Милов буквар

Јачање десничарских партија, неретко и победе на изборима у европским државама, недвосмислено показују стремљења народа и држава, некадашњих држава, које су припојене данашњим, да очувају своју самобитност и посебност, како у етничком, тако и у културно историјском смислу. Фламанци и Валонци нису Белгијанци, Корзиканци нису Французи, Баскијци и Каталонци нису Шпанци, Шкоти нису Енглези… Али, зато, Белоруси су Руси и то са поносом истичу, исто горљиво како то раде у Доњецкој Републици и на Криму. Једном речју, сви имају потребу да докажу и покажу свету ко су и ко су им били преци.

За разлику од набројаних, на светској мапи постоји једна европска државица, невидљива без испомагања лупом, у којој власт ево више од деценију отцепљења од сопствене памети покушава да докаже да је оно што никада није била. Лако је погодити да се ради о несрећној Црној Гори, коју ни једно зло не може заобићи. Ако је не нападају светски завојевачи, ако је не гази империјалистичка чизма, онда је гази сопствена власт, која је понижава и срамоти грђе и срамотније од било кога. Таман када здрав људски мозак помисли да нема више тога блата кроз које Милова администрација и удбаши нису провукли име, част, понос и историју Црне Горе, однарођена и одрођена власт доказује нам да пропаст ове несрећне државе има дупло дно. После покушаја укидања српског националног писма Ћирилице, којим се служи више од 75 процената становништва и наметања туђег писма Латинице, као обавезног, Милов криминални режим почео је давно почето скрнављење Граматике српског језика, лингвистичко фонетске Библије, коју признаје васколики писмени свет. На згражавање огромне већине, после завршетка првог тромесечја, ђаке прваке у Црној Гори сачекао је буквар изненађења, који ће у лингвистичко фонетским оквирима остати упамћен као највећа написана будалаштина. Са два инвалидна слова, која да су ишта вредела давно би их узели Његош, Марко Миљанов, бројни песници и књижевни ствараоци, муче се и ломе језик мучени учитељи, родитељи не знају да објасне и изговоре, јер се први пут сретају са њима, а збуњена и слуђена деца гледају и чуде се том јединственом театру апсурда, где се не зна ко је луд, а ко збуњен. То што једино Мило и академици правилно акцентују и изговарају та два накарадна слова, не треба да чуди, имајући у виду њихов ванредни дар за учењем страних језика, јер је и овај, који је наметнут црногорским првацима и стран и неразумљив.

После жестоке реакције и претњи са свих страна да ни учитељи неће да предају нешто што не разумеју, да ће родитељи исписати децу из школа, да ће се иселити из државе,завладала је паника у ,,породици“, која је суочена са плебисцитарним народним револтом, почела да прети и уцењује, како једино и зна и како влада оволико деценија. Труст мозгова и мазгова, који покушава да осакати српски језик и правопис, изгубио је из вида чињеницу да има доста оних који су прозрели њихову подвалу да дијалекатска норма није исто што и стандардно језичка, која легитимише један језик и једно писмо да буду међународно признати. Пошто су два наопака слова из домена дијалекатске норме, она никада не могу и не треба да буду употребљена у школама, институцијама, администрацији и медијима, што значи да то може бити само усмени облик споразумевања чобанина и чобанице (којих на жалост готово више и нема) и ретких разговора са бабом и дедом, уколико су још живи. Нико нормалан и паметан тако неће причати, а камо ли наметнути деци да говоре тим накарадним језиком. Због свега наведеног,уз помоћ овог медија, желим јавно да питам власника свега видљивог и невидљивог у Црној Гори и његове дукљанске сатрапе да ми одговоре на следећа питања:

Зашто, кад сте ангажовали оног Хрвата и оног муслимана да вам праве ту вашу граматику, нисте оставили на миру оних Вукових и наших 30 слова, лепо измислите поред ова два још једно десет и споразумевајте се димним сигналима, прстима или препишите Брајеву азбуку и прогласите је националним писмом, слепци слепачки?!

Која је чувена књига написана на вашем језику и зашто преводите књиге написане на српском језику?

Бојите ли се Бога, ако немате страх од људи и плашите ли се да ће због муцања недужних првачића муцати ваши унуци и праунуци ?
Говорите ли у вашим скромним вилама, са својим укућанима, тим језиком или је ваше обраћање сведено само на разговор са послугом?

Имате ли представу у какве ће интелектуалне громаде израсти ђаци, који буду образовани на оваквом језику или желите да их све сведете на ваш интелектуални ниво дипломираних чобана са купљеним факултетским, магистарским и докторским титулама на газдином факултету?

Каквој ће поспрди и подсмеху бити изложени они, који своје школовање наставе на надалеко чувеном и признатом Београдском универзитету, или на Загребачком свеучилишту, Сарајевском и Љубљанском универзитету…?

А заправо све се може свести на једно питање : Да ли сте, бандо неписмена, свесни да ћете, својом непромишљеном секташком одлуком трајно интелектуално обогаљити више генерација ђака у Црној Гори, која ће остати у подруму, у мрклом мраку, у мемли незнања и неукости, ограничена и оивичена на један микропростор, где је сваки излазак из истог сличан изласку дрвеног чамца на узбуркани ледени океан ?

Давно су наши преци рекли да је ћоравом џаба намигивати,а глувом шапутати, против зла и насиља над децом и здравим разумом у Црној Гори мора се устати. Преживео је наш народ много зла, Мило и његова клика су само једно од њих и њихово ће се ускоро звати јуче. Пошто је одлука о скрнављењу језика политичка и одбрана истога мора бити политичка, а народ ће се, сви су изгледи, лако прикључити. Мора се кренути одмах и без одлагања у мирне грађанске протесте, заштитити просветни кадар од шиканирања и претњи и појачати медијску кампању против силоватеља језика, писма и здравог разума. Значи, ево још једне колосалне и стопостотне шансе лидерима опозиције да великом вођи дају гол кроз ноге и покажу му да себе може понижавати колико хоће, али да Црну Гору и њене грађане више неће моћи. Поштована господо Мандићу, Медојевићу, Вуксановићу, Кривокапићу и Бечићу, нека вам у разрешењу дилеме да ли давати или ускратити легитимитет Скупштини Црне Горе, да ли се борити да нам деца не буду интелектуално и језички обогаљена за цео живот,буде на уму изјава учитељице из Бара Милене Зорановић, модерне српске хероине 21.века, која је, на претње да ће изгубити посао јер пише и учи децу Ћирилици, одговорила газди и дукљанским академицима да ,,између хљеба и Ћирилице, увијек бира Ћирилицу“!

Ако вас је страх, а надам се да није, устаните против тираније и заштитите углед образовних институција земље, која је изнедрила толико умних глава, да је, у односу на број становника , сигурно у самом светском врху. Очи свих нас, који смо рођени на том простору од Проклетија до сињега мора, упрте су у вас, а водите рачуна и да вас гледају Његош, Марко Миљанов, Свети Петар Цетињски и остали витезови писане и изговорене речи, који су 30, а не 32, слова чували као очи своје и поносно их показивали свету.

Прилог очувању здравог разума, уз коришћење 30 слова, дао Раде Живковић, новинар, писац и колумниста из Београда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: