На данашњи дан 1547. године крунисан Иван IV Васиљевич Грозни за првог православног руског Цара

Иван IV Васиљевич је крунисан 16. јануара 1547. године круном новоримског Цара Мономаха коју је византски Цар Константин IX Монмонах даровао своме унуку великом кнезу Кијева Владимиру Мононаху. Заједно са тим крунисањем Иван IV је требало да изабере између хиљаду кћери из племићких породица своју будућу супругу. Цар Иван је изабрао Анастасију, кћер Романа, праоца династије Романов.

Иван IV Васиљевич Грозни, владао је од 1533. до 1584. Поразио је Татаре и освојио Казањ 1552. и Астрахан 1556, а потом припојио Сибир. Основао је прву штампарију у Русији 1553. године, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангелск.

У славу Богу због ослобађања Казања и побједе над Казањским ханатом по наредби Цара Ивана саграђен је Покровски саборни храм – Храм Василија Блаженог 1555-1561. године – најпознатији споменик староруске архитектуре и најзначајнијих симбола Москве.

Значајно је напоменути да је Цар Иван IV имао посебне односе са манастиром Хиландаром на Светој Гори. Сусрет Цара са светогорским монасима догодио се 1550. године. “Тада су у Москву стигли игуман хиландарски Пајсије и још тројица монаха. Они су молили цара Ивана да их узме у заштиту од Турака и заустави отимање манастирске имовине. Цар је потом, због Хиландара и руског манастира Пантелејмона, упутио писмо Султану Сулејману Величанственом, у којем је од Султана тражио да узме у заштиту манастире – што је био први дипломатски контакт двије царевине на таквом нивоу.

,,По мушкој линији, “баба по оцу Ивана Грозног, Софија Палеолог, била је чукунунука деспота Дејана и Теодоре Немањић, сестре цара Душана”. А “посредно преко Немањића, Иван Грозни се генеолошки може повезати и са Лазаревићима-Бранковићима, јер је Кнегиња Милица (у монаштву Евгенија), супруга кнеза Лазара, била кћер кнеза Вратка, праунука великог кнеза (и дукљанског краља до 1208) Вукана, рођеног брата краља Стефана Немањића Првовенчаног”. Његова баба по мајки била је Српкиња Ана Јакшић, “кћер војводе Стефана Јакшића, који се налазио у служби мађарског краља Матије Корвина, а унука војводе Јакше, родоначелника ове знамените српске породице”. Ана Глински (Јакшић) имала је и веома значајну улогу у васпитању малог Ивана Васиљевича. Пошто је он рано остао без оба родитеља, Јелене и Василија, бригу о њему преузела је баба по мајци и она га је, сасвим је извесно, упознала са српском традицијом.

“Иако, по мерилима модерног доба, цар Иван Грозни није дуго живео – свега 54 године – од свих царева, он је најдуже владао – 37 година (1547-1584). Нјегова амбиција била је да од Русије створи најмоћнију државу у Европи, и у томе је успео”, пише Дејан Танић. Иван Васиљевич Четврти није једини у руској историји који носи надимак Грозни. Тако су звали и његовог дједу великог Кнеза Ивана Трећег. На гроб Цара Ивана до 1917. године у Кремљу долазио је православни народ и владари одајући пошту ујединитељу руског царства и молећи непобједивиг Цара за духовну помоћ у судбоносним државним одлукама.

Аутор: Огњен Војводић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: