Насловна Поглед Могу ли се проблеми српског народа уопште решавати декларацијама?

Могу ли се проблеми српског народа уопште решавати декларацијама?

2
ПОДИЈЕЛИ

Праве општенационалне дебате, међутим, нема и тешко да ће је и бити јер власт, чак са највишег места, већ етикетира све што јој се у започетом разговору не свиђа.

Да ли је овакве дебате требало да организује власт, поготово о „опстанку српске нације“? Шта мислите о самом писању „декларације“ и шта се декларацијама уопште може решити и поправљати? Шта у том документу, независно од свега, мора да пише?

Српски народ је један народ, ма где се налазио и не може се делити границама

Јован Јањић, некадашњи државни секретар у Министарству вера:

„Постоји и препрека. Она се налази у главама народа који робује страним идејама. Као што је робовао идеји комунизма – тој страној интернационалној идеји – тако и данас робује разним глобалистичким идејама и страховима како ће то (јединство српског народа) бити схваћено у другим државама и другим центрима моћи.

Најпре треба дефинисати јединствен духовни простор.

Неопходно је повезивање српског народа кроз језик и духовне вредности, односно неговање јединственог духовног простора.

Српски народ је један народ, ма где се налазио. Не може се делити границама.

То се, рецимо, постиже кроз културу и духовност које треба ширити на сваки могући начин: дејством медија, неговањем заједничких традиција, организовањем духовно-културних манифестација од свеколиког националног значаја.

То никоме не може да смета. Али, тиме се показује јединство народа – да је српски народ један народ, без обзира у којој држави живео.

Пројекат може да се оствари истог трена и већ је требало да се крене у његово остваривање, јер је то нешто што се подразумева, а не нешто што треба изнова радити.

Реч је о континуираном процесу у коме уопште нема потребе да се дефинишу некакви главни или споредни носиоци (Црква, школство или друге државне институције), већ то треба да се дефинише као циљ свих, коме треба да теже све културне и духовне институције српског народа и сав српски народ. То треба дефинисати и поставити као циљ од националног значаја и остваривати га кроз све активности и на њему свакодневно континуирано радити кроз све националне институције.

За то постоји препрека. Она се налази у главама народа који робује страним идејама. Као што је робовао идеји комунизма – тој страној интернационалној идеји – тако и данас робује разним глобалистичким идејама и страховима како ће то (јединство српског народа) бити схваћено у другим државама и другим центрима моћи.

Упркос томе што то никог не може да вређа. Мада томе теже сви народи, па у њиховом случају то не представља сметњу.

Не видим зашто бисмо се ми понашали као да је то сметња за нас.“

Наш језик је у овом тренутку мало поколебан и натруњен разним утицајима

Милован Данојлић, писац:

Важно је радити на опстанку језика и ћириличног писма.

Наш језик је у овом тренутку мало поколебан и натруњен разним утицајима. Ти утицају су и добри и лоши.

А када је реч о писму – писмо нам је угрожено.

Зато сматрам да треба спашавати те две ствари, а за друго нисам стручан.

Шта вас то препоручује за овакав задатак – шта сте досад урадили?

Владимир Божовић, председник Управног Одбора „Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори”:

„Историјске стратегије се одавно не доносе у форми у којој је декларација недавно најављена, већ то раде компетентне институције: универзитети, институти, Академија… И то у дужем периоду. Ово што је најављено је, на жалост, типично, вулгарно балканско шибицарење без трунке историјске одговорности

Невјероватан је репертоар преварантске демагогије у јавном животу Србије. Преко групе утицајнијих, а истовремено строго контролисаних медија, често се „око“ јавности премјешта са тема које имају неку суштину и значај у буџак површности, егзибиционизма, шљаштећу бурлеску, естрадну голотињу. На жалост, последице оваквог поступања су веома озбиљне, јер се нарушава способност нације да свјесно расуђује и ради у интересу свог опстанка и развоја.

Управо ми на то личи и ова покренута тема о писању Декларације.

Примјетићемо како се њоме ствара „димна завјеса“ да би се у позадини обавило нешто што „од Косова“ нисмо видјели. А тиче се управо Косова. Зато се и самој Декларацији дају силна „историјска“ обиљежја како би се наш поглед „залијепио“ за површину, без снаге да продре испод њених густих и халуциногених кулиса.

На жалост, народ је до те мјере духовно исцијеђен, интелектуално измрцварен, да се комотније осјећа, лакше „дише“ у атмосфери политичког ријалитија, него у озбиљној друштвеној расправи.

Мислим да би они који су покренули овај хук о неопходности Декларације, и то баш сад, највише урадили за будућност нашег народа и државе, да то сами утишају.

Кад неко најави да доноси свеобухватни програм рјешавања српског питања, онда је прво питање – а ко сте ви?

Шта вас то препоручује за такав задатак, шта сте то досад урадили да би грађани имали и најмање повјерење у озбиљност и вриједност оног што најављујете?

Вјерујем да су пред влашћу у Србији многи проблеми који су у њеном реалном домашају, па би било неупоредиво корисније да се приљежније и енергичније баве оним за шта можда има капацитет.

Историјске стратегије се одавно не доносе у форми у којој је иста недавно најављена, већ то раде компетентне институције: универзитети, институти, Академија… И то у дужем периоду.

Ово што је најављено је, на жалост, типично, вулгарно балканско шибицарење без трунке историјске одговорности. Иако су се, наводно, управо тим поводом окупили иницијатори декларације.

Они пишу декларације, то је све…

Драган Лакићевић, председник Српске књижевне задруге:

Они који не раде на опстанку нације, желе да то замене декларацијама.

Они пишу декларације.

То је све.

(Диана Милошевић, Факти)

ПОДИЈЕЛИ

2 КОМЕНТАРИ

  1. 1
    0

    …“For those unfamiliar with the tale, it is set in 1284 in the town of Hamelin, Lower Saxony, Germany. This town was facing a rat infestation, and a piper, dressed in a coat of many coloured, bright cloth, appeared. This piper promised to get rid of the rats in return for a payment, to which the townspeople agreed too. Although the piper got rid of the rats by leading them away with his music, the people of Hamelin reneged on their promise. The furious piper left, vowing revenge. On the 26 th of July of that same year, the piper returned and led the children away, never to be seen again, just as he did the rats. Nevertheless, one or three children were left behind, depending on which version is being told. One of these children was lame, and could not keep up, another was deaf and could not hear the music, while the third one was blind and could not see where he was going…“

    http://www.ancient-origins.net/myths-legends/disturbing-true-story-pied-piper-hamelin-001969

    http://www.wikiwand.com/ru/%D0%93%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D1%8B%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2

    …“Надпись на балке Дома Крысолова (Гамельн). «В 1284 году в день Иоанна и Павла, что было в 26-й день месяца июня, одетый в пёструю одежду флейтист вывел из города сто тридцать рождённых в Гамельне детей на Коппен близ Кальварии, где они и пропали…“

    520px Pied piper Могу ли се проблеми српског народа уопште решавати декларацијама?

    1280px Rattenfaengerinschrift Могу ли се проблеми српског народа уопште решавати декларацијама??1505252755322

    Glasswindow Hamelin 1  Могу ли се проблеми српског народа уопште решавати декларацијама?

    Darko Rundek „Ruke“ – znakovni jezik

  2. 1
    0

    Igra rijeci,ili bolje reci stavljanje rijeci gdje im nije mjesto.
    Kada su pocela obnavljanja i izgradnja crkava i manastita pojavila se rijec devastacija,koja se u tim izlaganjima pojedinih strucnih ljudi pojavljuje,sto je normalno i samim tim se zna o cemu se radi.
    Medjutim kao sto biva u nasem zivotu nju su poceli uoprebljavati za sve porousen i polomljene stvari od komunalnih do politickih, pa kazu devastirana deponija ili javni klozet.
    Kaze profesor Bozivic i ovo:
    Вјерујем да су пред влашћу у Србији многи проблеми који су у њеном реалном домашају, па би било неупоредиво корисније да се приљежније и енергичније баве оним за шта можда има капацитет.
    Potpuno tacno ,niti da se sto doda ni oduzme!
    Zatim Dragan Lakicevic
    Драган Лакићевић, председник Српске књижевне задруге:

    Они који не раде на опстанку нације, желе да то замене декларацијама.

    Они пишу декларације.
    Mislim da je ovo dosta,kratko jasno,sto kaze jedan nas ovdje na portalu pametnom dosta!

    Bilo bi najiskrednije vlastima u Srbiji da zapjevaju kao ono kada je Tito napisao ono pismo,razocarani komunisti ,koji su ocekivali od toga pisma veliki preokret zhtjevali su i drugo pismo,dok se iz krugova tada skrivene opozicije pustila pjesma u narod “
    Druze Tito
    Pisi drugo pismo
    Da kademo
    Koji krali nismo.
    Tako se i deslio,posred toga.iza namjere o nekavoj deklaraciji krije se jos veca prevar i najveca izdaja,samo da ne pocnu oni da pisu program ujedinjenja.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here