Митрополит Амфилохије: Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије“ (ВИДЕО)

Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830.)“, на којем ће учествовати 42 научника, биће одржан у петак и суботу, на Цетињу и у Подгорици, најављено из Митрополије црногорско-приморске.

На прес-конференцији МЦП саопштено је да ће скуп бити отворен на Цетињу, а да ће засиједати у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, казао је да је бављење епохом Црнојевића и насљеђем епохе Црнојевића једно од главних подухвата Митроплије.

„На моје чуђење, створено је мишљење да Митропoлија девастира културно благо Црне Горе. Митрополија је урадила колико је могла да светиње поново заживе и да се обнове не само као грађевине, него да се обнове у својој цјеловитости. Уз обнављање грађевине, неоходно је обновити свеукупни живот тог културног насљеђа“, казао је владика Амфилохије у ПР Центру.

Он је објаснио да је било неопходно спојити епоху Црнојевића са епохом која, како је казао, почиње са Станишом Станком Црнојевићем, који је примио Ислам.

„И он је наставио владање као Санџак бег зетски, а касније скадарски од 1513. до 1528. године. Тиме је владавина Црнојевића настављена да би касније његови насљедници Бушатлије играли пресудну улогу у свим историјским збивањима на нашим просторима“, појаснио је митрополит.

Он је подсјетио да је један од посљедњих Бушталија, Махмут, недавно, како је рекао, на гробу свога претка примио „свето крштење и самим тим стекао право да добије титулу књаза Станка Црнојевића, примивши његово име“.

Савремена збивања на Балкану, како тврди, везана су и проистичу из некадашњих збивања.

„Сва савремена збивања на нашим просторима, нарочито од 90-их година, органски су везана за збивања из времена Црнојевића и скадарских везира Бушатлија. Бављење овом темом није питање само бављења историјским догађајима, него је и освјетљавање свега онога што се догађало са нама кроз вијекове“, истакао је г. Амфилохије.

На научном скупу „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830.)”, како је најавио, учествоваће велики број домаћих и страних научника.

„Сва та предавања ће, као што то обично бива, бити сабрана у научни Зборник који ће бити штампан у догледно вријеме”, казао је владика.

Упитан да прокоментарише недавни инцидент на Цетињу када су присталице Црногорске православне цркве (ЦПЦ), покушале да уђу у Цркву на Ћипуру да служе “парастос“, Амфилохије је казао да “та вјерска заједница” нема право да врши насиље.

„Они имају право да постоје као вјерска заједница у овој држави, али они нису православна црква. Немају право да врше насиље. Из тога разлога је потпуно у праву била цетињска полиција која је штитила Закон и ту светињу да не би дошло до неке несреће”, казао је митрополит.

На питање новинара шта мисли о најави Главног града да ће бити враћен крст на Сахат кулу, владика је казао да очекује да ће то бити и извршено.

„Није добро што је то питање исфорсирано. Тај крст је постављен као симбол ослобођења Подгорице. Ради узајамне љубави и поштовања, најбоље је да то буде враћено. Вјерујем и да ће и господин Фејзић испоштовати како је то било од времена краља Николе.“

Коментаришући оптужбе да се превише мијеша у политику, митрополит је казао да је брига о суштинским питањима једнога народа и државе, основна брига свакога грађанина, „а поготово оних који су на неким положајима“.

„Зар није и римски папа црквени поглавар и нико не поставља питање што се он бави свим могућим свјетским питањима, друштвеним, о моралу, ратовима. Која је разлика између римског папе и митрополита цетињског“, упитао је владика Амфилохије.

(PR Centar)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: