Монтенегринске књиге староставне
1 min read
Читам коментаре испод мог претходног текста Су чим ћемо пред сердара Јанка и опазим интересантану реченицу неког Леонидаса (биће да је по неком ђеду име добио)., где он каже, отприлике: „Г. Миленковићу, да сте читали неке књиге осим „српских“, схватили бисте какве сте глупости написали у овом тексту“. Признајем: очајнички сам тражио монтенегринске књиге из 18-тог и 19-тог века, али ни једну не нађох. Биће да нисам довољно дубоко копао, ко зна каква све литература спава неоткривена под миленарним слојевима монтенегринства? Ако је и нема, никад није касно да се наштампа, још старија и још лепша од оне која никад није ни била.
Ово ме је подсетило на ону анегдоту, кад су питали има ли у Дубровнику неке српске цркве, на шта је он одговорио: „Све су српске, само нема православне“. На крају коментара, Леонидас ме окрпи да сам расиста и шовиниста, што је стари комунистички штос за дисквалификацију неистомишљеника. Оно „шовиниста“ му дође као нормално, али оно „расиста“ ваљда треба да значи да су Монтенегрини чак и посебна раса, не само нација.
Уопште не сумњам да ће Дукљанска академија доказати несловенско порекло Монтенегрина, само што ће остати туга што су заборавили и свој лепи, несловенски језик, па сад морају да говоре неким језиком који фрапантно личи на српски. Већ писах о овоме, али није згорег поновити: у историји се битке не бију због истина, већ због моћи и победе. Тек победникова истина постаје обавезна за све. Имало у томе правде, или не имало, тако је и тако ће бити до краја света. Монтенегринске истине, а с њима и литература која је настала да афирмише те истине, трајаће онолико колико буде трајала окупација (са овим, или оном Милом на челу државе), односно док постоји државна сила која те истине подржава. Кад се серва окрене, све те монтенегринске истине ће ваљати колико и дрвена пећ, а литература ће бити добра само за ризлу.
Монтенегрини, као и сви скоројевићи, праве једну наивну грешку, тако што мисле да ће оно што данас чине, трајати вечно, а нарочито што мисле да ће се од монтенегринства моћи живети до пензије. Бивало је тога, има и данас Монтенегрина који крцкају пензију у центру мрске Србије, Београду, само што је та прича на издисају. Ови, данашњи „монтенегринујушћи“ нису први из своје врсте, него последњи. Први су били они налик Јовану Пламенцу, други они налик Капичићу, а ови данас су опали до голе употребљивости за Милову политику и ништа више. Они су, дакле, ту само да би били трошени за још коју годину власти Мила и његових деривата. Оно што је, у време Пламенца и Капичића почело као трагедија, данас је опало до комедије.
Срећа је за Монтенегрине што је српски народ уморан и исцрпљен од једновековних експеримената, што је збуњен и апатичан, иначе би цвркут Монтенегрина био знатно тиши. У српству, које се да делити по стотину основа, постоји и ова подела: има оних Срба који, у ропству, ћуте и гомилају јед и оних других, који су налик канаринцу: у који год кавез га ставиш, он пева. Једнако пева у српском, у ЕУ кавезу, док нарочито добро пева у НАТО кавезу, а са нешто пара, из цвркута се могу извући нарочито високи тонови. Има тога и код нас, у Србији, само се не зову Монтенегрини, него компрадори. Исти људски материјал, иста патетика, иста слабо прикривена грамзивост. Проблем српског народа, ма како то данас изгледало, није постојање Монтенегрина и компрадора, већ непостојање савременог Карађорђа, или сердара Јанка. То је оно што треба да нас брине, јер ми се данас, знали то или не знали, боримо за грађанске, а не српске циљеве.
Док нисмо били грађани, одроди се или нису јављали, или су се јављали кратко. Жива слика тог „грађанства“ су баш Црногорци, који и нису, ако се по страни оставе инстант идеологије, ништа друго, него грађани настали од Срба. Кад кажем „грађани“ не мислим на становнике града, већ на грађане као политичку количину. Веома су налик некадашњим Југословенима, који су знали своје порекло, али су били уверени да су, превазишавши национално, заправо ушли у вишу фазу развоја нације. Сумњам да постоји Црногорац који не зна шта му је био деда, или прадеда, али он за себе верује да је, у односу на претке, турбо-модел, ослобођен племенских ограничења, те слободан да изабере шта му је воља. И-да апсурд буде већи-изабрао је типично српски: да буде „савремен“. Будући да Црна Гора, у развоју грађанског друштва, касни једну или две генерације за Србијом, грађанштина у брдима има карикатурални облик.
У Србији је она само имитација грађанштине на Западу, а у Црној Гори је имитација имитације. Суштина снобизма је, како каже наш највећи социолог културе, Милош Илић, имитација, а зла коб што губи смисао ако су сви снобови. Циљ сноба (илити скоројевића) није да сви постану снобови, него да он буде изнад плебса. Зато се, из реда скоројевића, издвајају све ужи кругови, који претендују да буду авангарда снобизма. На врху се налазе, наравно, Монтенегрини, као скоројевићи прве врсте. Наравно, и међу њима траје такмичење ко је „авангарднији“, што ће рећи ко се брже, боље и даље удаљио од дедова. Они, који на црногорској државности темеље нацију, сасвим су застарели модел, а они, који у Црногорцима виде Црвене Хрвате, јесу, бар тренутно, најмодернији модел.
Бојим се да даља трка за „авангардношћу“ може лако да доведе до нечег сличног што се десило у НДХ, у којој је покољ Срба био најбољи доказ цивилизованости хрватског народа. Парадокс да се цивилизованост доказује најпримитивнијим средствима, никог посебно не узнемирава.
Данас, кад славимо једину српску победу од 1918-те године, Дан Републике Српске, треба да имамо на уму да су се и тамо отворили процеси слични онима у Црној Гори. Иванић, Чавић и Тадић су веома налик Монтенегринима-све несрпско, није им страно. И не треба се варати: нису сами, имају леп број следбеника. Те процесе игноришемо, из неког разлога уверени да РС не може да се уруши на начин на који се урушила Црна Гора.
Кад збивање постане очигледно и бабама с Дурмитора, биће касно. Биће, како се оно каже, играчка-плачка. Тако је, као од зезања, почело са Зеленашима, које нико није озбиљно схватао, а наставило се са Капичићем и њему сличнима, са којим зезања више није било. Бојим се да се тај процес отворио у РС, као и у Војводини, само још није видљив. Исто тако, немојмо се изненадити кад се јави први Србин с Косова, који ће сам себе звати Косоваром (иако је, можда, до јуче вриштао на све Србе који су га тако, од зезања, звали) и ако се створи, рецимо, Косовска православна црква. Није Мираш једини на свету.
Ако нешто треба да нам буде наук за последњих стотинак година, то је да је споро капирање егзактна наука; много нас је коштало што историјске процесе нисмо схватали на њиховом почетку, већ на крају, а оне, који су схватали на време, од милоште смо звали будалама и реметиоцима братске љубави са суседима. Монтенегринска идеологија упадљиво личи на старчевићевску, а лако се раширила, јер је тле било плодно: Црногорци су увек себе доживљавали као нешто боље и више од осталих Срба, тако да им причу о различитости није било тешко увалити. За несрећу, комплекс више вредности је (у психологији је то више од једног века познато) увек иде са комплексом ниже вредности, тако да је плашење Црногораца Београдом и Србијом одлично упалило, иако је сасвим бесмислено.
Да су Црногорци били мање оптерећени својом посебношћу и супериорношћу, прича Монтенегрина би прошла са много мање штете, или уоште не би ни прошла. Само гледајте како се, код Срба у Војводини, прво развија осећај супериорности, да би се, на темељу тог осећаја, подигла нова нација. Тај ће цвркут почети и у Српској. „Шта ће вам они дроњавци са Мораве, стотину сте пута бољи од њих“, општи је поклич сваког расрбљивања. Коме не годи кад му се шапуће да је бољи, лепши, или паметнији од неког другог? Сви смо слаби на то. На нивоу делова нације, то је разорно, поготову кад је подржано од медија и политичара.
Наравно, прича увек почиње будалаштином: „Ви сте бољи Срби од Србијанаца“, а завршава се оним: „У ствари, ви уопште и нисте Срби“. За то је потребно, искуство показује, свега двадесетак година, можда и мање. Онда се појављују доктори наука, који доказују да се становништво (Војводине, Црне Горе, РС…) посрбило пре само стотинак година, под притиском, наравно, а да се, заправо ради о Готима (Илирима, Црвеним Хрватима, Аланима…), доказујући то књигама староставним, које још миришу на штампу (оригинале, из 9. века су Срби спалили, да се истина не сазна), те да је стварно непристојно да Србија пљачка све друге (Трепча ради-Београд се гради, војвођански шлајпик у војвођанском џепу…) и…колико смо пута све ово већ видели? Кад ћемо научити?
Тако и овај Монтенегрин, који ме грди што не читам древне монтенегриснке списе (а не читам их само зато што не знам клинасто писмо), већ има свог парњака у Српској и у Војводини, а врло вероватно и на Косову. Што би рекао Рамбо Амадеус: иста фризура, погледи и кљун. Само чекам кад ће ме неки Војвођанер питати зашто мало не проучим исторју Гота у Панонији, па да видим како су настали војвођански Срби? Нама фали претходна памет, она којом се предвиђају процеси, а не накнадна, од које никакву фајду нисмо видели.
Ово ме је подсетило на ону анегдоту, кад су питали има ли у Дубровнику неке српске цркве, на шта је он одговорио: „Све су српске, само нема православне“. На крају коментара, Леонидас ме окрпи да сам расиста и шовиниста, што је стари комунистички штос за дисквалификацију неистомишљеника. Оно „шовиниста“ му дође као нормално, али оно „расиста“ ваљда треба да значи да су Монтенегрини чак и посебна раса, не само нација.
Уопште не сумњам да ће Дукљанска академија доказати несловенско порекло Монтенегрина, само што ће остати туга што су заборавили и свој лепи, несловенски језик, па сад морају да говоре неким језиком који фрапантно личи на српски. Већ писах о овоме, али није згорег поновити: у историји се битке не бију због истина, већ због моћи и победе. Тек победникова истина постаје обавезна за све. Имало у томе правде, или не имало, тако је и тако ће бити до краја света. Монтенегринске истине, а с њима и литература која је настала да афирмише те истине, трајаће онолико колико буде трајала окупација (са овим, или оном Милом на челу државе), односно док постоји државна сила која те истине подржава. Кад се серва окрене, све те монтенегринске истине ће ваљати колико и дрвена пећ, а литература ће бити добра само за ризлу.
Монтенегрини, као и сви скоројевићи, праве једну наивну грешку, тако што мисле да ће оно што данас чине, трајати вечно, а нарочито што мисле да ће се од монтенегринства моћи живети до пензије. Бивало је тога, има и данас Монтенегрина који крцкају пензију у центру мрске Србије, Београду, само што је та прича на издисају. Ови, данашњи „монтенегринујушћи“ нису први из своје врсте, него последњи. Први су били они налик Јовану Пламенцу, други они налик Капичићу, а ови данас су опали до голе употребљивости за Милову политику и ништа више. Они су, дакле, ту само да би били трошени за још коју годину власти Мила и његових деривата. Оно што је, у време Пламенца и Капичића почело као трагедија, данас је опало до комедије.
Срећа је за Монтенегрине што је српски народ уморан и исцрпљен од једновековних експеримената, што је збуњен и апатичан, иначе би цвркут Монтенегрина био знатно тиши. У српству, које се да делити по стотину основа, постоји и ова подела: има оних Срба који, у ропству, ћуте и гомилају јед и оних других, који су налик канаринцу: у који год кавез га ставиш, он пева. Једнако пева у српском, у ЕУ кавезу, док нарочито добро пева у НАТО кавезу, а са нешто пара, из цвркута се могу извући нарочито високи тонови. Има тога и код нас, у Србији, само се не зову Монтенегрини, него компрадори. Исти људски материјал, иста патетика, иста слабо прикривена грамзивост. Проблем српског народа, ма како то данас изгледало, није постојање Монтенегрина и компрадора, већ непостојање савременог Карађорђа, или сердара Јанка. То је оно што треба да нас брине, јер ми се данас, знали то или не знали, боримо за грађанске, а не српске циљеве.
Док нисмо били грађани, одроди се или нису јављали, или су се јављали кратко. Жива слика тог „грађанства“ су баш Црногорци, који и нису, ако се по страни оставе инстант идеологије, ништа друго, него грађани настали од Срба. Кад кажем „грађани“ не мислим на становнике града, већ на грађане као политичку количину. Веома су налик некадашњим Југословенима, који су знали своје порекло, али су били уверени да су, превазишавши национално, заправо ушли у вишу фазу развоја нације. Сумњам да постоји Црногорац који не зна шта му је био деда, или прадеда, али он за себе верује да је, у односу на претке, турбо-модел, ослобођен племенских ограничења, те слободан да изабере шта му је воља. И-да апсурд буде већи-изабрао је типично српски: да буде „савремен“. Будући да Црна Гора, у развоју грађанског друштва, касни једну или две генерације за Србијом, грађанштина у брдима има карикатурални облик.
У Србији је она само имитација грађанштине на Западу, а у Црној Гори је имитација имитације. Суштина снобизма је, како каже наш највећи социолог културе, Милош Илић, имитација, а зла коб што губи смисао ако су сви снобови. Циљ сноба (илити скоројевића) није да сви постану снобови, него да он буде изнад плебса. Зато се, из реда скоројевића, издвајају све ужи кругови, који претендују да буду авангарда снобизма. На врху се налазе, наравно, Монтенегрини, као скоројевићи прве врсте. Наравно, и међу њима траје такмичење ко је „авангарднији“, што ће рећи ко се брже, боље и даље удаљио од дедова. Они, који на црногорској државности темеље нацију, сасвим су застарели модел, а они, који у Црногорцима виде Црвене Хрвате, јесу, бар тренутно, најмодернији модел.
Бојим се да даља трка за „авангардношћу“ може лако да доведе до нечег сличног што се десило у НДХ, у којој је покољ Срба био најбољи доказ цивилизованости хрватског народа. Парадокс да се цивилизованост доказује најпримитивнијим средствима, никог посебно не узнемирава.
Данас, кад славимо једину српску победу од 1918-те године, Дан Републике Српске, треба да имамо на уму да су се и тамо отворили процеси слични онима у Црној Гори. Иванић, Чавић и Тадић су веома налик Монтенегринима-све несрпско, није им страно. И не треба се варати: нису сами, имају леп број следбеника. Те процесе игноришемо, из неког разлога уверени да РС не може да се уруши на начин на који се урушила Црна Гора.
Кад збивање постане очигледно и бабама с Дурмитора, биће касно. Биће, како се оно каже, играчка-плачка. Тако је, као од зезања, почело са Зеленашима, које нико није озбиљно схватао, а наставило се са Капичићем и њему сличнима, са којим зезања више није било. Бојим се да се тај процес отворио у РС, као и у Војводини, само још није видљив. Исто тако, немојмо се изненадити кад се јави први Србин с Косова, који ће сам себе звати Косоваром (иако је, можда, до јуче вриштао на све Србе који су га тако, од зезања, звали) и ако се створи, рецимо, Косовска православна црква. Није Мираш једини на свету.
Ако нешто треба да нам буде наук за последњих стотинак година, то је да је споро капирање егзактна наука; много нас је коштало што историјске процесе нисмо схватали на њиховом почетку, већ на крају, а оне, који су схватали на време, од милоште смо звали будалама и реметиоцима братске љубави са суседима. Монтенегринска идеологија упадљиво личи на старчевићевску, а лако се раширила, јер је тле било плодно: Црногорци су увек себе доживљавали као нешто боље и више од осталих Срба, тако да им причу о различитости није било тешко увалити. За несрећу, комплекс више вредности је (у психологији је то више од једног века познато) увек иде са комплексом ниже вредности, тако да је плашење Црногораца Београдом и Србијом одлично упалило, иако је сасвим бесмислено.
Да су Црногорци били мање оптерећени својом посебношћу и супериорношћу, прича Монтенегрина би прошла са много мање штете, или уоште не би ни прошла. Само гледајте како се, код Срба у Војводини, прво развија осећај супериорности, да би се, на темељу тог осећаја, подигла нова нација. Тај ће цвркут почети и у Српској. „Шта ће вам они дроњавци са Мораве, стотину сте пута бољи од њих“, општи је поклич сваког расрбљивања. Коме не годи кад му се шапуће да је бољи, лепши, или паметнији од неког другог? Сви смо слаби на то. На нивоу делова нације, то је разорно, поготову кад је подржано од медија и политичара.
Наравно, прича увек почиње будалаштином: „Ви сте бољи Срби од Србијанаца“, а завршава се оним: „У ствари, ви уопште и нисте Срби“. За то је потребно, искуство показује, свега двадесетак година, можда и мање. Онда се појављују доктори наука, који доказују да се становништво (Војводине, Црне Горе, РС…) посрбило пре само стотинак година, под притиском, наравно, а да се, заправо ради о Готима (Илирима, Црвеним Хрватима, Аланима…), доказујући то књигама староставним, које још миришу на штампу (оригинале, из 9. века су Срби спалили, да се истина не сазна), те да је стварно непристојно да Србија пљачка све друге (Трепча ради-Београд се гради, војвођански шлајпик у војвођанском џепу…) и…колико смо пута све ово већ видели? Кад ћемо научити?
Тако и овај Монтенегрин, који ме грди што не читам древне монтенегриснке списе (а не читам их само зато што не знам клинасто писмо), већ има свог парњака у Српској и у Војводини, а врло вероватно и на Косову. Што би рекао Рамбо Амадеус: иста фризура, погледи и кљун. Само чекам кад ће ме неки Војвођанер питати зашто мало не проучим исторју Гота у Панонији, па да видим како су настали војвођански Срби? Нама фали претходна памет, она којом се предвиђају процеси, а не накнадна, од које никакву фајду нисмо видели.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Господине Миленковићу требате да будете председник САНУ-а, а не онај изрод и страни плаћеник Костић!
Да је више људи као што сте ви, до сад би сигурно и Република Српска бивала Западном Србијом, а Космет не би био окупиран од бјелосвјестког олоша потпомогнутом шиптарским терористима.
Што се тиче Војводине, демографски подаци иду у нашу корист (Срби чине преко 74% становништва и расте број) и самим тим падају у воду било какви покушају фашиста угарских да од српске земље праве неку јужну угарску!
Gospodine Leonidis, izvinite tek danas sam vidio Vas odgovor, pa evo da dam svoj komentar.
Vi ste potpuno u pravu kad pisete da su odedjene snage u Srbiji vodile jednu veoma necasnu politiku prema Crnoj Gori, koja je rezultirala unistenjem nase drzavnosti i protjerivanjem kralja Nikole iz Crne Gore. Po mojem misljenju to je bila jedna od najvecih podlosti u ljudskoj istoriji, jednog takvog saveznika, BRATA, koji se potpuno zrtvovao za Srbiju, iako je Srbija tada vodila jednu potpuno ludacku i samoubilacku politiku, tako izdati, tako unistiti tu nasu divnu drzavu i na tako podao nacin protjerati naseg kralja, koji je kralju Aleksandru bio djed a kralju Petru dobrotvor, koji mu je ne samo namirivao kockarske dugove nego i kcer svoju dao za suprugu.
Moram da Vam kazem da ja nisam Srbin kojemu je nacionalnost sve u zivotu. Jednostavno, ja sam po etnickoj pripadnosti Srbin, prvo zato jer su to bili svi moji preci, drugo jer je to istorijska cinjenica da je narod u Crnoj Gori uvijek bio srpske etnicke pripadnosti, sto najvise dokazuju titule barskih biskupa i to od davnina, STO VAM UOPSTE NIJE TESKO PROVJERITI i na kraju to je moje opredeljenje, isto kao sto je Vase opredeljenje da budete Crnogorac, sto meni licno ni malo ne smeta, iako smo mi obadvojica svjesni da u nasim zilama tece potpuno ista krv.
Takodje morate priznati da u Crnoj Gori postoje i brdjani i svako od tih brdskih plemena ima nekog svog praoca od koga citavo pleme potice. Ja se necu upustati u to ko su bili praoci nekih drugih plemena, (TO CE SAD SEKULA DA OBJASNI, KAKO SMO MI SVI SIPTARI) ali posto su Cejovici Kuci od Drekala, mi znamo da je nas predak Djuradj Kastriot, koji je po SVIM iostorijskim izvorima, ukljucujuci i britansku enciklopediju bio Srbin.
Ali, glupo je sada diskutovati o tome da li je moja ili Vasa definicija etnicke pripadnosti ispravna, jer je stvar etnicke pripadnosti i stvar opredeljenja, pa ako jedna grupa Crnogoraca zeli da budu Kinezi, onda po svim demokratskim pravilima oni imaju pravo da budu Kinezi.
Ja sada ne bih ulazio u price o Duklji (neki kazu da je to bila jedna od prvih srpski drzava), niti bih mogao da identifikujem ko je od danasnjih gradjana Crne Gore potomak Dukljana a ko potomak Rasljana, smatrajuci da su to mnogo bolje od nas znali barski biskupi tih vremena, koji nosase tituli „srpski“, nego bih prihvatio stanje na terenu onako kako ono jest a ono jeste tako da je narodu srpskom u Crnoj Gori onemoguceno dosta toga, sto ga dovodi u polozaj podlozan manipulacijama, njegovih takozvanih oslobodioca.
Isto tako vladajuca garnitura u Crnoj Gori, koja je, kao sto je svima poznato, nelegitimnim putem, vise puta ponovljenim izbornim kradjama i manupulacijama stanovnistvom, dosla na vlast, zlopotrebljava one koji se osjecaju Crnogorcima i sukobljavanjem Srba i Crnogoraca odrzava svoju diktaturu, koju koristi radi nelegalnog bogacenja.
Zalosno je da nas narod, umjesto da se okrene i skine tu vlast, mora da se bakce oko toga ko je Srbin a ko Crnogorac. Bojim se da ce na toj vjestackoj podjeli proitirati mnogi lesinari a najvise se bojim toga da se u Crnoj Gori ne ponovi Ukrajina, jer sve ovo sto se sada kod nas desava nagovestava da se vrlo lako kod nas moze desiti ukrajinski scenario, gdje onda svi do zive volje mozemo da izivimo svoje nacionalne osjecaje, do sopstvenog unistenja, bas onako kako to uz pomoc Amerike i Sovjetije uradise ljudi u Ukrajini.
Na kraju samo da znate, ja sam od 1988 godine politicki emigrant, ne pripadam ni jednoj politickoj partiji i podjednako mi se gade svi politicki akteri u Crnoj Gori, od katolicko dukljanske orjentacije pa sve do sovjetsko srpske orjentacije, smatrajuci da u svim partijama sjede sujetni ljudi, cesto puta agenti tajne sluzbe, kojima je licna korist iznad narodnog dobra i kojima je glavni cilj bavljenja politikom licna egzistencija, pa oni koji uzdizu zapad rade to jer im zapad sipa u pjat a oni koji uzdizu Sovjetiju rade to jer im Sovjetija sipa u pjat (mada oni vrlo malo sipaju), ili se nadaju da ce im Sovjetija usuti nesto u pjat, kada dodje vrijeme.
Ne postoji opoziciona partija u Crnoj Gori, koja se ne vodi ovim nacelima. Jedini politicar u Crnoj Gori, kojega postujem je gospodin Slavko Perovic, sa cijim se politickim misljenjima malo slazem, ali kojega veoma cijenim.
Inace po vjerskoj opredijeljenosti sam pravoslavac zilot i smtram Amfilohija Radovica za izdajnika pravoslavne vjere, visestrukog agenta, tajnog papskog kardinala i za najvecu Boziju kaznu koju je Bog poslao nasem narodu u Crnoj Gori. Za Mirasa Dedejica imam slicno misljenje, ali on je sitan igrac.
Jos jednom, veoma se bojim da smo uhvaceni u misolovku, sa svih strana okruzeni sa dubioznim politicarima iz pozicije i opozicije i nadam se da ce Bozija milost sprijeciti da se u najskorije vrijeme kod nas ne ponovi ukrajinski scenario, jer SVE nagovestava da ce se to desiti.
Srdacan pozdrav.
https://www.youtube.com/watch?v=WNNtmqCVsh4
Gospodine Leonidas, ima istine u tome sto ste rekli da „nacija izvire iz drzave“, ali to se odnosi na one nacije koje nisu imali jaku drzavu niti jaku nacionalnu svijest. Drzave se danas tako cesto stvaraju i mijenjaju imena, pa ko zeli, moze da svakih 10 do 20 godina mijenja svoj etnos, da juce bude Jugosloven, pa onda prosireni Jugosloven (ili prosirena Jugoslovenka), pa Crnogorac, dok recimo za dvadeset godina da postane po etnickoj pripadnosti Evropejac ili Euro-Azijac, sve zavisi od stanja na terenu.
Ako jednog dana Kinezi osvoje ove teritorije, logicno je da se onda po etnickoj pripadnosti bude Kinez ili Kineskinja. Mogli bi onda ispjevati i pjesmu „a koja se karmenise Kineskinja nije vise“.
Srbi su narod koji je nekada imao veoma jaku drzavu i koji ima nevjerovatno jaku nacionalnu svijest. to je narod, cije su drzave stvarali svetitelji, pa zbog toga i takva zilavost naseg naroda, kojem naravno i Vi pripadate (ako biste to zeljeli), isto kao sto su pripadali i vasi stari (po njihovoj sopstvenoj zelji) , koji su se sa 100% sigurnoscu osjecali i izjasnjavali kao Srbi, ukoliko nisu bili presli na silam i postali Turci.
Zbog toga su se Crnogorci za vrijeme stare Crne Gore SVI REDOM osjecali Srbima.
Ako Vi kazete da to nije tako, onda bih to shvatio kao vrijedjanje intiligencije.
Vi svakako veoma dobro znate da je to tako, da su se do 1945 godine SVI Crnogorci, cak i zelenasi u ogromnom procentu osjecali kao Srbi.
Ali, svakako da svako ima pravo da se osjeca i drugacije od „Srbin“. To sto se danas neki osjecaju Crnogorcima ima i svoje razloge (nisu Srbi bezgresni), ali dozvolicete da i Srbi imaju pravo da kazu svoje misljenje u vezi sizofrenih nastupa odredjenih ljudi i grupa crnogorske etnicke pripadnosti i o veoma interesantnoj vezi tih ljudi i njihovih gledista sa ustastvom.
Ali kako god da bude, stanje na terenu kazuje da je Crna Gora multietnicka drzava i isto kao sto muslimani imaju pravo da budu Bosnjaci, Albanci da budu Albanci i Hrvati da budu Hrvati, tako i mi Srbi iz Crne gore imamo pravo da budemo Srbi i da svi zajedno gradimo ovu nasu multietnicku drzavu u kojoj sacinjavamo ubedljivu vecinu, pa prema tome izazivamo i zavist onih kojima se to ne svidja, sto je potpuno legitimno.
Moram zakljuciti da je veoma interesantno to sto etnickim Crnogorcima ne smeta sto se neki izjasnjavaju kao Bosnjaci ili Albanci a smetaju iskljucivo oni sto se izjasnjavaju kao Srbi.
Ovo je interesantan fenomen koji bi valjalo proucavati, ne samo sa socioloske strane, nego prije svega sa psiholoske.
g. Cejovicu, Pitanje koje ste pokrenuli je kompleksno i zahtjeva puno prostora (a i nemam dovoljno vremena). Da vas potsjetim, CG je i kao srednjevjekovna drzava (Duklja) starije kraljevstvo od Srbije (Raske), i kao moderna drzava de facto je starija, a de iure je nastala istog dana kad i moderna Srbija (1878). Dakle, nema razloga da, po toj osnovi, isticete neku prednost „srpstva“ u odnosu na Crnogorce.
Treba li da vas potsjetim da je Garasanin zavapio da je „najgori dan za srpstvo kada se Danilo Petrovic proglasio za knjaza, a CG za knjazevinu“! Treba li da vas potsjetim da u Vukovom Recniku postoji termini „posrbiti“ „posrbljavati“ isl. a da su Crnogorci „Slavenski narod“. Citava zbrka je nastala zbog toga sto je Osmanska imperija obnovila Pecku patrijarsiju i dala pravoslavnim narodima u okviru njenih granica (vecih od carstva Dusanova) status crkvenog mileta (naroda). Tako da je srpstvo „crkvena nacija“ sto i objasnjava tako velike razlike u narodima (etniji) koji su pripadali tom „miletu“. Uzgred, zasto se u srpskim istorijama krije prica o „miletu“? Ako ukucate Milet (na srpskom) dobicete na Wikipediji istoimeni grad u Turskoj, ali ukucajte na Engleskom dobicete objasnjenje o Osmanskom administrativnom sistemu „mileta“. Naravno, najveci doprinos srpstvu u CG su dali Njegos i kralj Nikola. Prvi, jer je sanjanjuci o velikoj slavenskoj drzavi stvorio najveci srpski mit – Kosovski, drugi sto je iz sve snage „srbovao“ nadajuci se kraljevskoj tituli u „velikoj Srbiji“. Sada placamo te istorijske greske. Na kraju, osjecaj nacionalne pripadnosti je,kao i kod vjere, licna odluka. Nazalost, CG je preko sto godina bila izlozena snaznoj indoktrinaciji (posrbljivanju) tako da ima dosta Crnogoraca koji se izjasnjavaju kao Srbi. Na to imaju puno pravo, isto kao i mi koji se osjecamo Crnogorcima.
P.S. Zao mi je sto se na ovom portalu njeguje sovinsiuticki i rasisticki odnos prema Crnogorcima. Mi se, po pravilu, ili negiramo, ili prostacki vrijedjamo, ili, najcese, i jedno i drugo. Nemam licno nista protiv Srba, (ili bilo kojeg drugog naroda) naprotiv. Ali sam protiv klero-nacionalisticke ideologije velike Srbije i „srpstva“. I protiv agresije koja se vrsi prema CG i Crnogorcima. Nijesmo mi vasi neprijatelji. Takodje, moje „crnogorstvo“ nije moj primarni identitet. Prvo sam covjek, pa Crnogorac. Vidim, na ovom portalu, da je kod vas (Srba) izgleda obratno?
al si ti „nacitan“ majmuncino dukljanska. pusti se ti citiranja tamo nekih srbijanskih autora, no ako imas ista crnogorsko u sebi uzmi gorski vijenac u sake, i citaj SRBINA Njegosa! bez obzira sto ti mislio, Crna Gora je srpska da srpskija ne moze bit, pa ti crkni ako ti to smeta NATO placenice! tako ti josipa broza, franje josipa, bil klintona i ostalih tvojih idola, pusti krstene ljude da zive slobodno u svojoj otadzbini za koju su ginuli nasi srpski preci. takvi kao ti nemate pravo da svoju bolest i samomrznju namecete normalnim ljudima, a od vas niko nista ne trazi niti zelimo da nam budete braca, sunarodnici, srbi, pravoslavci, sloveni, itd. slobodno predjite u engleze, turke, svabe…. promijenite vjeru, jezik (a ne samo naziv jezika), sve mozete vi postati, samo ljudi nikad.
nikoga zivog ne zanimate zato vas ljubazno molim da nas srblje zaobidjete i usrecite neke druge crne kukavce sa dukljanskim „znanjem, kulturom, istorijom itd.“
Hvala Vam na predivnim tekstovima gospodine Milenkovicu!! Sjajni i britki kao i uvek!
Sto radi sujeta! Nacionalna, a bogumi i licna. Moram priznati da sam polaskan. Toliko ste toga smandrljali u ovom tekstu da bih trebao da napisem knjigu (ka Danilo Kis, svojevremeno) odgovarjuci na vase rasisticke i klero-fasisticke opservacije. Za vasu informaciju moji preci su bili Crnogorci. Tako su izvjeli, tako su i umirali. Za CG! Nikada za neke velike ili male srbijice. No, nemam zaista namjeru da mijenjam vas „weltanschauung“ (za polupismene zilote na IN4S – „pogled na svijet“). Grozim se svakog nacionalizma, a vi ste, po svemu sudeci, terminalno bolesni od te teske umne bolesti koja je toliko skupo kostala covjecanstvo. A i nas posebno.
P.S. Mogli bi da pronadjete da nacija zapravo izvire iz drzave. Da vas potsjetim na izjavu Garibaldijevog suborca (Massimo Taparelli, marquis d’Azeglio): „Stvorili smo Italiju. Sada moramo da stvorimo Italijane“. Tako su nastali i Francuzi, i Njemci, i Amerikanci, itd. Samo „Srbi“ poticu od Adama direktno? Nadam se da razlikujete pojmove narod (etnija) i nacija?
Uzgred, sto prevodite Njegosa na srpski? I sto ce vam „recnik“ uz djela Njegoseva?
Ма, леба ти, нађе ли оне записе на теракоти, јадан ми не био, црногорац?
Да потврдиш ове своје речи а не да тртљошеш као нека пиљарица овуда.
Докажи “поријекло“ своје којим се дичиш па да ти одамо признање ако си старији од амебе…и нека си.
Мада ја би рек’о да си ти новокомпоновани монтенегринос Мирашев и Милов који би да се сада огребе мало о НАТО пркно, кукала ти мајка!
„P.S. Mogli bi da pronadjete da nacija zapravo izvire iz drzave. Da vas potsjetim na izjavu Garibaldijevog suborca (Massimo Taparelli, marquis d’Azeglio): „Stvorili smo Italiju. Sada moramo da stvorimo Italijane“. Tako su nastali i Francuzi, i Njemci, i Amerikanci, itd…“ Аха,значи Дукљани су настали из Дукље,Зећани из Зете,Црногорци из Црне Горе,значи прво је настала држава па су настали народи….Само ђе нестадоше одједном Дукљани и Зећани ,или је то била аутоматска конверзија у Црногорце ?! 🙂
Е ако је ово теорија „крви и тла“ о поријеклу Црногораца не знам да ли да вриштим или да плачем од смијеха 😀
@Milos Bar – Placite – pali ste iz Logike!
Sto radi sujeta! Nacionalna, a bogumi i licna. Moram priznati da sam polaskan. Toliko ste toga smandrljali u ovom tekstu da bih trebao da napisem knjigu (ka Danilo Kis, svojevremeno)
Ви сте, видим, за разлику од г. Миленковића, веома скромни – „писали бисте ка` Данило Киш“. Ништа мање.
Они које је, како кажете, створила Италија су имали значајну улогу у „накончавању“ Монтенегрина соја дукљанскога. И у Божићној побуни, и у Петровданској скупштини.
За Вас не знам, али мене је родила мајка, није ме створила држава.
Мене није „накончавала“ 21-мајска ЦГ. 27 година сам старији од ње. А нисам изашао из авнојског Јајца, мада је и мој долазак на свијет, као уосталом и свих нас, нераскидиво везан за појам јаја.
Може бити да је Италијане стварала Италија, то нека они виде. За нас је непобитна чињеница да су Црну Гору, какву смо знали, каквој смо тежили, чији смо смисао схватали, стварали Срби. Монтенегро су стварали други – ту „част“ ћемо вам радо уступити.
Узалуд је г. Миленковић написао одличан текст, сем ако није хтио само да каже и душу да спаси. Његош је, усталом, лијепо описао будуће Монтенегрине кроз уста сердар Јанка из „Горског вијенца“:
Хајд, владико, и то обидимо
ма залуду, на ти божју вјеру!
Што се црним задоји ђаволом,
обешта се њему довијека,
Они ће нам и без вјере доћи
међу нама стати надебљати;
какве су ти они поглавице
називљу се цареви синови!
Мало се само промијенила номенклатура, али је смисао остао исти.
Што онда Њемци из Баварске не кажу да су Бавари или што Французи из Бретање не кажу да су Бретањици или Италијани из Сицилије да су Сицилијанци? Данашња Њемачка је настала уједињењем преко 80 кнежевина које су имале своју историју и биле независне па опет ето сви су Њемци.
Твоја теза је посљедица болесног бољшевичко марксистичког размишљања којим су се служили Лењин, Стаљин, Хрушчов, Броз покушавајући да ослабе православну Русију и Србију, прва тројица су одвојили дио Русије и почели стварат нову нацију Украјинце, а овај посљедњи је поред дијељења Срба унутар СФРЈ, одвајања ЦГ од Србије, насељавања шиптара у Србији, отишао корак даље па почео стварат од Срба нацију „монтенегрина“, његовим стопама данас иду Ђукановић, Кривокапић и остала банда којима се национализам заснива на пљачкању сопствене државе, чим пресуше ресурси видјећеш како ће тај Ђукановић одма постати Србином као што је био до 2001!
Боље се покај док можеш јер Бог све види!
Bravo gospodine Milenkoviću. Pozdrav iz Boke odakle su montenegrini sve osim mora i urušenih ponti prenijeli u Podgoricu.
Овај текст, коначно, личи на нешто што може да буде основа српског националног програма, кога, нажалост, као таквог још нема. Потребно је да га обичан свијет, а посебно они тзв. позвани озбиљно прочитају, проуче и академски, али и прагматично дораде, обликују и примијене!
Хвала, г. Миленковићу!
Kod nas se kaze : nije vazno sta je rekao ,nego ko je rekao,tako Milane ako je rdai toga nijesi se trebao muciti,ali neka nije na odmet da si i ovo napisao ,mi to na ovom portalu drukce resavamo ,i vrlo kratko i jasno ,tamo njima kazemo „mrs smradovi“
https://www.youtube.com/watch?v=qCXKhFZwR8k
blob:https%3A//www.youtube.com/01dde971-1546-4752-944c-24264c3d2e70
Kanarincu je najljepse u kavezu, ako ga iz njega pustis gotov je.
Nije to soko koji voli slobodu visine i daljine odalke se najbolje sve vidi , za razliku na vidik koji se pruza iz kaveza, pa makar on bio i zlatni. Zlatna je sloboda.
Inace kod montenegrina bi i Aristotel kojim cudom da se pojavi pao na ispitu, al bi prosli Miras i Jevrem i ostala tuta kompanija.
Njihove kritike ne zabrinjavaju, al zabrinjava kako se to prima u narodu, sa cijim pamcenjem nije sve kako treba.
Милане, сјајно! Одговор на ово што си написао већ предвиђам – удариће ти на ”образовање”, јер забога не знаш које су то књиге. Е, да ти не би чекао следећу колумну, па питао логично питање, ја ћу умјесто тебе: Дајте, кумим вас Богом, одмах списак тих књига које је Милан пропустио, цитирајте из истих поенте, па да диванимо и ”братски” се разогварамо 🙂