Мило сматра да му је највећа претња Србија
1 min read
Да црногорска власт у Србији види највећу претњу по своју безбедност могу потврдити и недавно изречене тврдње црногорског председника Филипа Вујановића да би Црна Гора као држава била очувана да је 1918. постојао НАТО.
Црногорска опозиција режиму Мила Ђукановића организује за 11. децембар протестни скуп против придруживања Црне Горе НАТО-у. Према речима председника Нове српске демократије Андрије Мандића, на протесту ће опозициони прваци подсетити Црногорце на завет који им је оставио Свети Петар Цетињски.
Протест организују све парламентарне странке које се противе учлањењу Црне Горе у НАТО, каже Мандић, а њима се придружују и невладине организације и удружења грађана који се слажу са њима.
„Грађани ће се окупити испред Скупштине Црне Горе у 18 сати, а након обраћања грађанима, прошетаћемо Булеваром Светог Петра Цетињског до његовог споменика, гдје ћемо прочитати изводе из тестамента овог нашег свеца и господара, посебно оне дијелове који се односе на будућност Црне Горе, коју је прије скоро двеста година трасирао и усмјерио“, каже Мандић.
Тестамент Светог Петра Цетињског, владике и владара Црне Горе из доба Наполеонових ратова и дан данас за Црногорце представља важно слово и пут којим треба да се креће народ Црне Горе, додаје Мандић.
У тестаменту, Свети Петар Цетињски каже:
„Исто тако да Бог да и ономе, кои би вас од вјерности к благочестивој и Христољубивој Русии отлучити поискао и свакојему ако би се кои из вас Церногорацах и Берђанах нашао да помисли отступити од покровитељства и нада на једнородну и јединовјерну нама Русију, да Бог дајакиј те од њега живога месо одпадало и свако добро временито и вјечно отступило!.“
Кључна порука коју организатори скупа желе да пошаљу грађанима Црне Горе, према Мандићевим речима, јесте да одлуку о будућности, посебно одлуку о приступању војним савезима треба да донесу грађани на поштено организованом референдуму.
„Ако буду слиједили вољу и препоруке оних који су основали Црну Гору, ми никада не треба да се удаљимо од наших историјских савезника који су вијековима били заједно са нама, који су чували Црну Гору и бринули се о њеној будућности јер само добра историјска савјезништва су добар залог за будућност. Овај експеримент и марионетска црногорска власт која нас гура у загрљај 28 НАТО држава, која нас гура у војну алијансу, рецимо, са Албанијом и Турском, у суштини против Србије и против Русије, није избор наших предака, није наш избор, а вјероватно није избор наших потомака“, сматра Мандић.
А да црногорска власт у Србији види највећу претњу по своју безбедност могу потврдити и недавно изречене тврдње црногорског председника Филипа Вујановића да би Црна Гора као држава била очувана да је 1918. постојао НАТО.
Пренебрегавајући чињеницу да је Црна Гора одлуком демократски изабране скупштине, према речима песника Матије Бећковића, на најдемократскији начин изабране црногорске скупштине до тада, жртвовала своју независност, као и Србија, да би била створена заједничка држава Јужних Словена, Вујановић је устврдио да је учлањењем у НАТО заувек дефинисана позиција Црне Горе као самосталне државе.
Из изреченог једино може да произађе да безбедносне претње Црној Гори не долазе ни са које друге стране, осим из Србије.
Српски писац из Боке Которске Никола Маловић каже да има утисак да је Вујановић сасвим озбиљан када тако нешто говори.
„Када дате динар да уђете у коло, можда и немате два динара да бисте из кола изашли. Људи који имају извјестан број година и који памте да је у једној емисији, уз његов неодољив осмијех одговорио како прича српским језиком и климао је главом на сва питања на која данас даје одговоре који запрепашћују јавност, заправо видите до које мјере се политичар као именица огадио простом народу“, сматра Маловић.
Он истиче мисао Иве Андрића који је својевремено рекао да је став у служби човека. За Маловића, став може да буде само у служби истине.
„Када је став у служби човјека, као овога пута у служби Вујановића, онда данас може да буде црно, сутра ултраљубичасто, а прексутра бијело. Увијек је тај став у служби човјека који жели да остане на власти, будући да је власт заиста опојна дрога чија сласт никада не пролази“, закључује Маловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
To da ima jasne parelele izmedju Vucica u Srbiji i Mila u C.Gori moze ovako da se ocrta:
1. Vucic bi od Srba pravio protestante, ali ne anti Crnogorce.
2. Milo bi od Crnogoraca da pravi anti-Srbe, pa mu protestanti nisu neiophodni.
Nikada se Vucic nece gloziti sa Milom i obrnuto. Ali Milova anti-Srbska histerija je ipak vece zlo, jer da bi to ostvario gurnuio bi C.Goru u savez sa Albanijom i Turskom, a Kosovo bi oteo svim Srbima!
Vucev cilj da Srbima menja svest je ipak jedne ekonomske dimenzije: da nauce da rade disciplinovano i vredno kao Nemci. Ni to nece naravno moci, jer Srbija nije Nemacka niti ce ikada biti. Sa druge strane mi imamo mnogoi vece probleme od C.Gore: a to je da smo mi kvazi poluokupitana drzava koja nema suverenitet nad delom teritorije koja je pod formalnom upravom OUN, ali pod vojnom upravom NATO cije drzave su najveci sponzori otimacine Kosova. Dakle Vucic ipak ima potrebe i da glumi „zapadnog prijatelja“ da bi dobili vreme za geostrateske promene na Balkanu, da bi dovoljno ojacali i bili spremni da sprecimo otimacinu Kosova kada mandat OUN nad Kosmetom bude zavrsen.
Miklo zaista nema ni jednu od tih potreba, i naprotiv, godinama je tamo Rusija pomagala i investirala, pa je ovo zabadanje noza Rusiji zaista apsurdno, zbog zelje da naudi Srbima. Njegova tolika mrznja prema svemu sto je srbsko u C.Gori je patologija koja se tesko moze izleciti osim da ga skinu sa vlasti, navuku mu ludacku kosulju i posalju u sanatorijum kao najmanje.
Ma ne od Srbije već od Srpstva u Crnoj Gori. Tu je problem za DPS. Srbija je u toj relaciji izgovor za lajanje na svoj narod koji se većinski i istinski osjeća kao Srpski. Eda im je da nas počiste, ili zabrane bilo bi im lakše. Zato im NATO treba, da pukom stranom silom zabrane pro-srpske i srpske partije u Crnoj Gori. E pa Milo, debelo si se prešao. Neće moći da se okrenemo od sebe. Nikada.