На данашњи дан 1914. Аустроугарска упутила ултиматум Србији, догађај који ће свијет увести у Први свјетски рат
1 min read
Ултиматум Аустроугарске који је Србија одбила
На данашњи дан (23. јул) 1914. године, Аустроугарска је упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтјевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци.
Србија одбила захтјев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Документ је описан као најтежи ултиматум икада упућен једној држави од стране друге од стране британског министра иностраних послова сер Едварда Греја.
Сматрало се да се његови захтјеви не могу испунити и да је ултиматум само начин за стварање повода за рат. Када је Аустроугарска одбила српско условно прихватање захтјева и објавила рат, то је покренуло низ догађаја који ће свијет увести у Први свјетски рат. Аустроугарска тражила је од Србије следеће:
1. Да спријечи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
2. Да моментално распусти организацију Народна одбрана, и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.
5. Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.
6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.
7. Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска.
8. Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.
9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
10. Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.
Српска влада је условно прихватила све захтјеве ултиматума, сем тачке број 5 која је захтијевала мијешање аустроугарских органа у судски поступак, јер би то представљало кршење устава и суверенитета Србије.
Аустроугарска ће 28. јула објавити рат Србији.
Са фб странице „Meet the Serbs“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Имајући у виду да су Срби на Балканском полуострву били главна сметња за остварење империјалистичких планова и намера извесних западно-европских и америчких тријалиста-империјалиста, који су за своје циљеве у оквиру глобалне стратегије и доминације припремили и искористили Аустро-Угарску империју да нападне Краљевину Србију.
У овом контексту потсетили бисмо на књигу Sidney Bradshaw Fay-а „The origins of the World war“ у којој је објавио факсимил Аустроугарског телеграма са објавом рата Краљевини Србији, у којем дословно стоји:
„Пошто Краљевска српска влада није дала задовољавајући одговор на ноту, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, 23. јула 1914. године, царско краљевска влада налази за потребно да сама да задовољење својим правима и интересима и да ради тога прибегне оружаној сили. Аустроугарска сматра, дакле да се од овога тренутка налази у ратном стању са Србијом.
Аустро-Угарски министар спољних послова, гроф Бертхолд“ – „The Royal Serbian Government not having answered in a satisfactory manner the note of July 23, 1914, presented by the Austro-Hungarian Minister at Belgrade, the Imperial and Royal Government are themselves compelled to see to the safeguarding of their rights and interests, and, with this object, to have recourse to force of arms. Austro-Hungary consequently consider herself henceforward in a state of war with Serbia.
The Austro-Hungarian Minister for Foreign Affairs.
Count Berchtold“
(Види: Sidney Bradshaw Fay, The origins of the World war, New York – The Macmillan Company, Nineteenth Printing, 1961, c. 418).
О овим историјским чињеницама и узроцима који су довели до трагичног Првог св. рата, писао је између осталих историчара и Паркер Томас Мун (Parker Thomas Moon) у књизи коју је објавио под насловом „Imperialism and world politics“, где дословно стоји:
“Велика победа Балканских савезника у Немачкој и Аустрији схваћена је као велики корак уназад: за Русију као истинског заштитника Балканских савезника то је била дипломатска победа. Да је имала подршку Немачке и Италије, Аустрија би напала Србију у јулу 1913. године…
Само у светлу ових сукобљених империјалистичких планова може се сагледати прави значај атентата, који је почињен на прашњавој улици у Сарајеву у јуну 1914, који је био повод аустриског напада на Србију. То је за Аустрију био већи повод за рат против Србије него сви сукоби који су били са маленим суседом; то је био већи повод за рат него што је било сузбијање пан-српског заговарања распада Хабсбуршке монархије. Такође, био је то кључни потез у игри на блиско-источној шаховској табли, коју су играли Европски дипломати и финансијери. Бечка Влада је вероватно намеравала да изврши окупацију Србије, да је држи у ропском стању, да додели један део српске територије Бугарској а други део Албанији, да је сведе на право ропско стање и да оснује про-аустриску Балканску лигу. На једној страни Берлин се претварао као незаинтересован због дипломатских разлога а на другој страни је био ангажован у подршци аустриској сили и престижу, како би могла да осигура Аустриско-Немачку превласт на Балкану. Иза Србије стала је Русија, која је имала намеру да доминира на Балкану и Цариграду а иза Аустрије стао је немачки империјализам, одлучан да по сваку цену оствари “Немачки продор на исток.” (Види: (Види: Parker Thomas Moon: Imperialism and world politics – Chapter XI, Near Eastern questions old and new – „Империјализам и светска политика – Поглавље XI, Блиско – источно питање старо и ново“, New York, The Macmillan Company, 1927, стр. 258 – 259 ).
Енглески текст гласи:
“ For Germany and Austria the overwhelming victory of the Balkan allies against Turkey was therefore a distinct setback: for Russia, proud parent of the Balkan alliance, a diplomatic triumph. Austria would have drawn the sword against Serbia in July, 1913, had Germany and Italy been willing to back her…
“ Only in the light of these clashing imperialist aims can one perceive the full significance of the crime that was committed in the dusty street of Sarajevo, in June 1914, and of the resulting Austrian attack on Serbia. It was more than a quarrel between Austria and her small neighbor; it was more than a question of suppressing pan-Serbian agitation for the dismemberment of the Hapsburg monarchy. It was also a crucial move in the Near Eastern chess game played by the financiers and diplomat of Europe. The Vienna Government probably intended to invade Serbia, assign some Serbian territory to Bulgaria and Albania, reduce Serbia to a properly servile condition, and found a pro-Austrian Balkan league. Berlin, though pretending disinterestedness for diplomatic reasons, was vitally concerned, not only to preserve Austria’s strength and prestige, but also to insure Austro-German predominance in the Balkans. Behind Serbia loomed the Russian aim of dominating the Balkans and Constantinople; behind Austria towered German imperialism, determined to safeguard the “German road to the East.” (Види: Parker Thomas Moon: Imperialism and world politics – Chapter XI, Near Eastern questions old and new, New York, The Macmillan Company, 1927, page 258 – 259).