Насловна Мозаик Мирослав Тирш – оснивач соколства и Тиршева штафета

Мирослав Тирш – оснивач соколства и Тиршева штафета

0

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Соколи су од свог оснивања истицали значај др. Мирослава Тирша као оснивача Соколства. Иако је Савез Сокола био организација приватне иницијативе, током шестојануарске диктатуре уживао је пуну подршку државних власти. По Тиршу су називане улице и шеталишта широм Југославије. У спомен Тиршу приредио је чехословачки одсек Соколског друштва Београд “Матица” 28. марта 1931. академију у Чехословачком дому у Београду. Било је присутно бројно чланство београдских соколских друштава. Између осталог чланице су извеле тачку “Наше приморје” од Војновићеве. За музику су коришћени приморски мотиви. Тачка је била посвећена старешини друштва адмиралу Прици. (1) У Макарској соколска друштва летовала су под шаторима са називима Тирш, Замојски и Живковић. (2)

Савез Сокола Краљевине Југославије прославио је 1932. стогодишњицу рођења оснивача Соколства. Соколи у Суботици прославили су 5. марта 1932. 100-годишњицу рођења Тирша у градском позоришту. На програму су биле 4 музичке тачке, „Свечана реч о брату Мирославу Тиршу” и соколски скеч. Све музичке тачке извела је соколска музика. Чланови соколског оркестра са капелником на челу нису презали ни од каквих напора да би достигли максимум. Извели су: „Марш Масарикове жупе”; марш из „Продане невесте”; потпури „За моје пријатеље” од Седлачека и на крају Соколски марш. О Тиршу је говорио заменик старешине др. Човић. Говорио је о Тиршу као човеку, као соколу и као филозофу. Скеч „Успомене наше баке” преведен је са чешког и подешен за домаће прилике. Бакина прича била је илустрована вежбама деце, нараштаја и чланова, и на крају са две живе слике. Деца су вежбала са 12 дрвених квадрата на којима је било по једно „100” и по једно слово из Тиршевог имена. Деца су ређала квадрате правећи са њима разне скупине тако да се увек могло прочитати „Тирш 100”. Музика је после тачке свирала југословенску и чешкословачку химну. После музичке тачке приредба је завршена Соколским маршем. (3)

Соколско друштво Бар прославило је стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша свечано 5. марта 1932. У соколани је одржана свечана седница управе. Седницу је отворио старешина Јагош Поповић у присуству чланова свих категорија, представника месних власти, културних, просветних и осталих друштава, одржавши свечани говор о др. Тиршу. Увече одржана је свечана академија. Просветар Марко Страхињић одржао је предавање о животу, раду и значају др. Мирослава Тирша. Концертни део попуњен је свирањем друштвеног оркестра, који је увежбао капелник В. Черња. Мешовити хор који је увежбао Мр. Р. Глиго, отпевао је дует и финале из опере “Зрињски”, у коме су се као солисти истакли М. Пишел и Љ. Радошевић и чланови сокола Р. Глиго и Ч. Петровић. За клавиром је пратила Т. Девеља. У гимнастичком програму наступила је соколска чета из Мркојевића, предвођена учитељима Душаном Марковићем и Јовом Поповићем. После програма била је забава и игранка, на којој је свирала музика друштва „Братимства”. (4)

Соколско друштво Улцињ прославило је 13. марта 1932. стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша. Ујутро одржана је свечана седница у присуству скоро свих чланова свих категорија соколског друштва и великог броја грађана. На седници је старешина Бошко Јакшић одржао говор о Тиршу. Са седнице је послат председнику Чехословачке телеграм у коме се истиче : “Са крајње тачке словенског Југа, са обале нашег плавог Јадрана, клањамо се сени бесмртног великана дра. Мирослава Тирша, чију ћемо успомену чувати докле живи дух словенски, а он ће живети вековима на страх врагам. – Великом Тиршу слава, а братској Чехословачкој и њеном великом сину претседнику Масарику : Здраво ! “. После свечане седнице дуга поворка сокола и грађана дефиловала је кроз варош и спустила се на Обалу Краља Александра, где су категорије извеле многе вежбе, које су попраћене непрекидним аплаузом. Увече је одржана академија. Милан Вукичевић одржао је предавање, а изведен је и позоришни комад. Гостију из околине, и из Бара и других места било је више него икад раније. У прослави је учествовала и соколска чета из Салча, предвођена старешином Јовићевићем и тајником Шпадијером.(5) Милош Квапил је у чланку „Тиршева штафета” у часопису „Братство” истакао опште одобравање и одушевљење с којим је примљена идеја штафете.

Замисао штафете била је по угледању на штафете Чехословачког соколства. Девет окружја жупе Осијек требала су да израде поздравна писма, повеље, упућене Чехословачкој Обец Соколској у Прагу. Повеље су требале бити украшене народним мотивима из околине соколских окружја и чуване у лименим кутијама, у облику кратког штапа. Пруга I почињала је у Подравској Слатини. Пруга II почињала је у Славонској Пожеги. Пруга III почињала је у Славонском Броду. Пруга IV почињала је у Винковцима. Пруга V почињала је у Вуковару. Пруга VI почињала је Белом Манастиру. (6) Милан Ј. Јанковић је у часопису „Братство” писао о историји штафета. Истакао је да је штафетно трчање уведено код немачких турнера на предлог др. Фердинанда Аугуста Шмита 1896. Чешки соколи организовали су Масарикове штафете. Савез Сокола примио је ту врсту трчања у свој вежбовни систем. (7)

Ulica u Osijeku kuda je prosla stafeta 1932

Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање 22 маја 1932. из седишта својих окружја у Осијек. Штафета је први пут организована у Југославији. Било је 6 пруга. Полазак штафета је био свуда обављен свечано, у више места уз пуцање прангија. У песничким речима поздрава биле су истакнуте карактеристике краја који је слао повељу. Биле су украшене цртежом, који је био типичан за тај крај и обрубљене шарама народне орнаментике, која је била доминантна у томе крају. Циљ тркача био је Трг краља Петра у Осијеку. На тргу је свирала војна музика и фанфара друштва Осијек Доњи Град. Било је присутно мноштво гледалаца. На тргу је била окупљена сва управа жупе са старешином Димитријем Петровићем на челу и великим бројем сокола и соколица. Предаји штафета присуствовали су окружни инспектор Миле Дејановић, у име општине градоначелник др. Вјекослав Хенгл… у име војске пуковник Симовић. Повеље које су тркачи доносили имале су значење поздрава соколских окружја жупе Осијек Чехословачкој Обец Соколској. Кад је и задњи тркач стигао, иступио је окружни начелник окружја Нашице Матко Могоровић и уз говор у име свих окупљених окружних начелника соколских округа предао повеље жупском начелнику инж. Милошу Квапилу, иницијатору и главном организатору приредбе. Жупски начелник предао је повеље старешини жупе Димитрију Петровићу. У свог говору старешина је истакао да ће поздравне повеље нарочито изасланство жупе Осијек, приликом IX свесоколског слета у Прагу, предати као поздрав жупе Осијек чехословачким соколима. После говора соколи и соколице кренули су, предвођени фанфаром, у Соколски дом. (8) Жупа је за Тиршеву штафету организовала “Центроштаф”. У уреду начелник је пратио преко телефона кретање штафета, и издавао наређења секретарици. Контролисао је штафету од 2.000 тркача на прузи од 400 километара. (9) Соколско друштво Ковин приредило је 1932. Тиршеву прославу. Соколско друштво Стари Бановци прославило је соколском академијом 6 марта 1932. 100 годишњицу рођења Тирша. (10)

Vinkovci

Соколи су наставили да истичу значај Мирослава Тирша. У „Соколском Гласнику” за 28. фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Београда Бранка Јанковића из Соколског друштва Београд VII о теми „Др. Мирослав Тирш као учитељ демокрације”. (11) Гласник жупе Београд „Око Соколово” донео је Тиршев цитат :„Будимо силни, будимо храбри као јунаци минулих векова!” (12) У часопису „Око Соколово” у додатку „Сврака” донет је чланак „Тирш и Троцки”. У чланку се говорило о Соколском друштву у Р… које је изабрало за просветара среског начелника „који је од скора постао „Соколац”. Овај, по својој струци, и у соколским редовима тражио је увек нечега сумњивог. Приликом прве седнице нове управе виде он на зиду слику Тирша, која је била тако урамљена да се није видео натпис кога претставља. Опазив Тиршеву слику он се загрцну и брже боље напустивши седницу оде у начелство. Позове одмах дежурног писара и нареди му да оде у соколану и изврши претрес, а на првоме месту да скине слику која виси више старешинског стола, да му је донесе, а уједно да доведе и старешину ради саслушања. Писар оде и пред запрепашћеним старешинством скине слику Тирша, покупи сву архиву и поведе собом старешину. Када дође у начелство таман старешина поче да протествује а начелник – “просветар” – дрекну на њега показујући слику : „Ћутите! А шта вам је ово?“ Старешина погледа слику, па само одговори: „Тирш!“ „Шта Тирш!“, дрекну понова „просветар”. „Мислите да сам будала и не пратим ваш рад? Па зар ви на очиглед власти држите слику Троцкога? Мислите да ја не знам да ви ширите комунизам чим говорите да нема разлике између звања и имања! Јел! Показаћу ја вама!… Терај га у затрвор!“ викну писару. Кажу да се јадан старешина једва спасао, тек на интервенцију Савеза.“ (13)

У Соколском друштву Београд III одржавана су посела. Посело од 16. 9. 1939. било је посвећено др Мирославу Тиршу и Карелу Чапеку. Предавали су Бранислав Бакић и књижевник Нико Бартуловић. (14)

Соколи у Југославији су истицали значај др. Мирослава Тирша као оснивача Соколства. По Тиршу називане су улице и шеталишта широм Југославије. Друштва Савеза Сокола широм Југославије прославила су 1932. стогодишњицу рођења оснивача Соколства. Соколска жупа Осијек је у част 100-годишњице рођења дра Мирослава Тирша приредила штафетно трчање 22 маја 1932. из седишта својих 9 окружја у Осијек. Жупски начелник инж. Милош Квапил био је иницијатор и главни организатор штафете жупе Осијек. Штафета је тада по први пут организована у Југославији. Соколи су и после прославе 100-годишњице рођења 1932. наставили да истичу значај Мирослава Тирша.

Напомене:
1. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30. априла 1931, бр. 18, стр. 3;
2. М. Станојевић, „Соколска летовања“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1. септембар 1930, бр. 21, стр. 1,2;
3. М.Б.Н, „Свечана академија у славу Тирша”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 10 марта 1932, бр. 11, стр. 6;
4. Соко, „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5;
5. В.Д. „Соколско друштво Улцињ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5;
6. Инг. Милош Квапил, „Тиршева штафета”, „Братство”, Осијек, маја 1932, бр. 1-3, стр. 6-11;
7. Милан Ј. Јанковић, „Штафетно трчање”, „Братство”, Осијек, маја 1932, бр. 1-3, стр. 3;
8. „Штафетно трчање у почаст 100-годишњице рођења Дра Мирослава Тирша”, „Братство”, Осијек, јуна 1932, бр. 4, стр. 34, 35;
9. „Центроштаф”, „Братство”, Осијек, јуна 1932, бр. 4, стр. 36, 37;
10. „Како се развијало соколство Београдске соколске жупе”, „Око Соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7,стр. 142, 147,
11. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр.2;
12. „Око Соколово”, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2, стр. 25;
13. „Сврака”, „Око Соколово”, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 1;
14. Бор. Врачарић, „Из просветног одбора”, „Око Соколово”, Београд, 4 фебруара 1940, бр. 2, стр. 37, 39;

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here