На данашњи дан, 7. мај

На данашњи дан 1685. током похода Сулејмана Малог на Црну Гору, вођена је чувена битка на Вртијељци у којој је бројна Сулејманова војска нанијела тежак пораз Црногорцима. У тој борби погинуо је чувени харамбаша Бајо Николић – Пивљанин, који је са својим хајдуцима дошао у помоћ браниоцима Вртијељке у жељи да спријечи пролаз турске војске ка Цетињу. Погибија великог јунака са жаљењем је примљена код Млечана, док је Цариград, који је упркос непријатељству цијенио личност и храброст Баја Пивљанина, с олакшањем примио вијест о његовој погибији.

1711 – У Дубровнику је рођен Руђер Бошковић, математичар, астроном, физичар, филозоф, пјесник и дипломата, оснивач и директор астрономске опсерваторије у Брери код Милана и директор оптичког института француске морнарице. Живио је и радио у Риму, Милану, Паризу и Лондону. Убраја се у најистакнутије научнике свијета свога времена. Дао је двије геометријксе методе за одређивање елемената Сунчеве ротације из посматрања положаја трију тијела; све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне; самостално је извео Симсонов израз за астрономску рефракцију и у рачуну изравнања примијенио принцип минимума збира одступања умјесто минимума збира квадрата, док ће Лежанр и Гаус тек нешто касније увести принцип минимума збира квадрата. Руђер Бошковић је израчунао и димензије и спољоштеност Земље на основу мјерења меридијана и први изложио мисао да скретања виска могу имати систематски карактер и да на то прије утичу пространо копно или море, неголи брда. Дао је и геометријску методу одређивања путања комета и први ријешио проблем окаца у саћу. Елементарну честицу сматрао је извором силе и без димензија, а вријеме и простор, насупрот Њутну, релативним, па се с правом сматра претечом Ајнштајна.

1717 – Млетачки сенат потврдио је црногорском владици и господару Данилу Шћепчеву Петровићу и његовим насљедницима право јурисдикције над православним становништвом на Црногорском приморју које је било под влашћу Млетачке Републике. Био је то изузетан чин успостављања вјерског и духовног јединства подловћенске Црне Горе и православних хришћана на том дијелу Јадрана. Након тога млетачка управа признала је црногорском митрополиту право вјерске надлежности и над свим крајевима које је Венеција заузела у претходном рату с Турском.

1833 – Рођен је њемачки композитор и пијаниста Јоханес Брамс. Четири Брамсове симфоније и два клавирска концерта постали су стандарди класичног репертоара. Највећи дио живота провео је у Бечу као најистакнутија музичка личност тога града. Компоновао је у традицији Баха, Бетовена и раних романтичара, али и са својеврсном оригиналношћу и снагом у постизању јединства крепкости и благе меланхолије, опорости и распјеваности.

1840 – Рођен је најистакнутији руски симфоничар 19. вијека, композитор Петар Иљич Чајковски, чија су дјела прожета руском народном музиком и мотивима из бајки и руске историје. Његова највреднија дјела су програмски конципиране симфоније, концерти за клавир и оркестар, као и опере „Пикова Дама“ и „Евгеније Оњегин“, писане према Пушкиновим истоименим дјелима, балети „Лабудово језеро“, „Успавана љепотица“ и друга.

1915 – Њемачка подморница „У-20“ торпедима је потопила британски путнички брод „Луситанију“, што је допринијело одлуци Сједињених Америчких Држава да уђу у Први свјетски рат. Погинуло је 1.198 путника и чланова посаде, међу којима и велики број Американаца.

1939 – Њемачка и Италија склопиле су политички и војни савез (осовина Берлин-Рим). Касније се овом савезу придружио и Јапан.

1945 – Потписивањем документа о безусловној капитулацији Њемачке завршен је Други свјетски рат. Документ су у Ремсу потписали фелдмаршал Јодл у име Вермахта и генерал-пуковник Бедел Смит у име америчких и британских снага. Француски и руски официри били су свједоци. Документ о окончању рата потписан је 9. маја у Берлину. Други свјетски рат био је тотални рат, јер су у њему биле ангажоване све људске снаге и сва материјална средства ратујућих држава. У њему је учествовала 61 земља с двије милијарде и 100 милиона становника (96 одсто свјетског становништва). Борбеним дејствима била је захваћена територија 40 земаља, а у склопу ратних оружаних снага учествовало је око 110 милиона људи. У Другом свјетском рату живот је изгубило око 50 милиона људи, од чега готово 31 милион цивила. Највећи губитак – 20 милона, или 11,4 одсто од укупног становништва имао је Совјетски савез, који је поднио и највећи терет рата. У Југославији је погинуло око 1.700.000 људи. Штете од ратног разарања процијењене су на 260 милијарди долара само у Европи, а стварни расходи на вођење рата износили су хиљаду и 384 милијарде америчких долара. Као дио јединствене југословенске државе, Црна Гора је у Другом свјетском рату дијелила судбину Југославије. Касније изведени биланси показали су да је у њој током рата погинуло 37.000 људи, односно 10 одсто становништва. Погинуло је око 14.500 партизанских бораца и приближно толико на страни четника и других колаборациониста. Укупни демографски губитак становништва Црне Горе у том периоду износио је око 103.000 ако се у обзир узму расељени и просјечни природни прираштај. Ратна штета процијењена је на 43 милијарде и 813 милиона динара.

1996 – Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју бивше Југославије, у Хагу је почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин послије Нирнберга и Токија.

2008 – Градоначелник Пљеваља Филип Вуковић и декан подгоричког Машинског факултета Горан Ћулафић потписали су у Подгорици уговор о отварању Машинског факултета у Пљевљима – смјер механичка прерада дрвета.

2010 – Лидери 16 европских држава које користе јединствену валуту договорили су са представницима Европске централне банке и Европске комисије мјере за заштиту стабилности евро зоне.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: