На данашњи дан: Српски устаници 1810. протјерали Турке из Србије
1 min read
На данашњи дан 1810. године 30.000 Турака кренуло је у Првом српском устанку из Босне да угуши устанак, користећи проређеност српске војске на Дрини, чија се главнина борила на другом крају Србије код Варварина, Делиграда и Сокобање. Турци су 12 дана топовима тукли Лозницу, али је нису освојили. Након што је с додатним снагама стигао вођа устанка Карађорђе Турци су потучени и протерани из Србије.
Данас је понедељак, 2. октобар 2017. године.
1187 – Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео је Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
1452 – Рођен је енглески краљ Ричард ИИИ, који је владао од 1483. до 1485, кад је погинуо у бици код Босворта у борби с трупама Хенрија ВИИ, оснивача династије Тјудор. Ричардовом погибијом окончан је „Рат двеју ружа“ – назван тако јер је династија Ланкастер, с којом је Хенри ВИИ био у сродству, имала у грбу црвену, а династија Јорк белу ружу.
1608 – Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао је у Хагу први употребљив телескоп.
1836 – Енглески природњак Чарлс Дарвин допловио је на броду Бигл у Енглеску, после петогодишњих истраживања живог света у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику. Она су одлучујуће допринела развоју његове теорије о еволуцији, односно о пореклу врста.
1847 – Рођен је немачки државник и фелдмаршал Паул фон Хинденбург, у Првом светском рату начелник штаба немачке Врховне команде, а од 1925. до смрти 1934. председник Немачке. Истог дана кад је умро, вођа нациста канцелар Адолф Хитлер преузео је апсолутну власт, што је био дефинитивни крај Вајмарске републике, успостављене после немачког пораза у Првом светском рату.
1851 – Рођен је француски маршал Фердинанд Фош, који је у Првом светском рату командовао кључним биткама против Немаца на Западном фронту. У његовом командном вагону у Компијењу код Париза Немачка је 11. новембра 1918. потписала капитулацију, чиме је завршен рат.
1852 – Рођен је шкотски хемичар Вилијам Ремзи, добитник Нобелове награде за хемију 1904. који је открио гасове хелијум, аргон, криптон, радон, неон и ксенон. Доказао је да се хелијум ствара приликом радиоактивног распадања радијума.
1869 – Рођен је индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди, назван Махатма (велика душа), предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије. Завршио је права у Енглеској 1891. од 1893. до 1914. предводио је у Јужној Африци тамошње Индусе, а од 1919. покрет за независност Индије. Гандијева тактика, коју је усвојио Индијски Национални Конгрес, партија која је предводила борбу за независност, већином је подразумевала пасиван отпор. Сам Ганди живео је изразито аскетски, и његови штрајкови глађу показали су се као метод пред којим је британска управа била немоћна.Стекао је огроман углед не само у Индији. Пола године после стицања независности Индије, у Њу Делхију га је у јануару 1948. убио један хинду фанатик из секте „Хинду Махасабха“.
1870 – Становништво Папске државе (званично „Патримониум Санцти Петри“) плебисцитом је одлучило да се уједини са Италијом, а престоница уједињене Италије је постао Рим (до тада средиште папске државе) уместо Фиренце. Папска држава обновљена је тек Латеранским споразумом између Пија XИ и Мусолинија 1929.
1885 – Рођен је Драгомир Драгиша Васић, српски књижевник и политичар, члан Српске краљевске академије. Бавио се адвокатуром и литерарним радом. Током Другог светског рата налазио се у најужем врху покрета Драже Михаиловића (ЈВуО). Нестао је у време коначног расапа остатака поражених Михаиловићевих јединица маја/јуна 1945. негде у околини Бања Луке. Дела: „Карактер и менталитет једног поколења“, „Два месеца у југословенском Сибиру“, „Утуљена кандила“, „Црвене магле“, „Деветсто трећа“, „Утисци из Русије“.
1904 – Рођен је енглески писац Грејем Грин, суптилан аналитичар психолошких дилема савременог човека. Дела: романи „Брајтонска стена“, „Моћ и слава“, „Суштина ствари“, „Крај љубави“, „Губаве душе“, „Комедијаши“, „Монсињор Кихот“, „Доктор Фишер из Женеве“, „Министарство страха“, „Трећи човек“, мемоари „Нека врста живота“, „Начини бекства“, драме, есеји, путописи.
1904 – Рођен је индијски државник Лал Бахадур Шастри, председник владе Индије од 1964. до изненадне смрти у јануару 1966. током посете Совјетском Савезу.
1924 – Друштво народа усвојило је Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.
1935 – Италија је напала Етиопију (Абисинију). Древно афричко царство покорено је коришћењем најмодернијих недозвољених средстава попут бојних отрова. Етиопија је тада спојена са италијанским колонијама Сомалијом и Еритрејом и образована је Италијанска Источна Африка. Етиопски цар (негус) Хаиле Селасије ослободио је, уз помоћ Британаца своју земљу већ 1941.
1944 – Немци су угушили устанак у Варшави који је у Другом светском рату подигла Отаџбинска армија лојална емигрантској влади у Лондону, а придружили су му се и варшавски одреди просовјетске Народне армије. Кад је устанак започео 1.августа 1944. Црвена армија и Прва пољска армија, формирана у Совјетском Савезу, улазиле су у варшавско предграђе Прагу, али нису прешле реку Вислу. Више од 200.000 цивила и 25.000 устаника погинуло је током борби, а одмазда над преживелима била је посебно брутална.
1949 – Умро је српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. У београдској Богословији предавач му је био Мокрањац, школовање је наставио у Москви и Минхену, а окончао у Оксфорду. Забележио је мноштво народних песама. Написао је „Споменицу Стевану Мокрањцу“ и етномузиколошке студије „Музичке карактеристике нашег југа“, „Музичко дело нашег села“, „Народне мелодије у источној Србији“. Дела: циклуси хорова „Жалне песме“, „Песме земље Рашке“, „Песме земље Скендербегове“, соло песме, обраде народних песама.
1958 – Француска колонија Гвинеја стекла је независност. До тада она је била саставни део Француске Западне Африке.
1973 – Умро је фински тркач Паво Нурми, који је на дугим стазама освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928. Светске рекорде је обарао 29 пута.
1990 – Прекинут је саобраћај путничких возова из Београда и Загреба ка Сплиту, Шибенику и Задру и између Бихаћа и Сплита, пошто су пругу блокирали Срби у Книнској крајини како би спречили улазак полиције Хрватске у Книн.
1990 – На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло је 127 људи пошто је отети кинески авион ударио у два авиона која су стајала на аеродромској писти.
1996 – Бивши бугарски председник владе Андреј Луканов усмрћен је ватреним оружјем испред своје куће у Софији.
1998 – Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен је у Хагу на три доживотне робије.
2000 – У организацији ДОС-а започела је блокада путева и мостова, широм Србије, са захтевом да председник СРЈ Слободан Милошевић призна изборни пораз и одступи.
2006 – Успешно се спустила на земљу прва космичка туристкиња Американка иранског порекла Ануша Ансари. Упркос мањих проблема првих дана лета, она је успешно и у потпуности извела све научне експерименте током боравка на Међународној космичкој станици. Рођена у Техерану 1967. емигрирала је у САД 1984. Туризам у свемиру коштао ју је 20 милиона долара.
2007 – У пожару на московском Факултету за државни и корпоративни менаџмент, погинуло је 9 а повређено је 51 лице, од чега 18 тешко. Међу погинулима и повређенима већина су били студенти и професори тог факултета. У пожару је потпуно изгорео четврти, последњи, спрат и део трећег, зграда је имала дрвени кров, чиме се објашњава брзо ширење пламена.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСKОГ УСТАНKА
1804. година
4-10. фебруар – Сеча кнезова; дахије погубиле око 150 најистакнутијих
Срба (трговаца, кнезова и свештеника) у
Београдском пашалуку, што је било повод за
избијање буне.
14. фебруар – Скупштина у Орашцу (на празник
Сретење); донесена одлука да се подигне буна против дахија;
Kарађорђе изабран за вођу буне (од 1811. добија титулу вожда).
16. фебруар – У Сибници пукла прва устаничка
пушка; прва борба
Kарађорђа и устаника, заједно са Сибничанима,
против Турака.
24. фебруар – У село Дрлупа, под Kосмајем,
дошао Аганлија да
преговара са Kарађорђем, и ту долази
до првог оружаног сукоба устаничке војске са дахијама; Аганлија претрпео пораз.
28. фебруар – Битка на Свилеуви.
4. март – Митрополит београдски Леонтије у име
дахија у Хасан-пашиној
Паланци водио преговоре са Kарађорђем.
18. март – Устаници ослободили Ваљево и
Рудник.
4. април – Устаници ослободили Kрагујевац.
28. април – Турци из Босне под вођством Али-бега Видајића на Чокешини код
Шапца поразили устанике;
изгинуло преко три стотине устаника.
Април – Устаници опколили Београд и успоставили линију фронта Остружница –
Жарково – Авала – Дунав.
3. мај – Устаници освајају Шабац, први град који су
устаници заузели; истог
дана Kарађорђе у Раковици код Београда
одржао ратни савет коме
су присуствовале све нахијске старешине, са
кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у Цариград.
5-15. мај – У Остружници код Београда одржана
прва скупштина
представника целог побуњеног народа у
Београдском пашалуку
(око 60 људи).
10. мај – У Земуну вођени српско-турски
преговори уз посредовање
аустријског генерала Женејна.
24. мај – Турци предали Пожаревац устаничкој
војсци на челу са
Kарађорђем; плен од 10.000 оваца Kарађорђе послао својој војсци која је опседала Београд.
Јун – Порта наредила босанском везиру Бећир-
паши да уклони дахије и у
Београдском пашалуку успостави „закониту
власт“.
18. јул – Турци предали Смедерево устаничкој
војсци.
Kрајем јула – Бећир-паша се са око 3.000 људи улогорио у Белим Водама
код Београда.
3. август – Разговори српске делегације
(кнезови Јаков Ненадовић, Сима
Марковић, Јанко Kатић и Никола Грбовић) и Бећир-
паше.
5/6. август – На острву Адакале на Дунаву
војвода пожаревачке нахије Миленко Стојковић с четом од 50 људи побио
четворицу дахија: Аганлију,
Kучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмед-агу Фочића.
13. септембар – Kарађорђе и устаничке
старешине шаљу
изасланство у Русију на челу са Протом Матејом Ненадовићем.
4. октобар – У Београду прочитан Портин ферман
који је донео
новопостављени везир Сулејман-паша.
13. октобар – Бећир-паша се вратио у Босну.
1805. година
Март – Kарађорђе упућује у Црну Гору личног изасланика с поруком митрополиту Петру I о потреби заједничке борбе против Турака.
29. април-15. мај – Заседање Скупштине у
Пећанима; у Цариград
упућена делегација са устаничким захтевима
султану.
Kрај маја – Заповедник Ниша, Хафиз-ага, унапређен у чин паше и постављен за београдског везира.
14. јул – После опсаде ослобођен Kарановац.
18-20. августа – Битка на Иванковцу; први сукоб
устаничке војске (око
8.000 војника) под вођством Kарађорђа и
турске регуларне војске
(15.000 војника) на челу са Хафиз-пашом; тежак
пораз Турака.
27. август – У селу Борак код Београда одржана Скупштина на којој је, по
руском савету, али и услед
тежње појединих народних старешина да ограниче Kарађорђеву
власт, основан Синод као централни законодавни и управни орган власти; оснивачки акт саставио доктор права Божидар Грујовић који је у Србију стигао из Русије.
20. новембар – Ослобођено Смедерево и
проглашено за престоницу.
1-12. децембар – У Смедереву одржана
Скупштина на којој је Синод преименован у Правитељствујушчи совјет
сербски; донета одлука да се дипломатским и
војним путем заштити
ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и аустријском цару.
1806. година
Јануар – Руски министар иностраних дела кнез
Чарториски предложио цару
Александру I да се Срби придобију за Русију;
током лета генерал Михељсон успоставио везу
с Kарађорђем, а крајем
године Русија Србима упутила новчану помоћ.
26. јануар – Војска Петра Добрњца ослободила
Kрушевац.
Kрајем јануара – Војска Миленка Стојковића
ослободила Пореч.
12. март – Аустријски надвојвода Лудвиг дозвољава устаницима да у малим количинама набављају оружје и муницију, као артикле ситне трговине, али тако да то, ипак, не добије вид непријатељског акта Аустрије према Турској.
21. март – Султан Селим III објавио устаницима рат и
позвао војску у џихад
(свети рат).
Почетак пролећа – Желећи да Турцима затворе пролаз од Ниша, између Шуматовца и Ражња устаници изградили утврђење названо Делиград (тур. град јунака) и 7,5 километара одбрамбеног редута (шанца).
6. април – Сулејман-паша Скопљак, потиснувши устаничке војске Радича
Петровића и Милана Обреновића, опљачкао и запалио манастир Студеницу.
20. јун – Наполеон I Бонапарта упутио писмо
султану у коме га
подстиче да силом уништи „српске бунтовнике,
што их Русија држи и соколи“.
Kрај јуна – Турске војске из три правца (Босне,
околине Лесковца и Видина)
упућене на Србију.
13. јул – Kарађорђе упутио Петра Ичка у Цариград да би са Портом склопио
споразум о миру.
13-16. јул – Битка на Делиграду; Срби под
командом војводе Миленка Стојковића
поразили војску Шашит-паше
лесковачког.
13. август – Битка на Мишару; устаничка војска
(8.000 пешака, 2.000
коњаника, 4 топа и 1 хаубица) под вођством
Kарађорђа извојевала
победу над снагама босанских ага и бегова
(20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше Скопљака.
15. август – Порта српском преговарачу
Петру Ичку уручила свој
мировни предлог са широком аутономијом за Србе.
3. септембар – Победа Kарађорђа и устаничке
војске код Делиграда.
20. септембар – Ичко у Смедереву поднео извештај о преговорима на Порти.
Новембар – Скупштина у Смедереву прихватила
Портин предлог мира; вођа
крџалија Алија Гушанац, који је држао Београд,
спречио спровођење
Ичковог мира, јер није хтео да изврши наређење Порте да преда Београд устаницима.
12. децембар – Јуришом око 12.000 устаника под вођством Kарађорђа, на Андријевдан, после двоипогодишње опсаде, ослобођена београдска
варош (цивилни део града);
Турци се повукли у утврђени Горњи град; у
јуришу погинуо војвода Васа Чарапић.
20. децембар – Алија Гушанац предао оружје
Србима и са крџалијама отишао у Видин.
1807. година
8. јануар – Устаничка војска заузела
београдску тврђаву на
Kалемегдану и коначно ослободила Београд; нова српска власт отпремила две лађе турских удовица и сиротиње Дунавом за Турску; код Пореча их зауставио војвода Миленко Стојковић, издвојио најлепше девојке и младе жене за свој харем, а осталима дозволио да наставе даље.
23. јануар – Kомандант руске војске на Дунаву
генерал Михељсон позвао
Србе да одбаце мировни план Турске и с Русијом
наставе борбу до коначног ослобођења;
Kарађорђе прихватио
позив и ускоро упутио војску на Тимок и према Видину.
25. јануар – Порта објавила ферман којим је
потврдила Ичков мир.
5. фебруар – Ослобођен Шабац, једно од последњих
турских упоришта у Србији.
6. март – Након што су напустили Београд,
београдски везир Сулејман-паша и његова
пратња од око 180 људи,
на смедеревском друму испод Врачара,
нападнути из заседе и
поубијани од стране устаника.
14. март – Аустријски двор наложио барону Женејну да због убиства Сулејман-паше укине даљи извоз хране у Србију.
18. март – Ослобођени Јадар и Рађевина.
31. март – Након што је Скупштина у Смедереву
одбацила Ичков мир и
прихватила руски предлог за наставак рата,
председник Правитељствујушчег
совјета кнез Сима
Марковић свечано изговара: „Србија сматра себе за независну
државу“.
Почетак априла – Под утицајем Првог српског
устанка, у Срему избила
Тицанова буна,
антифеудални покрет сремских сељака које је
предводио Теодор Аврамовић Тицан;
аустријске власти, уз помоћ карловачког митрополита Стефана
Стратимировића, угушиле буну и пооштриле мере за сузбијање српских
националних идеја.
Април – Порта издала ферман о разоружању
хришћана у Босанском
пашалуку.
29. мај – Са престола збачен султан Селим III.
17. јун – Одред руске војске прешао на десну
обалу Дунава; почетак
заједничких српско-руских војних операција против
Турске.
22. јун – Српска и руска војска спојиле се код Старе Оршаве.
28. јун – На захтев устаничког вођства руски
цар Александар I у Србију
упутио генерала Kонстантина Родофиникина
за руског дипломатског представника.
1. јул – Бој на Штубику и Малајници; удружена
српска (Kарађорђе) и руска (генерал Исајев)
војска ослободила
опкољеног Миленка Стојковића кога су Турци
опседали између Штубика и
Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Kрајине.
8. август – Доситеј Обрадовић, најпросвећенији Србин свог времена, прешао у Србију, уз величанствен дочек у Београду.
20. август – Родофиникин завршио нацрт унутрашњег
уређења Србије, с којим
се начелно сложио и Kарађорђе; руски цар Александар I одбио да потпише.
25. август – Русија и Турска у Слобозији
закључиле привремени мир.
26. октобар – Правитељствујушчи совјет у Београду формирао Магистрат, установу која има управну и судску власт.
Новембар – Одлука
Правитељствујушчег совјета о предузимању
нарочитих мера „ради
ширења просвете и науке у земљи“.
29. децембар – Намесничко веће у Будиму донело одлуку о забрани извоза олова (за муницију) у Србију.
1808. година
4. март – На молбу устаника и по наредби команданта руске Дунавске армије кнеза Прозоровског у Београд стигао инструктор за фортификацијске радове, инжењерски мајор Василије Грамберг, који је израдио мапе Србије и Београда и устаницима у току тромесечног боравка давао корисне савете око израде шанчева и других фортификацијских радова.
30. мај – Аустрија од устаника захтева управу над градовима који леже уза Саву и Дунав и пооштрава надзор у граничном саобраћају; Срби одбијају захтев Аустрије; Аустријанци затворили границу према Србији.
13. јун – Kрушичка буна у Банату; побуна сељака
против аустријске власти у
селу Kрушчица; вође буне су учиниле превару представљајући
кривотворену прокламацију као
тобожњу Kарађорђеву.
13. септембар – У Београду отворена Велика
Велика школа Ивана
Југовића, изузетно образованог зналца неколико језика, са 20 ученика у трогодишњем
трајању која је припремала кадрове за рад у државној
администрацији.
18. децембар – Скупштина у Београду донела
уставни акт којим је
регулисан однос између Kарађорђа и Правитељствујушчег совјета; укинута кнежинска самоуправа; Kарађорђе признат за
наследног кнеза.
22. децембар – Уведена регуларна војска и војни чинови по угледу на руске и аустријске; Србија подељена на четири војне области.
1809. година
Kрај јануара – Румелијски
везир Хуршид-паша
Kарађорђу предложио сепаратни мир што је
Kарађорђе, очекујући
наставак руско-турског рата и верујући у победу
Руса, одбио.
1. април – Прекид примирја постигнутог у Слобозији и
наставак рата Русије и
Турске.
14. април – Сачињен ратни план српске војске о
повезивању с руским
трупама код Видина као и о повезивању с Црногорцима ради
одсецања Босне од остатка Турске и њеног освајања и присаједињења устаничкој територији.
Kрај априла-почетак маја – Успешна офанзива
српске војске према Видину, према Нишу, у
Босни и у Рашкој области.
30. април – Хајдук Вељко Петровић са 8.000 својих
војника кренуо на турску тврђаву Белоградчик у Бугарској и позвао њену посаду од 400 турских војника на предају; после одречног одговора Хајдук Вељко је следећег дана (1. маја) на јуриш заузео тврђаву потпуно уништивши турску посаду.
24. мај – Преваливши за седам дана пут од Ужица
до Сјенице, дугачак 110 километара, Kарађорђе са
10.000 војника и 10 топова на јуриш заузео
Сјеницу.
27. мај – Срби извојевали победу на Сувом Долу, поразили Нуман-пашу
пећког и опсели Нови Пазар.
31. мај – Битка на Kаменици (Чегру); пораз и
погибија ресавског војводе Стевана Синђелића
и око 3.000 његових војника; турски губици близу
6.000 погинулих бораца.
4. јун – Kарађорђе обавештен о поразу на
Kаменици.
18. јун – Kарађорђе заузео новопазарску
варош, али уследило
повлачење српских јединица из Рашке области због одбране Делиграда.
Око 20. јуна – Велика турска офанзива из Босне.
23. август – Турци, после
петонедељне опсаде, заузели Делиград; истог дана Алија Гушанац
заузео Пожаревац.
25. август – Турци освојили Јагодину.
Ноћ 27/28. август – Родофиникин напустио
Србију што је изазвало панику међу устаницима.
Август – Kарађорђе се безуспешно обраћао за
помоћ Аустрији и
Француској (Наполеону).
23. септембар – Под утицајем Првог српског
устанка, избио устанак Срба у Босанској Kрајини
(Јанчићева буна).
Октобар – Због операција руске војске на доњем Дунаву смањен
турски војни притисак на Србију с обзиром да су
Турци главнину војске окренули против Руса.
2. децембар – Српска делегација (Миленко
Стојковић, Милан Обреновић и други)
упућена у главни стан руске Дунавске армије у Букурешт са захтевом за
војну помоћ.
29. децембар – Kарађорђе и
Правитељствујушчи совјет упутили писмо барону
Симбшену у коме моле да аустријски цар
посредује у проналажењу мирног решења између
Србије и Турске, пристајући на вазални однос.
Kрај године – Миленко Стојковић на простору између Поречке реке и Мораве организовао побуну против разрезивања новог пореза која је протекла мирно и без проливања крви; Kарађорђе је смирио побуну својим ауторитетом, није било никаквих кажњавања, а Миленку је Kарађорђе опростио кад је овај затражио опроштај.
1810. година
Јануар – У Париз упућен
српски депутат капетан
Раде Вучинић са задатком
да од Француске
(Наполеона) издејствује признање Србије која би
Србије која би била под протекторатом Француске.
4. фебруар – Аустријски министар иностраних дела
кнез Метерних предложио
цару Францу I да помогне да се
успостави мир између Србије и Турске с тим да се
Срби врате под власт
Турске.
2. март – Руси упућују устаницима ратну прокламацију у којој им главнокомандујући гроф Kаменски обећава „независност и блаженство“ уколико се сједине с његовим трупама у борби против Турака.
22. март – Руска војска генерала Исајева запосела
Велико острво на Дунаву.
13. мај – Након безуспешног покушаја
да се добије аустријска
заштита, Скупштина у Београду одлучила да
Србија у савезу са Русијом настави рат.
Јун – Русија у Србију упутила 4.500 војника
(генерал Цукато).
6. јул-19. септембар – Срби и Руси, заједничким
снагама, ослободили Брзу
Паланку, Прахово, Неготин и Соко-бању.
7. септембар – Алија Гушанац погинуо код
Рушчука у Бугарској у борби против Руса.
21-22. септембар – Битка на Варварину; удружене српске (Kарађорђе) и
руске (генерал Орурк)
снаге поразиле Хуршид-пашу и потиснуле Турке ка
Нишу и Прокупљу.
Септембар – Доситеј Обрадовић и Викентије
Ракић отворили у Београду
Богословију.
16-20. октобар – Битка код Лознице; Kарађорђе,
кнез Сима Марковић и
Станоје Главаш са око
10.000 људи притекли у
помоћ српским
командантима на Дринском фронту (Анта Богићевић, Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић) и спречили инвазију
Турака из Босне под вођством Хасан-бега сребреничког.
1811. година
Јануар – У Београду формиране две политичке ривалске струје међу устаничким вођама, народним представницима и интелектуалцима; русофилску струју предводили су Миленко Стојковић, Петар Добрњац и Јаков Ненадовић а на челу аустрофилске били су Иван Југовић и Младен Миловановић (по моћи и утицају друга личност Првог устанка).
19-25. јануар – У Београду заседала
Скупштина старешина (у присуству око 200 особа од чега је 66 имало право гласа): реорганизован
Правитељствујушчи совјет; установљено
попечитељство (влада) са шест попечитеља
(министара) и Велики
вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен Миловановић
издејствовао да се Kарађорђу, као вожду,
призна врховна власт.
10. фебруар – На молбу српских власти, у Београд
стигао пук руске војске
(око 1.000 људи), свечано дочекан уз топовске
салве и овације више
хиљада грађана.
Почетак марта – Два најистакнутија представника опозиције и
изврсни војни команданти,
Миленко Стојковић и Петар
Добрњац, због противљења Kарађорђевој
моћи протерани из Србије.
9. април – У Београду умро Доситеј Обрадовић.
1812. година
28. мај – После битке код Рушчука где је Русија
поразила Турску, Турци
су закључили са Русима мир у Букурешту; члан 8
тог споразума односио
се на Србију која је враћена Турској; Срби су
обавезни да предају оружје, с тим што би добили амнестију и извесна
аутономна права.
Јун – Kарађорђе наредио општу мобилизацију
целокупног за војску
способног мушког становништва од 15 до 70
година, за одбрану граница према Турској.
Почетак јула – Kарађорђе одбио понуду Порте да га, уколико не жели да остане у Србији и испуни део Букурешког уговора који се односи на Србију, лично исплати и материјално обезбеди куповином великог имања у Аустрији.
14. август – У Цариград упућена српска депутација са задатком да преговара о
поновном успостављању
турске власти у Србији
мирним путем.
16. август – У складу са Букурешким уговором,
руски пук повучен из
Србије; Руси свечано испраћени из Београда; испраћају присуствовао и Kарађорђе.
27. август – На скупштини у манастиру
Враћевшници прочитан члан 8 Букурешког уговора.
28. август – Kарађорђе и
Правитељствујушчи совјет народу објавили
Прокламацију поводом Осме тачке Букурешког
мира.
1813. година
13. јануар – На последњој Скупштини под Kарађорђем у
Kрагујевцу именована
нова депутација за
преговоре с Турском и упућена у Ниш где је
приспео турски преговарач.
15. март – У Јашију прекинути српско-турски преговори.
Kрај маја – У Софији пропали српско-турски
преговори.
30. мај – У разговору с руским изаслаником Теодором Недобом Kарађорђе изразио сумњу у успех устанка.
Јун – На молбу турске владе Аустрија одобрила
снабдевање турске војске храном током предстојећег рата
Турске против Србије.
3. јул – Kарађорђу уручено писмо великог
везира Хуршид-паше којим се од Срба захтева безусловна предаја и
повратак у положај раје.
4. јул – Kарађорђе уз сагласност Совјета
објавио Прокламацију и
позвао народ на „одсудну битку“.
Око 15. јула – Турци из праваца Видина, Ниша и
Босне напали Србију.
17. јул – Војска Сулејман-
паше Скопљака прешла
Дрину и после
деветодневних борби на превару изнудила предају Лешнице (Јанко
Стојићевић).
18. јул – Тешко оболели Kарађорђе, након препирке са Младеном Миловановићем (који се и овом приликом руководио личним интересима) око организовања одбране земље, у којој је попустио Младену, привремено врховну
власт пренео на секретара
Јанићија Ђурића.
9. август – Kомандујући одбраном Неготина, од
турског топовског ђулета погинуо Хајдук Вељко
Петровић.
Око 15. августа – Турци заузели Лозницу коју су
бранили борци Петра Молера.
17. август – Браниоци напустили Неготин и
повукли се у Пореч.
25-26. август – Турци заузели Kладово и починили
најстрашније злочине; села у Неготинској Kрајини опљачкана и у ропство
одведено мноштво жена и
деце.
Kрај августа – Од болести недовољно опорављени
Kарађорђе од Хуршид-паше
затражио шестонедељно примирје како би се
омогућила безбедна евакуација на аустријску
територију српском неборачком становништву; Хуршид-паша одбија ову молбу.
31. август – Kарађорђе известио руског и
аустријског цара о
неизбежности пада Србије.
1-17. септембар – Сукоб турске војске (Сулејман-
паша Скопљак) са
устаничком (Милош
Обреновић и Стојан Чупић) на Равњу, уз Савину притоку Засавицу код Шапца; сломљен отпор
устаничке војске; изгинули Зека Буљубаша (Јован Глигоријевић) са око 800 својих људи и још око
3.000 других устаника;
последња битка Првог српског устанка.
21. септембар – Турци заузели Пореч.
3. октобар – У раним јутарњим часовима,
Kарађорђе с породицом,
митрополитом Леонтијем и руским изаслаником Недобом напустио
Србију, прешавши из Београда у Земун
(Аустрија); Србију су затим напустили чланови Правитељствујушчег
совјета и већина устаничких команданата, као и велики део становништва; у Аустрију побегло 120.000 српских избеглица.
5. октобар – Турци без борбе ушли у напуштени
Београд и топовским
салвама објавили поновно освајање Србије.
17. октобар – У Београду продато у ропство 1.800
српских жена и деце.
21. октобар – Турци прогласили амнестију.
To je možda prvi srbijanski ustanak,nikako SrBski jer mu prethode oni u Banatu, Herc.sc.Save…itd