Насловна Друштво На челу католичке цркве био Србин

На челу католичке цркве био Србин

0
ПОДИЈЕЛИ

Недавно смо били свједоци када је дио хрватске јавности књигу професорке Злате Бојовић “Историја дубровачке књижевности” протумачио као “иредентистички, империјалистички покушај узимања не само туђе баштине, већ и туђе територије”. Овакве бурне, често и параноичне реакције наших комшија не изненађују добре познаваоце њихових прилика.

19 papa 1 620x0 На челу католичке цркве био Србин

 

Оно што изненађује је изостанак реакција с ове стране Саве и Дунава на многобројна хрватска својатања наше баштине, наших књижевника, наших научника. Историчар књижевности, новинар, дугогодишњи предсједник Хрватског ПЕН-а Слободан Просперов Новак, који је књигу др Злате Бојовић означио као смијешну и врло опасну, поводом изласка изабраних дјела Иве Андрића је рекао:

„За некога ко овдје живи он може бити само хрватски писац и доказ тога да је могуће да један хрватски писац пише на српском.“

За хрватску јавност нема недоумице, Милутин Миланковић је хрватски научник. На помен Николе Тесле никада нису имали дилему. Геније из Госпића је хрватски научник. “Ноћ музеја”, која се крајем јануара, организује у готово цијелој Европи, у Хрватској је била посвећена “изумима и открићима” Николе Тесле. У Србији на ове и сличне хрватске егзибиције, типа “узми шта ти се свиди”, нема реакције. Из приче која слиједи, и која је углавном непозната, можемо да се суочимо са истим поступком који врло педантно спроводе у нашем комшилуку.

КРУШКИЦА

Многи знатижељници били би врло зачуђени када би пажљивим листањем хронологије Рима и Ватикана открили неке мање познате детаље из њихове историје. Вјечни град је у I вијеку прије Христа имао више од милион становника, а послије пада Западног римског царства и многобројних пљачкашких похода, шест стотина година касније, једва 1.000 житеља. Од мегалополиса спао је на “остатке остатака” гдје је шачица људи живјела у рушевинама некадашње пријестонице свијета. Рим је и у долазећој ери животарио. Тако је почетком XVI вијека имао око 15.000 становника. Венеција је у то вријеме имала 170.000, Лондон 185.000, а Париз 300.000 становника. Али оно што ће посебно изненадити знатижељнике јесте податак да ће Рим у XVI вијеку, за само пет година, повећати број житеља са 18.000 на 100.000. Посебно чуђење изазива податак да је личност која је пробудила Рим из вјековне успаваности био човјек поријеклом из Боке Которске – папа Сикст V. Устаљено мишљење да је први папа Словен био Пољак Карол Војтила, Јован Павле II, нашло се на озбиљном историјском испиту.

И овдје почиње прича о једном великом папи наших коријена и сегмент историје који је за многе скривен али и нескривен покушај да се у Загребу прогласи Хрватом. Ко је био Сикст V и шта се зна о његовом поријеклу? Постоји неколико теорија о његовом поријеклу које се заснивају на историјским изворима: свједочењима барског надбискупа и примата српског Андрије Змајевића, у његовом чувеном дјелу “Љетопис црковни” (Обод Цетиње, 1996, том 2. стр. 490-491), као и на документима из Ватиканског архива. Ове теорије разликују се само у неколико детања да ли се отац будућег папе у завичају презивао Папић или Шашић и да ли је његова породица припадала ширем братству Свилановића. Прије устоличења, папа Сикст звао се Фелиће Перети. Презиме Перети узео је Сикстов отац, по тадашњим обичајима да се фамилијарно име даје према мјесту рођења. Пошто је свијет угледао у селу Бјелској Крушевици у Боки Которској, превео је име завичајног мјеста на италијански – крушкица се на овом језику каже перета – и тако озваничио породично име.

СРЕЋКО

Како се папин отац нашао у Италији? Крајем XV вијека у залеђе Боке стиже турска армада, па се Сикстов отац склања у фрањевачки самостан у Котору, одакле га један италијански редовник одводи, под окриљем папске државе, у избјеглиштво. Настанио се у мјесту Гротамаре, оженио Италијанком Маријаном, а 13. децембра 1521. рођен је њихов четврти син, који је назван Срећко (италијански Фелиће). Сиромашна породица с много дјеце није могла да прехрани сва гладна уста, па је Срећков ујак, фрањевац Салваторе, одвео четрнаестогодишњег Фелићеа у фрањевачки самостан у Монталту, где је и заређен.

Пола вијека касније, након смрти папе Гргура XIII, 24. априла 1585. изабран је за папу. Умро је у Риму, 24. августа 1590. године. Андрија Змајевић, који је живио нешто доцније (Пераст 1624 – Паштровићи 1694), у својој хроници свједочи да папа Сикст Пети потиче “од оца из Крушевица, села у Боци од Котора, недалеко од Пераста, нашега мјеста, гдје и данашњи дан Папића кућа зове се, отуда у њој људи њему прилични… “и да су од православног братства Свилановића, који славе Светог Николу.

Змајевићи су поријеклом с Његуша, а долазак својих предака у Боку, у Пераст, повезивали су с одласком последњих Црнојевића из Црне Горе. Постоје документи који потврђују да је папин отац живио у Монталту, где је дошао из Боке Которске, из села Бјелска Крушевица, и да никад није научио италијански језик. Најважнији међу њима јесте мишљење врховног ватиканског правног органа, Папинског суда, из 1655. године. Проблем је настао зато што је Сикст В, прије избора за папу, 15 година био кардинал – титулар Завода Светог Јеронима у Риму, једине неиталијанске богомоље, и тада донио пропис да чланови могу бити искључиво припадници јужнословенског становништва, настањени с римске стране Јадранског мора, и да, уз то, морају знати матерњи језик. Како су и припадници из балканских словенских покрајина жељели да постану чланови светојеронимског завода, суд је требало да установи територију с које се може постати његов члан. 

Утврђено је да ту територију чине Далмација, Истра, Котор, Хрватска, Босна и Славонија. Представник суда дао је и допунско тумачење:- Свима је веома познато да се у Апулији, Абрузу, Калабрији, Маркхама и другдје, налазе многе насеобине Јужних Словена, међу којима се (људи) не служе другим језиком доли српским, као што је био случај с оцем Сикста V јер је био Словен : он је дошао живjети у Гротамареу, близу Јадранског мора, ту се оженио и родио му се споменути Сикст – наведено је тада у суду.

Тако је Врховни папински суд утврдио да је Сикстов отац био словенске крви, говорио српским језиком и да није знао италијански.

ДОКУМЕНТИ

Прича о папи Сиксту V не би била потпуна ако се не објасни како га својатају, по обичају, и наше комшије Хрвати. За њих је “Фелиће Перети био син једноставних земљорадника из крајева с јужног руба хрватског етничког простора”.

– Вјероватно је из Крушчице у Боки Которској.

Отац, Хрват, му се преселио у Италију гдје се оженио његовом мајком која је била Талијанка – указују Хрвати.

На трибини Хрватске академије знаности и умјетности “Купола Светога Петра у Риму” теолог и књижевник Иван Голуб рекао је како је градитељ те цркве, папа Сиксто V , био “хрватскога подријекла”.

– У тајном ватиканском архиву пронашао сам документе који свједоче о хрватском подријетлу папе Сикста V – рекао је академик Голуб, појаснивши да је “папин отац с хрватске обале Јадрана отишао у Италију, те се ондје оженио Талијанком и с њом добио сина Фелићеа Перетија – тврдио је Голуб. Могли би се навести још неки примjери са сличним тврдњама. Али једна чињеница је необорива – у Боки Которској и њеном залеђу не постоји ниједно село које се зове Крушчица. А у писаним историјским траговима нема документа који би оспорио сведочење Андрије Змајевића. У прилог аутентичности и озбиљности његових записа најбоље говори чињеница да је папа Клемент X, 23. фебруара 1671. године, Змајевићу повjерио не само столицу барског надбискупа, већ и почасну и престижну титулу архиепископа примаса Краљевства Србије.

Змајевић је столовао у Будви, јер је Бар тада био под османском управом. Понтификат Сикста V трајао је пет година. Имао је јасну визију обнове Рима. Чим је преузео Свету столицу формирао је  Ватиканску библиотеку, дао налог архитекти Доменику Фонтани да почне пресвођење куполе базилике Светог Петра, изградњу нових палата, поплочао 121 улицу, изградио око 10.000 метара нових улица… Обновом или доградњом античких водовода у дужини од тридесетак километара снабдио је Рим водом и подигао 27 јавних фонтана. Обновио је и око 120 цркава. По ономе што је остало иза њега, Сикст V  може се сматрати утемељивачем модерне концепције европског града. У сваком случају, Сикст V, био наш или не, кратко је али славно паповао.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here