ИН4С

ИН4С портал

Мираш Дедеић — мање од хулигана, више од распопа

Самопроглашени поглавар самопроглашене црногорске цркве је већ 19 година нешто између навијача и јуришника из невладиних организација. Све недовршено, ни тамо ни овамо. Споља ни налик на гладац, унутра стварно јадац.
Raspopi

распоп НВО ЦПЦ Мираш Дедеић

Самопроглашени поглавар самопроглашене црногорске цркве је већ 19 година нешто између навијача и јуришника из невладиних организација. Све недовршено, ни тамо ни овамо. Споља ни налик на гладац, унутра стварно јадац.

Молимо се Богу да му врати памет, рекао је пре неколико година Митрополит Амфилохије реагујући на једну од многих несувислих изјава Мираша Дедеића, такозваног митрополита Михаила такозване Црногорске православне цркве.

Очигледан доказ да молитва првог човека Српске православне цркве у Црној Гори није услишена јесте позив распопа Дедеића грађанима, на Васкрс, да на демократски начин устану у одбрану највиших вредности — слободе, мира и љубави међу верама и нацијама у Црној Гори, које су нападануте и споља и изнутра.

Кривци су, како написа у саопштењу, они „из Београдске патријаршије, који су почетком деведесетих година прошлога века распиривали мржњу међу народима у Хрватској и Босни и подстрекавали на злочине“.

Уста пуна барута

„Свештеници су им (СПЦ) апостоли зла и мржње коју сију на све стране по нашој земљи. Она је и организација која служи за богаћење београдских попова, распродајом наше црквене имовине, нашим непријатељима и несметано противуставно бављење политиком у Црној Гори. Београд је користи за спровођење спољне империјалне политике позивајући се на православље и представљајући се као власник црногорске православне баштине, заснивајући такву тврдњу на окупационим актима Немањића и светосављу“.

Да, све ово, баш овако, написа Мираш Дедеић. На Васкрс, да поновимо.

Да је у питању нека озбиљнија глава, са још озбиљнијом функцијом, па да се човек и забрине. Овако, кад је у питању самозвани митрополит, треба се забринути још више.

Таквима свашта може да падне на памет.

Наиме, Мираш Дедеић је већ 19 година нешто између навијача и јуришника из невладиних организација. Све недовршено, ни тамо ни овамо. Споља ни налик на гладац, унутра стварно јадац.

У опису „посла“ навијача је да провоцирају званични наратив и да се труде да што више и што чешће доспеју у јавност. Циљ им је, дакле, да буду што видљивији, а онда очекују бенефиције.

У опису „посла“ јастребова из већине невладиних организација јесте да у свакој прилици оспоре национални и државни идентитет Срба, истовремено оптужујући те исте Србе и Србију за све лоше учињено на просторима бивше Југославије. Циљ им је да тим провокативним оспоравањима и оптужбама што више и што чешће доспеју у јавност и тако оправдају бенефиције.

Дедеић, дакле, има манире навијача (а речник хулигана) и невладиног јуришника, али му да би био навијач фали група и бројност, а за правог НВО јастреба му сметају брада и мантија.

Посејано деведесетих

Продаја магле Мирашу сличномислеће екипе почиње 27. децембра 1990. на Цетињу, кад је основан одбор за обнову такозване Црногорске православне цркве. Прво полагање бадњака имали су 6. јануара 1991, а две године касније, на Лучиндан, доводе из Америке Антонија Абрамовића и постављају га на чело те квазицрквене организације. После његове смрти устоличен је марта 1998. Мираш Дедеић, веома живописна личност.

Завршио је теологију у Београду, усавршавао се у Риму и Санкт Петербургу, говори неколико језика. Као и Мило Ђукановић, својевремено је био Србин, поносио се тиме и имао чак и неке националистичке изјаве.

Milo Djukanovic i Miras Dedeic

Према писању неких медија, на службовању у Италији је био и ожењен. 

Свети Синод Цариградске патријаршије га је априла 1997. лишио свештеничког чина и вратио у ред лаика, а потом је у Бугарској хиротонисан за епископа од стране непризнатог патријарха бугарског Пимена. 

Од тада до данас Мираш Дедеић тумара по Црној Гори, свету и медијима, даје бомбастичне изјаве и труди се да се наметне, као прошле године кад је у писму градоначелнику Сребренице и реису Исламске заједнице навео да „сви који се на овом простору осећамо људима носимо то бреме зла на својим плећима и молимо се Свевишњем да се више никад не понови такав геноцид какав савремени свет није видео од Другога светскога рата“.

Црногорска православна црква је канонски непризната и таква ће и остати све док се Српска православна црква са тиме не сагласи. Хипотетички, и у том случају, за Мираша Дедеића нема места у њој.

