Медијски простор у Црној Гори као припрема за предстојеће изборе
1 min read
Милитаризација медија
У времену прије октобарских избора од изузетног значаја ће бити да се сви актери предизборне кампање, од странака до медија, понашају професионално и одговорно, и на тај се начин смањи простор за било какве недоумице.
На рачун медијске сцене у Црној Гори све чешће се упућују критике, како политичара тако и цјелокупног друштва. Разлози су двојаки: лажно извјештавање или прећуткивање, тј. одузимање медијског простора чињеницама од значаја за јавност.
Тако су чланице Демократског фронта од почетка протеста у јесен прошле године умјесто у дневним новинама биле принуђене да медијски простор нађу на друштвеним мрежама, путем којих поставлјају и саопштенја, али и видео материјале. Таква ситуација није промијењена ни повратком ДФ-а у скупштину Црне Горе, па посланици ДФ-а све чешће јавно износе критике на рачун медијских кућа, поготово на рачун дневних новина.
Не чуди зато иронична захвалница посланика Славена Радуловића упућена оснивачу Фејсбука, Марку Цукербергу, када је недавно у Скупштини забрањен приступ новинарима, а фотографије истакнутих питања посланика ДФ-а Радуновић пренио јавности преко свог профила на овој друштвеној мрежи.
Као примјер незадовољства стањем у медијима наводимо неколико ставова, које су посланици објавили на својим профилима друштвених мрежа.
Небојша Медојевић: “Мислио сам да је ово немогуће да се деси. ДАН позива на културни дијалог једине опозиције, посланика ДФ-а, са убицама Душка Јовановића (…) Само нека не забораве да су опозициони бирачи и највјернији купци и читаоци ДАН-а. Па нека се не чуде што тираж опада.”
Ива Бајковић о емисији на РТЦГ: “Драго ми је да вечерас у Реплици гостују жене, али где је представница ДФ? Опет нема столица?”
Све су чешће критике које се из редова посланика ДФ-а чују на рачун дневних листова Вијести и Дан.
Критикујући уредничку политику ових листова, Коча Павловић (ДФ) је оцијенио да наше друштво живи у времену владавине Тријумвирата, Прве и Друге фамилије и Амбасаде и нагласио: „Јововићеве Вијести су партијски билтен Друге фамилије и њених странкоида. Марковићев Дан се вјенчао са Амбасадом и постао једнак промотер истих странкоида.“
Он је овој оцјени метафорично додао: „А електронски и штампани партијски билтени Прве фамилије – па они су остали тамо гдје су били и прије уласка Мишка Перовића у Ђукановићев кревет.“
Павловић пише како нити Јововићу нити Марковићу, а нити њиховим медијима, данас не пријети никаква опасност од режима и његове мафије, јер се у политичком смислу они данас налазе на истој страни. Оној која увјерава грађане ЦГ да ће избори у октобру бити поштени.
Павловић истиче: „Једини новинар који је у задње вријеме био нападнут јесте уредник Ин4с-а Гојко Раичевић. Али то Јововића и Марковића не занима. Није Гојко из њихове фамилије.“
„Јовићевић, тј. његов замјеник Неђо Рудовић, из Вијести и Никола Марковић из Дана, тренутно се баве расподјелом новца који држава даје за оглашавање. Јер, погађате, то је кључ поштених избора“, закључује Павловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Df nezadrzivo tone i sad su za to jos krivi i mediji
Може ли ми неко рећи, од када је ДАН постао про-Режимски?
Хвала.
ne odgovara istina. štampanje i prodaja novina. sve se svelo na biznis. ko te pita što piše
Ovo je odlična ideja da se formira novi štampani medij. Nešto poput nekdasnjeg Dana. To bi sigurno bila radosna vijest za sve poštene i čestite ljude. Potrebno je nešto novo u medijskoj ravni ovi su svi potrošeni od kako su preuzeti od strane ambasada i režima.
