На патикама и конопцу нема Мединовог ДНК

И даље је мистерија гдје је сакривен Петровчанин Немања Медин, али тужилаштво у бројним издатим налозима за вјештачење не крије сумњу да је убијен, пишу Дневне новине. Међутим, налази вјештака не дају довољно доказа којима би се таква претпоставка потврдила.

Према информација ДН, Више државно тужилаштво одбрани није дозволило увид у кључне доказе, али јесте у резултате ДНК анализе и других вјештачења из Форензичког центра. Из њих проистиче да је Мединова крв нађена на регистарским таблицама изузетим са мјеста гдје му је запаљен ауто, те да је на овом „мегану“ стакло пукло усљед „дејства овалног металног предмета“. С друге стране, испоставило се да оно што је истражитељима изгледало као траг крви на патикама и канапу који су нађени код окривљених, није ДНК Медина, нити је уопште ријеч о људском трагу. До сада изведеним доказима се потврђује и писање ДН да се албански држављанин Адријан Кастрати доводи у везу са овим случајем, а осим њега, у списима у које су ДН имале увид, помиње се и име још једне особе.

Медину је изгубљен сваки траг 8. јула након што је из куће кренуо у правцу Вирпазара. Надлежни за отмицу сумњиче Владимира Уламу и Дарка Мијовића, а Цетињани Зоран Мухадиновић, Марко Вујачић и Богдан Милић осумњичени су да су им у томе помогли.

Медин је тога дана, сумња се, возио „меган“ који је 12. јула пронађен запаљен поред локалног пута Вирпазар-Ријека Црнојевића. А осим таблица са натписом „BW-910-HH“ на којима су остали трагови несталог 24-годишњака, на лицу мјеста је нађена још једна пресавијене таблица са биолошким трагом три особе, од којих је једна највјероватније Медин.

Осим таблица, са овог мјеста истражитељи су изузели отиске на гранама дрвета, са стакла ретровизора, дјелови пластике те картонска кутија од таблета, на којој су били видљиви трагови налик на крв, више стаклених комада од поломљених чаша… Ови трагови поређени су са ДНК-а профилима већине осумњичених, али вјештачењем није утврђен ДНК осумњичених.

У унутрашњости аута нађена је и аутоматска пушка калибра 9 мм без муниције, а балистичар је вјештачењем утврдио да на њој недостаје метални преклапајући кундак. Он је, како се наводи у извјештају вјештака, демотиран прије него што је дошло до пожара који је узроковао нефункционалност овог оружја.

Већ првих дана истаге полиција је извршила претресе у више станова и кућа на територији Подгорице, Цетиња и Бара. Том приликом укупно је одузет 21 мобилни телефон углавном са СИМ картицама, али је један дио након обраде истражитеља, враћен власницима.

Кућа осумњиченог Богдана Милића на Цетињу два пута је претресана, а у њој је осим Владимира Уламе који се потраживао, нађен арсенал оружја. Између осталог, на списку заплијењених ствари је пет оквира аутоматске пушке, двије кутије са укупно 100 метака, четири ловачке пушке, гасни пиштољ.

Траг на конопу није крв

Приликом претреса „БМW“-а једног од окривљених, Дарка Мијовића из Зете нађен је коноп дебљине један сантиметар неутврђене дужине и на њему је уочена црвена мрља налик на сасушену крв. Овај коноп је пронађен испод тапацира у дијелу резервног точка, а пошто је изузет, по налогу надлежног тужиоца, послат је на вјештачење. Анализом је утврђено да трагови на конопцу нијесу људског порјекла.

У већини наредба за спровођење вјештачења наводи да се та радња врши по сумњи „да је извршено кривично дјело убиство на штету Медин Немање“. Иако ово указује да су први дани тужилачке истраге били усмјерени на расвјељавање убиства, у наредби за споровођење истраге окривљенима се ставља на терет отмица, јер највјероватније, за убиство није било довољно доказа.

Тужилац Жељко Томковић ускратио је одбрани копирање доказа листинга телефонских комуникација, јер они тек треба да буду предмет вјешачења по судском вјештаку за телекомуникације, које још није одређено.

Одбрани је такође забрањено право да увид у записник о саслушању шест свједока, затим медицински извјештај о повредама Дарка Мијовића те слике скинуте са надзорне камере тунела Созина. У образложењу за ускраћивање увида у ове доказе тужилац је навео да током истраге треба саслушати већи број свједока, те да би, „имајући у виду чињеницу да су се у досадашњем току поступка осумњичени Улама, Милић и Мијовић бранили ћутањем, па би била угрожена сврха истрага уколико би окривљени били упознати са наведеним доказима прије саслушања свједока“.

Зоран Б. Мухадиновић (43) не признаје да је пружио помоћ учиниоцу након извршеног дјела. Казао је да му је Улама кум и да га је посљедњи пут видио почетком јула 2016. године, а након тога 4. августа у селу Ресна у Цетињу када га је полиција ухапсила. Тада је је био присутан као свједок приликом претреса куће Богдана Милића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: