Насловна Издвојено Митрополит Амфилохије: Признање Косова је издаја Његоша, Св. Петра и погинулих за...

Митрополит Амфилохије: Признање Косова је издаја Његоша, Св. Петра и погинулих за ослобођење КиМ

11
ПОДИЈЕЛИ

Признање Косова је пљување Његоша и издаја и Његоша и Св. Петра, краља Николе, хиљада оних који су погинули ослобађајући Косово и Метохију, поручио је митрополит Амфилохије на промоцији своје књиге „Свети Петар Други Цетињски Пустињак и Ловћенски Тајновидац“, саопштио је будвански АРТ прес. Промоција је одржана на првој вечери новоосноване културне манифестације „Ћирилицом“ која је синоћ почела на платоу између цркава у Старом граду у Будви.

„Боли ме Косово, као и Његоша, који је носилац косовске мисли,“ казао је митрополит Амфилохије и додао, подсјећајући на бомбардовања 1945. и 1999. године:

„Сада смо у временима сличним времену Св. Петра Другог Петровића. ‘Ја сам ти мученик посред два урагана европејског и азијатског’, писао је Његош, а ја имам осјећај да је он видио нас данас.“

Главни кривац је идеологија неокомунизма

„По мом осјећању крв се јесте просула, и главни носилац ове нове идеологије у Црној Гори у ствари је идеологија неокомунизма. Ова садашња је из комунизма изабрала оно што је уништило комунизам, што га је разорило, а не оно што је чинило ту идеју великом и због чега ће јој се човјечанство сигурно враћати, и која је у суштини хришћанска идеја о расподјели добара, и гдје су први апостоли све дијелили, али по слободи, а не насиљем.

Трагедија комунизма је то што су хтјели да створе рај на земљи, али насиљем, и милиони живота су уништени ради будућег човјека. И оно што је грађено саграђено је без Бога и против Бога и, природно, прије или касније је морало пропасти. Код нас је грађено у духу опаке болести, коју смо мислили да смо превазишли, а коју је један наш књижевник назвао брозомора,“ казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је казао да је и од ове Владе Црне Горе тражио да се Његошеви земни остаци поново похране у црквици каква је некада била, да се „изваде из зиндана Мештровићевог“.

„Његош је у чежњи за слободом отишао на Ловћен. Није њему требала ни његовом дјелу, јер је његова величина, његово достојанство у његовој личности… Али на Ловћену га је дочекало зло домаће. И данас ви имате Ловћен је једину планину у свијету која је гако згажена, унижена, понижена, чија је утроба понижена,“ напоменуо је владика подсјећајући на чињеницу да је на врху изграђен Маузолеј по Мештровићевој идеји.

„Тачније, по идеји која нема везе са истинским Његошем, али има са идеологијом која је у то вријеме владала соцреалистичком, бољшевичком идеологијом, која се појавила у исто вријеме кад и нацифашистичка. Објема им је заједничко стварање новог човјека,“ напоменуо је он и истакао:

„Његош је на Ловћену утамничен у најгору тамницу. Учинила је то, тадашња идеологија бољшевичка, која је имала за циљ, стварање новог човјека. Нешто слично, као то чине ово данас, ови нови идеолози, без Бога и против Бога.“

promocija mitropolit 409x273 Митрополит Амфилохије: Признање Косова је издаја Његоша, Св. Петра и погинулих за ослобођење КиМ

Његош на трагу источних хришћанских отаца

„Његош је на трагу источних хришћанских отаца, један од истинских познавалаца Тајне Божије, и зато кроз његово дјело просијава свједочење, и нема мјеста доказивању већ показивању Бога. Његошу зато није потребно као западним филозофима и богословима доказивати Бога,“ казао је митрополит и истакао:

„Нигдје нећете наћи да Његош доказује Бога, да би на тај начин себе увјерио да Бог јесте или да би другима доказао да Бог јесте. Нема тога код њега. Он већ као дијете, са 16, 17 година, у скоро истовјетној пјесми као код Державина, пјева ‘Црногорац са свемогућим Богом’, и онда редом све оно што је написао показује да је он истински, прави тајновидац, и да све то што је написао и  да је његов главни учитељ Св. Петар Цетињски, иако се тумачи најчешће позивају на Симу Милутиновића Сарајлију – иако ни то није погрешно, или на Ламартенову поезију, на хеленску поезију… руске пјеснике, његове савременике, нарочито Пушкина. Он је учио богословију под звијездама, то и сам каже, није учио по књигама, јер овдје није ни било таквих школа – Његош је први оснивао школе и штампао Српски буквар.“

vladika 2 409x409 Митрополит Амфилохије: Признање Косова је издаја Његоша, Св. Петра и погинулих за ослобођење КиМ

Културе нема без култа

Владика се осврнуо и на негативан став људи из културе и Министарства културе, који негативно гледају на обнову неких светиња у Црној Гори.

„Ја видим и осјећам њих. Они су одрасли у вријеме брозоморе, бивше идеологије, која је била против Бога, против цркве, а која је градила све те храмове у Црној Гори. Сад је пропала и та идеологија и та партија, а човјек не може без Бога. Нешто мора имати и онда је култура обоготворена.

Надам се да ћемо ми успјети да се вратимо цјеловитом поимању свог бића и културе и дјелања. Прије свега изгубљено је осјећање да је култура нешто што долази од култа, а што је Његош генијално знао. Сва свјетска култура је утмељена на неком култу, на богослужењу и молитви, а када култури узмеш култ шта онда остане. То је исто као да човјеку извадиш срце и мозак и онда кажеш диван је овај човјек, а он не може бити човјек без тога,“ нагласио је он.

Краповић: Ћириличним писмом исписани темљи колективног идентитета људи

krapovic Митрополит Амфилохије: Признање Косова је издаја Његоша, Св. Петра и погинулих за ослобођење КиМ

Манифестацију у организацији Удружења издавача и књижара Црне Горе и Народне библиотеке Будва отворио је предсједник Општине Будва Драган Краповић.

„У години у којој прослављамо 170 година од штампања ‘Горског вијенца’ и исто толико година од велике побједе Вука Караџића у борби за народни језик и правопис, побједе која је омогућила да писменост по први пут постане доступна сваком човјеку, посебно мјесто дугујемо ћирилици, јер још од времена када је настала вјековима даље, ћириличним писмом исписани су темељи колективног идентитета људи који су живјели на овом простору,“ рекао је Краповић. Подсјетио је и на Мирослављево јеванђеље, које дио Унескове библиотеке и једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и на Октоих Провгласник и Ободску штампарију.

Баљевић: Иницијатива има за циљ да ћирилица буде равноправна

„Наша иницијатива има за циљ да допринесе покушајима, да ћирилица буде равноправна, да се на ћирилицу не гледа као на израз неког екстремистичког културног пројекта већ напротив,“ казала је у име организатора, директорица Народне библиотеке у Буди Мила Баљевић и нагласила:

„Има много смисла, да се у ћирилици препозна позив на толеранцију, на добронамјерност, јер, наша намјера је добра, и могу је сврстати на супротну страну, само они, који немају добре намјере. Ко год има културне потребе и макар минималну свијест о култури, имаће имаће апсолутно свијест о потреби, да се ћирилица, ако је могуће, учини равноправним писмом, или што равноправнијим.“

promocija 409x273 Митрополит Амфилохије: Признање Косова је издаја Његоша, Св. Петра и погинулих за ослобођење КиМ

Јелушић: Његош најдубљи богословски, метафизички и мистички мислилац

„У оквиру тих текстова, посебно је занимљиво поглавље о житију Светог митрополита Петра Другог, као и посебно посебно ангажовано поглавље, везано за цркву на Ловћену, са кључном поруком, која је присутна у свим тим текстовима, а то је, императив, да је неопходно вратити цркву на Ловћен,“ казао је проф. др Синиша Јелушић.

Он је нагласио, да је суштина у свему, специфичан приступ.

„Оно, што нам је сада овом књигом битно, јесте то, што се враћамо тој темељној идеји, да је Његош, најјдубљи богословски, односно теолошки, метафизички или мистични мислилац, а то је најбитније,“ истакао је професор Јелушић и додао:

„Важан дио текстова у књизи, посвећен је Његошевој биљежници, а она је нешто изузетно. То су Његошеви записи и скице, који у себи садрже, саму суштину Његошевих великих спјевова, а и саме по себи, као издвојене реченице, у себи садрже огромне и његове велике идеје. Велика је стввар, што митрополит Амфилохије, поново стаља у први план, јер се он, континуирано бави управо тим богатством, које у себи садржи биљежница. Многи солидни познаваоци Његоша, не знају, да су те мале минијатуре, права чуда у поетској вриједности. „

11 КОМЕНТАРИ

  1. 8
    2

    Сваки Црногорац који стави капу са или без 4 оцила,мора да зна да је црвена боја ту тумачена као крв проливена на Косову,а црна туга за падом србског царства…Дакле одбаците и ту капу. Боје на ношњи је описао Шварц: Ostali dijelovi odjeće predstavljaju tri stare srpske boje na takav način da je prsluk crven poput skerleta, pantalone su plave, a čarape bijele. https://sr.wikipedia.org/sr-el/Bernhard_%C5%A0varc#Zanimljivosti Дакле,када поносни несрбски етнички Црногорац одбацује тробојку,ваља и да одбаци ову ношњу и цг име,..јер је оно суштински везано за србство. Па не може да одбацује само нешта,или све или ништа.Ако призна Косово и несрбску нацију Цгца..он ставља Тита изнад сваке истине,изнад свих предака,све историје ЦГ. Па сада некао свако сам бира. Раније су панталоне биле бијеле,како пише Медаковић,чарапе пурпурне како пише Сомијер а оне капице није ни било,само кожне капе,шубаре,као код Данила,Саве и Василија…па ако су ово новотарије нека и то одбаце.

      • 5
        2

        Па како да учествују када тада Црногораца нема? А зашто није било предака Цгца,владика Василије је објаснио: http://www.njegos.org/petrovics/istocg.htm Баоша, којега прије споменух, трећи дан стиже на Косово послије оне битке, која би године 6897. од настанка свијета, а од рођења Христова 1389, 15. дана мјесеца јуна. Баоша, у тузи великој што у бој није стигао, гњеван бијаше на издајника Вука Бранковића, којега је послије својом руком убио. а о цг капи и бојама,прије 1918,црвена крв на Косову,а црна туга за падом срб царства читај код многих страних путописаца…

  2. 0
    0

    Ao Stanislave, pa dje nadje ovo od save da citiras
    Gola budalastina valjda i sam znas
    Kao i vecina stvari u tom tekstu kvaziistorijskom
    Bolje da si naveo godinu i mjesto smrti balsine
    To se desilo u tadasnjem biogradu a danasnjem beratu duboko na jugu danasnje albanije
    Po tom biogradu je albanija i dobila ime kad su tu teritoriju zauzeli normani
    A godine smrti se ne sjecam tacno
    Ali je sigurno da je to nekoliko godina prije kosovskog boja

    • 2
      0

      То знам, али чисто да се увјере у немогућност да обране своје лажи као истину! Они су закржљали морално, едукативно, интелектуално..на сваком нивоу. а гладну дјецу ваља нахранити,у овом случају истином..ако не Хрвате и ботове који глуме цгце,оно бар наивне да се не пецају на њихове удице.

  3. 0
    2

    Vase Preosvestenstvo!

    Sto ste procerali vladiku Artemija, zajedno sa stotinama monaha sa Kosova?
    I sto ste ga poslije rascinili, zajedno sa svim njegovim svestenstvom?

    Mi „sveti vladiko“ znamo da ste to uradili iz dva razloga.

    1. Po naredjenju Bajdena i NATO pakta, koji vam je naredio da maknete vladiku Artemija.
    2. Drugi razlog je zbog antiekumenizma vladike Artemija, jer ste, PO VASIM RIJECIMA, deset punih godina cekali da ga rascinite, to jest, cekali ste sansu za taj necasni cin?

    Interesuje me, „sveti vladiko“, koja od ova dva razloga su kod vas licno prevagnula.

    I intersuje me, mislite li vi uopste izlaziti iz satanskog „svetskog saveza crkava.“
    Ili je to zavrsena prica.

    Zivjeli mi na mnogaja ljeta!

    • 0
      0

      Могу ти и ја дјелимично одговорити ћирилицом. И један и Други су Јустинијанци, и владика Иринеј Буловић и Атанасије Захумско Херцеговачки -умировљени.значи да су тврдо крило у нашој цркви. Владика Артемије је долазио код Владике Амфилохија више пута послије рашчињења, то знам сигурно, неби ваљда да га је овај најурио, нема логике.Мислим да је тражио подршку да га врате, неби да му не вјерује. Што се тиче сарадње са Екуменистима и ја сам нешто начуо, али не знам сигурно па неби да судим о томе…За мене су и један и други и даље стубови наше цркве, Иако Артемије није званично владика, за мене и доста народа ће бити, а народна је главна а не Фарисејска…Можда је наш владика све ово што ти кажеш али није на нама да судимо, бог ће му судити па како буде радио онаква је и пресуда, и њему и мени и теби и свима…Не суди да ти не буде суђено: Христове су ријечи..

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here