Насловна Друштво На помолу раскол у православном свету?

На помолу раскол у православном свету?

1
ПОДИЈЕЛИ

Свеправославни сабор, који би требало да буде прво окупљање представника помесних православних Цркава у последњих хиљаду година, сада је под знаком питања: низ цркава је предложио одлагање његовог одржавања, заказаног за 16-26. јун на Криту, због несугласица о једном броју докумената и питања процедуре Сабора.

Догађаји који се тичу одржавања Свеправославног сабора почели су убрзано да се развијају крајем маја, иако су се примедбе на рачун саборних докумената и њихове припреме чуле од стране једног броја цркава и раније.

Истог дана — 25. маја — без договора, четири црквена центра су изашла са захтевом да се у документа сабора унесу озбиљне исправке. Ради се о одлукама које су донели сабори Грузијске, Српске и Грчке православне цркве и Свете Горе.

Синод Бугарске православне цркве је први објавио да неће присуствовати Сабору — 1. јуна је саопштио да се Аабор не може одржати у установљеном року због нерешености низа кључних питања. Већ 3. јуна, Руска православна црква је предложила да се сазове „хитни предсаборски свеправославни састанак“ за решавање насталих проблема.

У понедељак је Антиохијска православна црква донела одлуку да не путује на Крит, јер Константинопољска патријаршија није узела у обзир њене позиве да се проблеми реше пре Сабора. У Антиохијској цркви нису решени спорови са Јерусалимском патријаршијом о црквеној јурисдикцији у Катару. Јерусалим је 2013. године послао тамо своје свештенике, изазвавши тиме незадовољство Антиохијске патријаршије, која је то схватила као кршење њихове канонске границе. Након тога, две цркве су прекинуле све контакте, што је послужило као главни разлог за неучешће поглавара Антиохијске цркве — патријарха Јована X — на предсаборским састанцима у Истанбулу (2014) и Шамбези (2016).

У четвртак је Српска православна црква предложила да се одржавање Свеправославног сабора одложи. СПЦ, међутим, сматра да састанак на Криту треба одржати, али да се његов статус смањи на „међуправославно саветовање“. Срби су навели и да Константинопољска патријаршија није уврстила ниједан од њихових предлога о дневном реду.

У петак је објављена информација да Грузијска православна црква неће учествовати на сабору на Криту. Један од разлога за ову одлуку је да она не заузима одговарајуће место у константинском диптиху — историјском традиционалном поретку помињања представника Цркве на литургији (Константинопољска црква је ставила Грузијску цркву на 9. место). Осим тога, Грузијска црква се жали што планирани дневни ред Сабора заобилази важна питања, попут закључивања брака и црквеног календара.

Позиције Москве и Константинопоља

Јуче је саопштено да Руска православна црква „сматра несвојственим“ учешће својг представника — митрополита валколомског Илариона — у припреми завршног документа Сабора који је требало да почне у четвртак 9. јуна. РПЦ то објашњава тиме што су последњи догађаји одржавање Сабора довели у питање. У московској патријаршији су убеђени да сабор без учешћа једне или неколико цркава губи статус Свеправославног, а његове одлуке неће бити обавезујуће за све цркве. Предложени сценарио Константинопоља окарактерисан је као „нереалан“. Уосталом, у РПЦ су навели да још има времена за превазилажење проблема који ометају одржавање Сабора.

У понедељак, 13. јуна, у Москви ће бити одржана ванредна седница Светог синода Руске православне цркве ради „дискусије о ванредној ситуацији која је настала након одбијања низа помесних православних цркава да учествују у раду Свеправославног сабора, чије одржавање је планирано на Криту“. Вероватно ће на седници и бити донета одлука да ли ће Руси учествовати на сабору на Криту.

Константинопољ је током свих ових напетих недеља више пута изјављивао да припрема Сабора тече по плану, и да „ниједна институционална структура не може да промени саборни процес који је већ у току“.

Неки експерти сматрају да Константинопољска патријаршија жели да по сваку цену одржи сабор у назначеном року. Међу различитим тумачењима догађаја могу се наћи и страх од раскола братских православних цркава које су се досад чиниле блиским. Ипак, ниједна страна такво мишљење није званично изразила.

1 КОМЕНТАР

  1. 4
    0

    У времену зла и покоре у којем смо осуђени да живимо, али и ДА ПРЕЖИВИМО, НАДЖИВИМО САТАНОИДЕ, НУЖНО ЈЕ ДА СРПАКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА, Њ.В.П. АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ -ХИТНО, ПОСЕБНО И НАРОЧИТО – УСПОСТАВЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПАРАЛЕЛНЕ ОДНОСЕ СА МОЋНОМ РУСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ У СМИСЛУ ДА СВАКИ НАПАД НА СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ, ЊЕНУ ПАТРИЈАРШИЈУ У БЕОГРАДУ И ПЕЋИ, ЊЕНЕ ( постојеће,али и нужно новоуспоствљене) АРХИЕПИСКОПИЈЕ, МИТРОПОЛИЈЕ И ЕПИСКОПИЈЕ – ИМА СЕ СМАТРАТИ ИСТОВРЕМЕНО И КАО НАПАД НА РУСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ – помилуј ме и сачувај од гријеха, Господе Преблаги, раб Твој, Перивоје Радомиров Поповић, Медун-Кучи!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here