Министар Шегрт: Нема мјеста за новинарске иницијативе које нас деконцентришу, доводе до Енцефалитиса

Министру здравља у Влади Црне Горе, проф др Будимиру Шегрту портал ИН4С је 2. јула ове године поставио питања у вези статуса и положаја српског народа у Црној Гори, чији је и он припадник.

У пар наврата смо захтијевали одговоре на наша питања и иницијативу  да се нашој новинарској екипи омогући да у просторијама КБЦ-а Црне Горе направи пар прилога, интервјуа, са особљем и пацијентима, којим ће се јавност ближе упознати са стањем у овој здравственој установи, а тиме и здравственом систему уопште.. Обзиром да министар Шегрт до дан данас на њих није одговорио, замолили смо колумнисту ИН4С, Драгутина Димитријевића Аписа да то уради…

ИН4С: Колико у Вашем министарству процентуално има Срба на руководећим мјестима?
Др Шегрт by Апис: Јесте да је чувена латинска пословица „Здрав дух у здравоме тијелу“, али ми се у Министарству веома одговорно бавимо физичким а не духовним здрављем народа. Сам податак да је г. Мило Ђукановић одлучио да на ову веома истакнуту функцију постави припадника српског народа, довољно говори о томе да и међу Србима има доктора који вољом оца Мила и духа Светога (Маровића) могу постати министри. Због тога проценат од 0,2 одсто Срба у Министарству здравља иако није у сладу са европском праксом не забрињава, јер је Србин на челу Министарства.

ИН4С: Колико укупно има запослених Срба у Министарству здравља?
Др Шегрт by Апис: У Министарству здравља имали смо до недавно на платном списку три Србина, једног возача и двије хигијеничарке. Возач нас је у међувремену напустио јер се запослио као таксиста, тако да је тренутно бројно стање Срба у овом Министарству задовољавајуће. Према оперативним подацима бар двоје од седам чланова кабинета је крштено у Српској православној цркви, преосталих пет знају да читају ћирилицу укључујући и генералног директора прим др Менсуда Грбовића.
Не можемо стриктно запошљавати људе по националном кључу, пратећи број са последњег пописа становништва, јер је стручност ипак изнад свега а не национална припадност.
 
ИН4С: Како коментаришете систематску дискриминацију српског народа у Црној Гори, што се најбоље огледа у податку о свега седам одсто Срба запослених у државној управи, и да ли намјеравате да са позиције члана Владе Црне Горе предузмете одређене конкретне кораке у правцу побољшања положаја Ваших сународника?
Др Шегрт by Апис: Разлике у здравственом стању и приступи здравственом систему између социјално-економских слојева у друштву постоје у свим друштвима. Циљ здравствене политике је да утиче да се ове разлике не продубљују, већ да се смање кроз циљане и активне мјере прерасподјеле здравствених добара и ресурса према угроженим дјеловима друштва.

ИН4С: Како гледате на континуиране политичке притиске на Српску православну цркву и на прогон свештенства СПЦ из Црне Горе?
Др Шегрт by Апис: Здравствени проблеми утичу на квалитет живота грађана и смањују њихову радну и функционалну способност. Здравствени проблеми утичу и на функционисање породице, заједнице и цијелог друштва. Побољшање квалитета живота и спречавање смањења квалитета живота због здравствених проблема, представља други циљ здравствене политике.

ИН4С: Шта мислите о уставно-правном положају Вашег матерњег српског језика, којим говори највећи број грађана Црне Горе, а који је у Уставу Црне Горе сврстан у категорију језика другог реда?
Др Шегрт by Апис: Здравствени систем представља један од најсложенијих система у држави. С обзиром на његов значај и утицај на здравствено стање становништва сваке државе, као и због великог економског утицаја, држава спроводи низ мјера у планирању и управљању здравственим системом како би обезбиједила стабилно финансирање и рационалан и квалитетан систем пружања здравствене заштите, а све у циљу да се у оквиру расположивих средстава становништву обезбиједи основна здравствена заштита. У свим земљама, због старења становништва и увођења нових и скупих медицинских технологија, присутно је и стално повећање трошкова пружања здравствене заштите.

ИН4С: Како посматрате игнорисање уставне одредбе о равноправности ћириличног и латиничног писма (јер, као што је евидентно, ћирилица је протјерана из јавне употребе), и да ли ћете у оквиру Вашег министарства нешто предузети да макар у Вашем ресору ћирилица добије равноправан третман?
Др Шегрт by Апис: Здравствени систем Црне Горе представљао је дио здравственог система бивше СФРЈ који се одликовао нерационалном и неефикасном организацијом уз промоцију доступности свих права из здравствене заштите. На тај начин, створена је слика да грађани имају право на било коју од здравствених услуга без обзира на њену стварну неопходност, а да при том није развијена свијест грађана о томе да свака здравствена услуга има своју цијену и да здравство није бесплатно.
Разлоге за реформу здравственог система треба тражити у неефикасном функционисању здравственог система и низу идентификованих проблема, од неадекватне организације здравствене службе, начина прикупљања и расподјеле средстава, непостојања адекватног система праћења и контроле у различитим сегментима система до недовољно доброг квалитета пружених здравствених услуга. Сви ти проблеми у здравственом систему постоје годинама. Реформа система здравствене заштите и здравственог осигурања задире у све сегменте и има крупне импликације на дешавања у осталим сегментима друштва.

ИН4С: Када можемо очекивати Ваш одговор на иницијативу коју смо Вам упутили у мају и која је заведена у Министарству здравља под бројем 08-194-2015?
Др Шегрт by Апис: На то питање, не можемо прецизно одговорити јер се бавимо питањима законских инструмената, подзаконском регулативом и стручним стандардима и сталним реформама. У њима нема мјеста за новинарска питања и иницијативе које нас деконцентришу, што према дијагностици може довести до  акутног запаљења мозга (Енцефалитис ) и смањеног рада штитне жлијезде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: