На данашњи дан 1219. год. СПЦ задобила самосталност
Пећка патријаршија
На данашњи дан 1219. године патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност византијског (никејског) цара Теодора Првог Ласкариса хиротонисао је Саву Немањића за првог српског архиепископа. Тим чином Српска Православна црква постаје аутокефална (самостална).
Архиепископија пећка односно Архиепископија жичка или само Српска архиепископија је назив за аутокефалну Српску православну цркву у раздобљу од 1219. до 1346. године.
Аутокефалну архиепископију у средњовековној Србији основао је 1219. године први српски архиепископ Свети Сава са сједиштем у манастиру Жичи. Касније током 13. века, управно сједиште је премјештено у Пећки манастир у старој области Хвосно (сјеверна Метохија).
Српски цар Стефан Душан је 1346. године уздигао архиепископију на степен патријаршије. Данас је спомен на Пећку архиепископију очуван у титули српског патријарха, који је на првом мјесту архиепископ пећки.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Иларион Шишојевић је био први владика зетског владичанства (1220—1242), којег је 1220. поставио Свети Сава. Овај податак у својој Историји Црне Горе доноси митрополит Василије Петровић. [1].
„Тамо у Зети је и свети Сава поставио првог архијереја Илариона Шишојевића године 6723 (прим. – по старом рачунању времена од почетне 5508. п.н.е).”
Манастир Врањина је саграђен по благослову Светог Саве, почетком XIII вијека, а саградио га је његов ученик Иларион [2] , први владика зетски. По предању, Свети Сава је Илариона срео како чува овце са осталом сеоском дјецом, препознао у њему достојног ученика и повео га са собом у манастир Хиландар. Иларион се тамо замонашио. Са Хиландара је послат у тадашњу Зету, гдје је постављен за првог владику, са сједиштем на Михољској превлаци. Након смрти Иларион је сахрањен у манастиру Врањина.