дакако спинована, била је излазак БиХ на море. Не тамо око Неума, гдје еуропска Хрватска хоће да направи копнени бајпас, те Пељешким мостом повеже своје обалне територије и загради босанске, него да Босниа Херзеговина изађе несметано у свијет – баш код Херцег Новог.

Увијек и у све вјекове вјекова иманентна истини, Радио Слободна Европа оцијенила је тада некоректном одлуку предсједника Црне Горе да одложи потписивање указа о постављању амбасадора у Босни и Херцеговини зарад горњег питања. Потом је прича о спорном копненом појасу око Суторине пала у заборав, и више се помињала није. Бока није додијељена трећој држави (БиХ), него је и даље већински у ЦГ а тек дјелићем у ХР.

Мејнстрим медији нису опазили да су на Божић „пале“ нове кандидатуре за предсједника Србије, и објављени програми. Један се кандидат (универзитетски професор из Новог Сада, Андреј Фајгељ) на yоутубе-у заклео да неће потписати ни један споразум са НАТО, изузев споразум о безусловном и потпуном повлачењу окупационих снага из Србије. Заклео се да ће вратити у Скупштину на поновно одлучивање сваки закон којим се Телеком, рудници, земља и остало национално благо продају странцима. Заклео се да неће дозволити одузимања дјеце грађанима без разлога, или стога што су одбили да дјеци убризгавају сумњиве производе транснационалних фармацеутских корпорација; да се грађанима ваде органи без пристанка; да се грађани шаљу на робију јер говоре истину, или да би отплатили дугове банкстерима. Заклео се да неће дозволити увођење ГМО хране у Србију. Да неће потписати закон о укидању готовине. Да неће дозволити рану сексуализацију дјеце, тј. пропаганду хомосексуализма од вртића и основних школа. Заклео се да неће дозволити укидање брака као заједнице мушкарца и жене. И да ће бранити народ од страних притисака и домаћег тоталитаризма.

Завјет мора да буде јаван, јасно је гледаоцу ове буџетски ништавне yоутубе кандидатуре, чија је политичка потенција тек теоретска. Али човјек рече оно што у Републици Српској вапе да чују, што вапе да чују на Косову, у Црној Гори, по ободу Србије, финалменте и у Беогарду… јер је онтолошки тачно што је кандидат за Предсједника рекао: завјет обавезује до краја живота. Ради се о вјечном принципу који не треба реформисати, него га се треба држати чак и по цијену живота. Дату ријеч треба вратити у српску политику. Ако ријеч више никоме не значи, ни ономе ко је даје ни ономе коме се даје – тада систем нема смисла. Тада ћемо добити епигоне претходних квислинга. А ми нисмо такав народ, показала је прослава 25-годишњице Републике Српске на Св. Стефана.

Предсједник је Додик рекао, парафразирам: Српска треба да се издвоји и направи заједницу са Србијом, и то заједно са четири општине Косова. Уз то иде враћање доминантног српског предзнака Црној Гори, што би дало дугорочно рјешење за стабилност Балкана.

Хоћемо ли устати, понајприје у себи, или ће нас нестати, зависи само од нас.

 

2 КОМЕНТАРИ

  1. 4
    5

    A pokušao je srpski pop da to stanje promijeni. Gligorije bez Meseratija je onako bratski pokrenuo pitanje anaksije Sutorine za potrebe BiH da bi se odmah zatim povukao i kormilo ustupio Sarajevu. To je onaj srpski vladika koji je špijao Amfilohija na Zagrebačkoj TV o godišnjem broju vjernika koji pośete manastir Ostrog – dakle godišnje 1.5 miliona vjernika. Pomnožimo to sa minimum EUR 10.00 dolazimo do cifre od 15 miliona EURića na godinu. Toliko srpska crkva u CG godišnje zatadi samo na Ostrogi – 15 miliona EURića. Dobri srpski pop Gligorije. I bratski…

  2. 9
    0

    Dobro je, ljudima je i samom Bogu milo Nikola, kada si se prisjetio i Kosovaca.
    Zaslužili su oni i više! Mnogo više od bratske riječi srpskog pisca iskraj Zaliva. Kako je to najviše od sveopšte ćutnje o njima što se zubima drže za sveto srpsko Kosovo, vijekove broje.Uvijek sami. Napušteni. Prepušteni!
    Još onda ustali u sebe, nestati otamo neće dok je svijeta i vijeka.
    KosovcI su to!
    Navikli da jutrom žive kad sve mrzne.
    U sebe ustali, uspravili. Ne bi ti oni sjeli, ne daj Bože čučnuli, nebjesa da pomjere!!!
    Orlovići su oni!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here