На Цетињу се још од Црнојевића учио српски језик, „чиргилица“ је окупационо писмо

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је у разговору за да оснивање Факултета за црногори језик на Цетињу представља прекид континуираног историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе.

Он је поручио да само треба имати у виду да су ове промјене које се догађају у нашој култури, нашем језику и просвјети засноване на окупацији у вријеме Првог свјетског рата.

„Отварање Факултета за црногорски језик и књижевност са „чиргилицом“ на Цетињу, престоном граду Црне Горе, гдје се од времена Црнојевића учио српски језик, представља прекид континуитета историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе. Против права и правде, тај по називу новокомпонови језик (црногорски језик) уведен је насилно у Устав Црне Горе, а ако долази до таквих судбински радикалних промјена, онда то треба да буде из главе цијелог народа“, казао је митрополит Амфилохије листу „Дан“.

Према његовим ријечима, у Црној Гори се почетком овог вијека догодио идеолошки пројекат власти.

„И то иде, развија се, и као што је рекао један добар хрватски филолог – долази до прекида памћења, да је сва наша цивилизација и десетовјековна култура писана ћирилицом на српском језику. Такво је и питање Факултета црногорског језика и књижевности. Он је ту, постоји са чиргилицом, како је ја зовем, новом азбуком која прекида континуитет историјског, духовног, просвјетног и језичког бића Црне Горе. Па нека им буде наздравље“, поручио је митрополит.

Он је нагласио да Митрополија црногорска-приморска наставља вјековно предање Црне Горе, Зете, Немањића, Балшића, Црнојевића који су штампали цетињски Октоих.

„Треба имати у виду да су ове промјене које се догађају у нашој култури, нашем језику и нашој просвјети засноване на окупацији у вријеме Првог свјетског рата када је први пут, сјећам се, у Даниловграду насилно од стране окупатора увођена латиница, и у Другом свјетском рату када је први путу историји „Глас Црногорца“ почео да се штампа латиницом и када је од стране окупатора наметан монтенегрински језик. Наздравље, ко хоће нека иде и тим путем, јер и то је нешто што је производ времена и идеологије, не црногорске него дукљанско-монтенегринске која сада влада у Црној Гори. Па нека нам буде наздравље и нама и Црној Гори“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је подсјетио да је у своје вријеме када је у Америци постављено питање да ли ће Американци говорити енглеским или њемачким језиком, народ изгласао да то буде енглески и то је постало закон за ту земљу.

„Иако су они Американци и имају, да кажемо, неко американско наречје, они и дан-данас говоре енглеским језиком јер постоји једна дубља логика и просвјетна и историјска, духовна, морална и државотворна коју поштују сви народи земаљски. Тако је и у Латинској Америци, гдје сам епископ. И тамо се говори шпанским и португалским језиком, иако је Шпанија у Европи. То су својевремено биле шпанске и португалске колоније, али њих није срамота, него им представља част и радост да та два језика употребљавају као свој језик. Такође, и у Аустрији не говоре аустријанским него њемачким језиком и то не умањује њихово народно и државотворно достојанство“, истакао митрополит Амфилохије, додајући да таквих примјера има још, али да у Црној Гори није тако.

Митрополит Амфилохије је подјестио да се ових дана обиљежава 520. годишњица ободско-цетињског Октоиха.

„Цетињски Октоих је писан такозваним србољским, дакле старословенским језиком српске рецензије. И све што је писано и што је учено на Цетињу и до Петровића и до последњег краља Црне Горе Николе Првог Петровића писано је на том језику“, поручио је он.

Додао је да се у свим школама које су основане при Цетињском манастиру Добрској ћелији, као и широм Црне Горе, учио српски језик.

„Тако је то било и док је била Краљевина Црна Гора, тако је било и између два рата, а тако је било све до 2003. године када је по идеолошко партијској линији гласано и, колико се сјећам, 20 одсто Црногораца се изјаснило да говоре црногорским језиком“, истакао је митрополит Амфилохије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: