Насловна Мозаик На данашњи дан – 14. јануар

На данашњи дан – 14. јануар

0
ПОДИЈЕЛИ

1742 – Умро је енглески астроном и геофизичар Едмунд Халеј, директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по којем је добила назив Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1551. заправо исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.

1784 – САД су ратификовале мировни уговор с Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност.

1809 – Енглеска и Шпанија су склопиле савез против француског цара Наполеона.

1826 – У Пешти је основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. То књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини. Убрзо по оснивању почело је да издаје „Летопис Матице српске“, најстарији српски књижевни часопис. Пресељена је 1864. у Нови Сад.

1840 – У кнежевини Србији за школску славу је проглашен Савиндан, празник у спомен на великог српског просветитеља и заштитника школства светог Саву. Прва прослава Савиндана одржана је 1812. у Земуну, а химна светом Сави је први пут изведена 1839. у Сегедину.

1867 – У оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, српска влада склопила је с Бугарским револуционарним комитетом у Букурешту споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара је био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић.

1892 – Рођен је српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа „Жива антика“. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије, преводио је Платона, Аристотела, Тукидида и друге писце и све велике античке трагичаре („Историја хеленске књижевности“, „Историја хеленске етике“).

1897 – Рођен је српски историчар Васа Чубриловић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као учесник атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда (Франз) 1914. у Сарајеву, осуђен је на 16 година затвора и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. У Другом светском рату био је затворен у логор на Бањици. После ослобођења земље био је директор Балканолошког института и министар у влади ФНР Југославије.

1898 – Умро је енглески писац и математичар Луис Керол, аутор фантастичних бајки „Алиса у земљи чуда“ и „Алиса с ону страну огледала“.

1907 – Земљотрес је разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи.

1941 – Рођен је словеначки политичар и државник Милан Кучан, председник Словеније у пресудним тренуцима распада СФР Југославије (1991). Словенија је у његово време прогласила независност (25. јуна 1991) и постала једна од најуспешнијих бивших комунистичких земаља у спровођењу радикалних политичких и привредних реформи. Поново је биран за председника Словеније 1994. и 1998.

1943 – У Казабланки је почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено је да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран је датум искрцавања Савезника у Италији.

1953 – Народна скупштина ФНР Југославије изгласала је уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо влада и министарстава уведена су извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао је Јосип Броз Тито.

1957 – Умро је Хемфри Богарт, један од најпопуларнијих америчких филмских глумаца педесетих година. Добитник Оскара 1951. за филм „Афричка краљица“, легендарну популарност стекао је у филмовима „Казабланка“ и „Малтешки соко“.

1969 – Лансиран је совјетски васионски брод „Сојуз 4“ с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније „Сојуз 5“ у којем су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев у Јевгениј Крунов. Два борда су се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли су у „Сојуз 4“. То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у земљиној орбити.

1991 – Умро је српски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је више од 600 радова, укључујући монументално дело „Савремени српскохрватски језик“.

1991 – У Тунису су убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима и Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације.

2003 – У највећим демонстрацијама у турско-кипарској историји десетине хиљада људи је у Никозији захтевало крај вишедеценијске изолације.

2004 – Италијанска и египатска полиција ухапсиле су Риту Алгранати, припадницу левичарске терористичке групе Црвене бригаде, која је учествовала у отмици и убиству бившег италијанског премијера Алда Мора, 1978. године.

2008 – Умро је Анхел Гонсалес, један од највећих шпанских песника и припадник генерације књижевника познатих по борби против диктатуре Франсиска Франка (Францисцо Франко).

2009 – Умро је истакнути хрватски вајар Душан Џамоња.

2009 – Суд у Паризу ослободио је шест лекара и фармацеута оптужбе за смрт 117 деце која су 1980-тих третирана хормоном раста и потом оболела од Кројцфелд-Јакобсове болести.

2014 – У потапању брода који је прелазио реку Нил погинуло је 200 људи који су бежали од оружаних сукоба у Јужном Судану. У Јужном Судану су се сукобиле присталице председника Салве Кира и његовог бившег заменика Рика Мачара који је прерастао у сукоб етничких размера – народ Нуери против народа Динке.

2016 – Македонски премијер Никола Груевски поднео је оставку, како би била формирана прелазна влада са задатком да припреми ванредне парламентарне изборе, а као део политичког Договора из Пржина који су подржали Социјалдемократски савез Македоније, ВМРО ДПМНЕ, Демократска унија за интеграцију (ДУИ) и Демократска партија Албанаца (ДПА).

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here