Зато ће он наставити да буде мање од хулигана, а више од расколника који се отео контроли све док Бог не услиши молбу митрополита Амфилохија. Верујући верују да ће тај дан доћи.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

19 thoughts on “Мираш Дедеић — мање од хулигана, више од распопа

  1. Pre smijesan lik, ne mogu da vjerujem da ima ljudi koji vjeruju u i pripadaju necemu sto ovaj stvor vodi i predstavlja. Toliko je smijesan i neozbiljan, kao i sve u vezi sa tom organizacijom, da sumnjam da je on cista diverzija.

  2. Навече Марча неке жене изнесу смеће испред куће па речу ђеци да га зажде како би онијем димом ћерале вјештице од куће.

    Iz Mirasevog kalendra

  3. Autor teksta je slabic. Po cemu je Miras VISE od raspopa? Po cemu je VISE od huligana?

    Miras je MANJE od huligana, i DALEKO MANJE od raspopa, jer cak i raspop bi se plasio od Boga. On je satanista, sto ga stavlja u posebnu kategoriju.

  4. Нормалном човјеку је овдје све јасно али како објаснити онима који у срцу носе мржњу а исто хоће да се зову хришћанима.Па и ако је непризнати митрополит зар његов позив није позивање на мир и љубав божију.Надам се да народ неће насједати ма те на те броубилачке позиве.

  5. „Coelsus“, samo poslušajte „vaskršnju poslanicu“ Vašeg raspopa pa ćete vidjeti kako tu sve „vrca“ od „hrišćanske ljubavi“!

  6. „Risto Radovic – manje od raspopa ,vise od huligana“ – da li bi to bilo primjereno reci za jednog mitropolita? Mada je, u Ristovom slucaju, istina jos i gora jer Risto nije – Hriscanin? A, ni autor ovog sramnog teksta. Jer, pravi Hriscanin slijedi zapovijesti Isusa Hrista „Volite bliznjeg svoga kao samog sebe“…..Nevjerovana mrznja se gomila u ovim naci-nesrecnicima. „Kad bogovi zele da kazne covjeka – uzmu mu pamet“

    1. Још кад би то рекао свом „велечасном“ Мирашу који на Васкрс умјесто порука љубави сије поруке мржње.Ко о чему,он у благе дане о „непријатељима “ државе.Нека му Бог подари памет у старе дане,јер ју је очито изгубио,мада чини ми се да је никад није ни имао.И да није тужно било би пресмијешно.јер мјесто порука праштања (на томе се и заснива хришћанство јел )и да честита Васкрс свим људима добре воље ма које нације и вјере они били,он честита само Црногорцима :)Шовинизам најпримитивнији.Док је вама овог несретног Мираша којег презире цио православни свијет,ви нећете имати присталица и симпатизера(то наравно нису вјерници) више од неколико десетина.

    2. Није важно шта ти кажу, него ко ти каже! Ко сте, Ви, Coelsusе? Врхунски ауторитет, који процењује ко је, а ко није хришћанин? Не! Или, иза Вашег псеудонима „Coelsus“ се крије, главом и брадом, лично тзв. међупростор између распопа и хулигана, звани – Мираш? Прави хришћанин следи заповести своје Свете Православне цркве, која је бацила анатему на напред именованог распопа и забранила му улазак у било који православни храм на Свету! Сам Исус је лично изагнао трговце из Храма! Дакле, Бог каже: Воли ближњг свога, али не каже: Воли богохулнике, опадаче од цркве, лицемере, фарисеје, шпијуне, атеисте, антитеисте, фукару, олош, сатанисте… Не могу атеисти, montenegrini и остала интелектуална и људска олош да процењују шта јесте, а шта није – црква! Не могу, нигде и никад! Да је реч о таквима, каквим Вас именујем, сведочи Ваша задња реченица из горњег коментара: „Kad bogovi zele da kazne covjeka – uzmu mu pamet“. Анонимни Coelsusе,треба да знате да нема – „bogovа“! Један је Бог! Црква прихвата сваког ко заблуди и погреши, под условом да се покаје! И Ви и распоп, ако се покајете, искрено, бићете прихваћени и биће вам опроштено ваше сагрешење. Покајте се, а „богове“ „наци“ и остале Ваше тлапње оставите заувек иза себе!

  7. Не знам зашто је оволики текст посвећем овом полицијском сараднику? Можда је, ипак, уместо о овом лику, требало нешто написати о његовом непосредном старешини – командиру Полицијска станице Цетиње? Како се зове пођтовани друг командир? Кога има од породице? Коју музику слуша? Шта воли, а шта не воли? Не кажем да би и такав текст био много занимљив, али би сигурно био смисленији него горње писаније о једном њему подређеном полицијском кловну!

  8. Neće! Mislim, neće Bog!
    Nema ti On Svemogući pametnija posla, nego da se Mirašem bavi!
    … A da je laik ova spodoba nije! Šegrt je on Lukavoga!
    Zato Bog neće da usliši molbu mitropolita Amfilohija.
    S razlogom!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *