На данашњи дан, 26. март

1827 – У Бечу је умро немачки композитор Лудвиг ван Бетовен, који се, уз Баха и Моцарта сматра највећим генијем у историји музике. Аутор је девет симфонија, 32 клавирске сонате, пет концерата за клавир и оркестар, једне опере („Фиделио“), камерних композиција, миса („Миса солемнис“). Последњем испраћају маестра из Бона присуствовало је 30.000 Бечлија.

1881 – Румунија је постала краљевина, а Карол Први из немачке династије Хоенцолерн-Сигмаринген, проглашен је краљем.

1892 – Умро је амерички писац Волт Волтер Витмен , најутицајнији амерички песник 19. века, аутор чувене збирке песама „Влати траве“.

1893 – Рођен је италијански политичар Палмиро Тољати, један од оснивача и дугогодишњи генерални секретар Комунистичке партије Италије (1927-1964), поборник полицентризма у комунистичком покрету и утемељивач концепције „италијанског пута у социјализам“.

1913 – Након дуге опсаде, уз помоћ српске војске Бугари су у Првом балканском рату освојили турски град Једрене.

1914 – Рођен је амерички писац Томас Ленијер Вилијамс, познат као Тенеси Вилијамс , који је стекао широку популарност драмама („Стаклена менажерија“, „Трамвај назван жеља“, „Мачка на усијаном лименом крову“).

1923 – Умрла је француска глумица Сара Бернар која је обележила позоришну епоху као највећа трагичарка свог доба. Уживала је изузетну популарност и савременици су је називали „божанска Сара“.

1945 – После тешких борби, америчке трупе су у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима. Американци су изгубили више од 4.500 војника, а око 22.000 Јапанаца је погинуло или заробљено.

1953 – Амерички микробиолог Џонас Едвард Салк објавио је проналазак вакцине против дечје парализе.

1971 – Шеик Муџибур Рахман (Мујибур) прогласио је Источни Пакистан независном државом Бангладеш.

1973 – Умро је енглески писац, глумац и певач Ноел Кауард . Свестрани мајстор позорнице стекао је велику популарност својим драмама, скечевима и музичким ревијама („Вртлог“, „Пали анђели“, „Лака врлина“, „Реч и музика“, „Приватни живот“).

1979 – Председник Египта Анвар ел Садат и премијер Израела Менахем Бегин потписали су у Вашингтону мировни уговор. То је био први мировни споразум јеврејске државе и једне арапске земље.

1984 – Југословенски и српски писац Бранко Ћопић, један од најплоднијих и најпопуларнијих писаца после Другог светског рата је извршио самоубиство. Хумориста, аутор родољубиве и дечије поезије, Ћопић се сматра настављачем традиције сеоске приповетке српског реализма Кочића, Ћоровића и Веселиновића („Под Грмечем“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Глуви барут“, „Осма офанзива“, „Башта сљезове боје“).

1992 – Бивши шампион бокса у тешкој категорији Мајк Тајсон осуђен је на шест година затвора због силовања.

1993 – Савет безбедности УН изгласао је слање 30.000 мировних трупа у Сомалију. То је била дотад највећа и најскупља мировна операција УН.

1993 – Умро је српски позоришни и филмски глумац Ташко Начић, мајстор комедије и гротеске. Прославио се у матичном позоришту „Атеље 212“ улогама у „Краљу Ибију“, „Радовану III“, „Чуду у Шаргану“, „Кафаници судници, лудници“ и у многим филмовима, међу којима је најзапаженија била улога у „Давитељу против давитеља“.

1994 – Основано је Независно удружење новинара Србије (НУНС).

1997 – У Калифонији је на различитим местима пронађено 39 слично одевених тела људи, припадника секте „Рајска капија“ који су извршили масовно самоубиство.

2002 – У серији земљотреса који су погодили провинцију Баглан у Авганистану погинуло је око 1.000 људи.

2004 – Јапански суд донео је пресуду којом је наложено влади и једној јапанској фирми да исплате одштету од 88 милиона јена групи Кинеза који су били приморани да раде у Јапану током II светског рата.

2006 – У Украјини су одржани ванредни парламентарни избори, највише гласова освојила је Партија региона премијера Виктора Јануковича (34 одсто), док је на другом месту „наранџаста хероина“ Јулија Тимошенко са 31 одсто гласова. Коалиција украјинског председника Виктора Јушченка (Наша Украјина – Народна самоодбрана) нашла се на трећем месту са 14 одсто гласова.

2011 – У Лондону је протествовало преко 100.000 људи, јер је влада премијера Дејвида Камерона у настојању да смањи буџетски дефицит смањила јавне трошкове за 80 милијарди фунти. Савет синдиката је ово окупљање назвао највећим демонстрацијама цивилног друштва уназад више година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: