Милов виски са Дерипаском грађани платили 125 милиона евра

Прије тачно десет година компанија Русал, власника Олега Дерипаске, понудила је 48,5 милиона за куповину 65,4 одсто акција Комбината алуминијума. То је био један од кључних корака ка приватизацији компаније, а посланици и синдикалци сматрају да би и за КАП и за Црну Гору било много боље да Русал уопште није ни долазио у подгоричку фабрику.

Независни посланик Младен Бојанић казао је “Дану“ да након 10 година испада да је боље да Руси нијесу долазили, али да је тада било тешко процијенити шта ће бити.

“На влади је одговорност за све што се десило са КАП-ом. Не знам да ли је у питању било незнање или нешто друго, али извршна власт је потписивала штетне уговоре. Инвеститор је у случају КАП-а дошао и однио паре, а дугове је оставио држави”, рекао је Бојанић.

Какао је казао, може да разумије инвеститоре којима је циљ да зараде новац, али Влада не би смјела да се понаша као што је био случај са КАП-ом.

Предсједник скупштинске Комисије за контролу поступка приватизације Јанко Вучинић тврди да КАП уопште није требало приватизовати.

“Све у вези са КАП-ом, приватизација и стечај, показало се као велики промашај. Предузеће као што је КАП није требало приватизовати, то је била велика грешка. Више би користи од КАП-а и Жељезаре било да се нијесу приватизовали”, истакао је Вучинић.

Руси су преузели КАП десет мјесеци након достављања понуде, а четири године након њиховог управљања потписан је уговор о поравнању којим је Влада гарантовала за 130 милиона кредита КАП-а. Због тих гаранција 2013. и 2014. године из буџета је плаћено 125 милиона евра Дојче, ВТ и ОТП банци.

„Од плаћања гаранција корист су имали само они који су били у КАП-у, јер су изнијели новац из тог предузећа. Да је КАП био државни и да је та сума дата као државна помоћ том предузећу, данас би имали фабрику која би могла профитабилно да послује“, нагласио је Вучинић.

Предсједник синдиката Алуминијума Раде Кривокапић казао је да је домаћа јавност тада била подијељена око приватизације КАП-а.

„Из мог угла, тада запосленог у КАП-у, то је био добар потез, јер су фабрици биле потребне модернизација и сопствени извор енергије. За годину дана достигнута је рекордна производња од 124 хиљаде тона алуминијума годишње. Следећи корак била је изградња сопственог извора енергије, кроз изградњу другог блока Термоелектране. Русал је био први на тендеру за градњу другог блока, али њихова понуда није прихваћена и ту је затворена изградња сопственог извора енергије за КАП. Много се тога очекивало од руских инвеститора, али се на крају мало добило“, навео је Кривокапић.

Према његовим ријечима, тешко је рећи ко је крив и шта је узрок оваквог неуспјеха.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: