Насловна Поглед Мрачна страна Винстона Черчила

Мрачна страна Винстона Черчила

6
ПОДИЈЕЛИ

Винстон Черчил је био једна од најважнијих фигура у историји светске политике. Велика Британија пре и после њега није иста. Међутим и поред свих заслуга и он је имао своју тамну страну.vinston cercil Мрачна страна Винстона Черчила

Да Винстон Черчил није дошао на власт у Великој Британији четрдесетих година, историја целог света би била другачија. Све оно што су постигли британски политичари који су га наследили никада неће моћи да се мери са Черчиловим успесима. Мада, због његове победе над Хитлером, та поређења немају готово никакву тежину.

Захваљујући његовој чврстој политици током Другог светског рата, Велика Британија је прешла пут од земље са скромним шансама, до тријумфалне победе над нацистичким режимом. Након Другог светског рата, слобода Велике Британија никада више није била угрожена на такав начин и у таквој размери.

Међутим, Черчилова каријера , за време које је био официр у британској армији, историчар, нобеловац и колумниста, није прошла без мрачних тренутака.

Опчињеност исламом у млађим данима

Винстон Черчил је у млађим данима толико био опчињен оријентом и исламом, да се његова фамилија забринула да ће прећи у ову религију.

У писму које је Черчил добио од своје снаје у августу 1907. године писало је :

„Приметила сам твоју фасцинацију оријентом. Молим те немој да промениш веру у муслиманску. Ако постанеш исламиста, то ти у будућности може донети веће проблеме него што сад мислиш. Зато те молим да се бориш против тога“.

Ставови на ивици расизма

Током тридесетих година, Черчилов однос према неким нацијама био је на граници расизма. Када је Махатма Ганди покренуо кампању за ненасилни отпор, Черчил (који је у младости служио војску у Британској Индији) рекао је:

„Гандију би требало везати руке и ноге и оставити га да лежи на стомаку на капијама Делхија, а онда му на леђа поставити круну. Мрзим Индијце. Они су зверски народ са зверском религијом“.

„Абориџини и Индијанци су нижа раса“

Черчил је 1937. године писао:

„Не признајем да је према Индијанцима у Северној Америци или према Абориџинима у Аустралији урађена некаква неправда. Наиме, мислим да је њихову земљу освојила само јача и виша раса.“

Одбио да помогне гладнима

Британски званичници из индијске регије Бенгал су молиле да Черчил одобри помоћ за овај део Индије, у ком је 1943. године владала глад. На то је председник британске владе рекао „да је то њихов проблем, јер се размножавају као зечеви“, додавши да ће глад „мало довести у ред популацију“.

Подржавао коришћење отровног гаса

Када је у питању коришћење отровног, смртоносног гаса у ратним зонама, Черчил је по том питању држао свој палац високо горе.

„Не разумем ту буку око отровног гаса“ рекао је 1937. године „Коришћење таквог гаса против нецивилизованих племена ће увек имати моју подршку“.

Подржавао „Хитлерова патриотска достигнућа“

Иако је Черчил био против Хитлеровог система власти, постоји нешто што му се допадало код немачког вође. У књизу „Греат Цонтемпорариес“ из 1937, у ком се налази 25 есеја о познатим људима, у поглављу посвећеном Хитлеру Черчил каже:

„Ако би наша земља била поражена у рату, надам се да ћемо успети да пронађемо вођу тог типа, вођу који би имао храброст и моћ да и поред таквих околности у нама пробуди национални идентитет“.

„Јеврејске теорије завере“

У тексту насловљеном „Ционисти против бољшевика“ који је објављен у фебруару 1920, Черчил пише:

„Овај покрет међу Јеврејима није ништа ново. Још од дана Адама Вајсхаупта па све до Карла Маркса и преко Троцког у Русији, Беле Куна у Мађарској, Розе Луксембург у Немачкој и Еме Голман у Америци, ова светска завера, која за циљ има свргавање цивилизацијских вредности и обнову друштва пуног злобе и нереланих једнакости – све више расте.

Черчил као циониста?

Сир Мартин Гилберт, Черчилов биограф, тврди да је и поред поменутих ставова о Јеврејима, сам Черчил у неку руку био циониста. Гилберт је писао:

„Черчил је подржавао оснивање јеврејске државе и сматрао је да је Палестина савршено место“.

Ипак, како је у највећем делу Велике Британије током тридесетих и четрдесетих владао антисемитизам, тако је и Черчил у том периоду у јавности показивао умањене симпатије према Јеврејима.

6 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Velike nacije su velike za to što su na vrijeme shvatile da se moraju prije svega povoditi za svojim interesima. U politici nema mjesta inatu i emocijama. Ako neka nacija želi da bude velika svoju veličinu mora graditi vjekovima. Ne smije uludo rasipati svoje resurse a najvrijednije ljude, kako naučnike tako i umjetnike, mora zadržati u svojim granicama. To znači da im mora stvoriti mogućnosti da rade i zarade u granicama svoje države. Država se ne smije libiti da (zapad to radi već 150. godina) uveze strane naučnike. Pruži im mogućnosti da svoje znanje i talenat pokažu kroz svoje radove i na taj način unaprijede standard stanovništva i podignu ugled države domaćina.
    Prilikom uvoza radne snage (zbog poslova koje domicilni stanovnici ne žele raditi) treba voditi računa da se ne povrijedi kulturološka, nacionalna, rasna i religijska struktura države. Taj segment zapad, zbog pritiska multinacionalnih kompanija kojima je samo profit na pameti, nije ispoštovao. To im se sada vraća poput bumeranga.
    Pitanje je godine kada će Njemačka postati svjesna toga. U stvari već je svjesna ali njena inteligencija još uvijek ćuti (mada već po malo vri). Namjerno pominjem Njemačku jer je u njoj, uprkos pritisku jevrejskog lobija iz SAD-a kao i multinacionalnih konglomerata, još uvijek zadržan nacionalni ponos i želja za unapređenjem svoje nacije. Jednog dana kada neko, uprkos zakonskim odredbama koji to zabranjuju, progovori o ugroženosti Njemačke nacije situacija će se za pola godine potpuno promijeniti. Od tog trenutka strahuje cijela Evropa jer su svjesni snage ujedinjene Njemačke kao i svoje inferiornosti u odnosu na nju.
    Sa druge strane su države čiji političari kao i stanovništvo inat pretpostavljaju svim racionalnim razlozima. Na sasvim drugoj strani su one države iz kojih visokoobrazovani ljudi bježe zbog politike a političari im ne daju prostora niti da obrazlože svoj bijeg. Na toj strani kojoj je Bog rekao zbogom (uprkos sve većeg uticaja sveštenih lica) hljeba nema. Vladaju mediokriteti koji aminuju ljudima koji govore o nekakvim nebeskim nacijama, nebeskim narodima i novim spartancima, novim atinama… Sve glupost do gluposti. Sami pozicionirajte svoju državu i naciju. Vjerovatno će te se naći u jednoj od strana.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here