Насловна Друштво Може ли Нови Сад да буде главни град?

Може ли Нови Сад да буде главни град?

0
ПОДИЈЕЛИ

Србија нема искуства са децентрализацијом и регионализацијом, али је чињеница да су јој оне потребне. Тиме би била спречена метрополизација, грађани би се бар осећали равноправнијим, а и аутономашке идеје би нестале.

NOVI SAD 2 Може ли Нови Сад да буде главни град?

„Када неко из Новог Сада, а то су обично врло утицајни људи који су јако малобројни и немају готово никакву подршку у народу, каже да је Србија једна од најцентрализованијих држава у Европи, они не говоре истину. Све источноевропске земље су више централизоване него Србија“, тврди за Спутњик историчар Чедомир Антић.

Повод за разговор са њим је недавна најава премијера Србије Александра Вучића да ће „Електропривреда Србије“ преместити свој национални оперативни диспечерски центар у Нови Сад. Пре премештања овог привредног субјекта, ранијих година је било предлога о премештању неких министарстава из Београда, а премештање Уставног суда у Сремске Карловце се навелико планирало.

Колико је, у актуелној причи о промени политичког система у Србији, добра идеја о децентрализацији институција? И да ли би упоредо са премештањем кол-центра ЕПС-а могло да дође и до премештања, осим привредних, и неких државних институција у друге градове у Србији?

Децентрализација нема реализацију

Професор Уставног права са Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић каже да је децентрализација позитиван тренд, али да у реализацији нема видљивих помака.

„Наш Устав подразумева одређену децентрализацију, то јест приближавање власти грађанима. На тај начин се блажи та посредност демократије, која је сада владајућа, пошто је заменила ону некадашњу непосредну демократију“, додаје Орловић за Спутњик.

Он подвлачи да није добро кад су све институције државне власти у једном центру, јер се тада дешава метрополизација. Ако би државне функције биле распоређене у више крајева и у више градова, онда би, према њему, сви грађани на неки начин били у истој равни и бар би се равноправно осећали.

Професор Орловић наводи и пример да је Савезни уставни суд Немачке у Карлсруеу, а да главни град Западне Немачке није био највећи град Берлин, већ Бон. За децентрализацију је, напомиње он, потребно пронаћи и квалитетне кадрове који ће ван центра на квалитетан начин обављати државне функције, како би се држава истински могла децентрализовати.

Према Чедомиру Антићу, Србија нема искуства са децентрализацијом и регионализацијом, али је, како каже, чињеница да је то велика потреба. Међутим, сматра он, није суштина децентрализација појединих установа, јер би то значило да онда дођу људи из престонице и почну формално да раде у другом месту.
У својим виђењима овог питања он иде и корак даље.

„Пошто постоје снажне силе које теже томе да Војводина буде или претворена у федералну јединицу или да буде отцепљена, најбоље решење је да главни град Србије буде премештен у Нови Сад и да све установе буду премештене у Нови Сад“, предлаже Антић. Тако би, додаје он, престало постојање аутономашке опозиције, јер је то српска опозиција.

„Ми још немамо своје Црногорце у Новом Саду, али можда ћемо их добити за 100 година“, закључује Антић.

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here