На данашњи дан рођен српски писац Мехмед – Меша Селимовић
1 min read
На данашњи дан 1910. године рођен је српски писац Мехмед – Меша Селимовић.
Био је истакнути члан Српске академије наука и умјетности, један од највећих српских књижевника 20. вијека.
Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био професор гимназије у родној Тузли.
По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор ,,Босна-филма“ и главни уредник ,,Свјетлости“.
Због прогона на који су га нагнали босански политичари, прешао је у Београд, гдје је остао до смрти 1982.
Роман ,,Дервиш и смрт“, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, богатством опсервације човјековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и – као и друга Селимовићева дјела – унутрашњим чаром приповедања.
Национална припадност
У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише:
,,Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције ‘Српска књижевност у сто књига’, који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком.“
Остала дјела: романи Тишина, Тврђава, Магла и мјесечина, Круг (недовршен), збирке приповедака „рва чета, Туђа земља, Ђевојка златне косе, студија За и против Вука, есеји Писци, мишљења, разговори, мемоарска проза Сјећања и неколико филмских сценарија.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Lijepo bi bilo da Brđanin odgovori na ovu pretpostavku da se Meša našao 95. u Srebrenici bil ga Mladić poštedio?
MEHMED – MEŠA SELIMOVIĆ JE SVE O SEBI KAZAO DOK JE BIO ŽIV DA OVI MONTENEGRO OSMANLIJE NEBI MOGLI DA SA NJIM MANIPULIŠU . TAJ VELIKAN SRPSKE KNJIŽEVNOSTI JE ZNAO S KIM IMA I S KIM BI KADA UMRE IMAO POSLA
Dobro je da se nije nekim slučajem našao na području Srebrenice u julu 1995. Ne bi ga spasilo to njegovo srpstvo od Srbina Mladića.Tu priču mu ne bi mogao prodati. Pitam se što bi danas Meša mislio o svemu tome? Pogotovo o onima koji najviše mašu njegovim srpstvom, a po pravilu su i veliki obožavaoci lika i djela generala Mladića?
@Srbin – Brdjanin? M. Selimovic se izjasnio da je srpski pisac. I to treba postovati. Ali, ako postujete Mesu Selimovica pretpostavljam da cete postovati i njegovu sljedecu izjavu: „Najpovrsniji uvid u Njegosev jezik, medjutim, pokazace da je to u osnovi narodni jezik, ali BITNO drukciji od Vukovog. To je druga teznja, drugi misaoni proces, drugacija leksika, drugi i drukciji stil. Karaktersiticno je da prva Njegoseva rec u Gorskom vijencu. „posveta“ ne postoji u Vukovu Rjecniku. Ni druge posle nje: prah (u prenesenom znacenju), vijek, gorditi se, ni mnoge druge(zrtva , uzas, svakolik….“ (Za i Protiv Vuka str. 120).