Svaka cast covjece. Veliki pozdrav za SIBINA. Redovno potrazim Vas komentar i uvijek me obraduje. Samo naprijed. Bravo.
Vijesti su prorežimske novine, Milove! Dan, kad je vidio šta se desilo Dušku Jovanoviću, otišli su putem istim kao i Vijesti od straha. Ovom narodu trebaju IN4S štampani mediji
Uvaženi moj, potvrdićeš mi: istina nikad nije bila aktuelna! Ko se to, osim sveca i cinika, ikada bavio istinom, ne zaklanjajući se, pritom, poput političara, iza imuniteta. – Na pitanje, da li ga više interesuje filozofija ili politika, M. Fuko odgovara: „Politika! Ali, ovo pitanje trebali ste drukčije da mi postavite!“ (Zašto, pretpostavljam da se pitaš, u isti koš stavljati filozofiju i politiku, ako je filozofija spekulativna, a politika jedna obećana budućnost u koju niko ne vjeruje… Upravo toga radi, što i politika može pretendovati na istinu, a da je to, pritom, ništa ne košta. U pravu si, takvi slučajevi vrlo su rijetki (kao raj ili svjetlosno srce), pa dođu nešto kao fenomen; možemo li zamisliti postojanje partije koja se osudila (da, čitaj kako piše!) na istinu!? Politika i istina: nešto, po prirodi stvari, mora biti ukinuto, jer ne postoji politika istine, kao ni istina politike.)
Jučedan, dok smo dangubili šetajući se besposleno kroz metafizički Njegošev park, zaneseni zvukovima proljetnjeg lišća, imao si arsenal prigovora na politiku DF-a, usput primjećujući kako su otvorili mnoge frontove, i da to nije dobro, budući da sve polažu u istinu, kojoj su potpuno iskrivili sliku u današnjoj Crnoj Gori, niko drugi do novocrnogorci, da! Mlad si čovjek, time mi i draži, samim tim što si postao opsjednut jednom šahovskom dilemom, držim da se možeš snaći i u ovim političkim bajalicama, gdje jedan postaje sve (što je slučaj sa DF-om, tom institucijom u opoziciji!), dok su drugi, i druge familije, i lažni opozicionari, ništa više od mjesečara. Da bi se, božiji čovječe, krenulo putem istine, potrebno je mnogo toga (svog) žrtvovati, i još ne tražiti nagradu, jer taj put se nikako ne može autorizovati.
Ako su Vijesti ikad bile novine, onda je istina poodavno protjerana iz Crne Gore! Osim teškog (armiranog) šovinizma, šta su drugo Vijesti, koje još sebe samoproglašavaju mejnstrimom, u kome se regrutuju novocrnogorska piskarala, svi odreda opčinjeni Bakijem, koji je omiljeni i po mjeri Ćakijev intelektualac, a zasigurno, danas već jedno od božanstava pjesnika sa pendrekom. Takve su ti Vijesti, koje nisu ni tamo, ni ovamo, nego u nekom međuprostoru kojim može gazdovati svako, samo je pitanje ko više sipa u „novinarsko“ korito. – Vjeruješ li i ti, uvaženi i dokoni moj, da Brano M. piše slobodne tekstove, kojim, dakle, ne diriguje niko, ni jedan šaptač tako omiljen Dž. Bernard Šou. Ne govorim ovo tek tako, razumijevajući da ni dobro ne biva bez nekog rezultata, koliko god zaluđen cinicima, kao i stilom odustajanja, ipak hoću da imam dobru volju i ničeansko zdravlje za moral. Bogo moj, baš toga najviše nedostaje današnjoj Crnoj Gori, iako su nam preci bili miljenčad vučje soli, oni koji su za uhom nosili koprivu, a međ’ zubima bodež. Da, bijahu naši preci vatreni čobani, oni koji su, istom mjerom, gulili od istine, kore i opanaka, spasavajući ovaj krš, koji je za njih bio skuplji od vječnosti. Međutim, šta reći za ovu sramnu priliku, gdje svakodrugo piskaralo iz Vijesti, natuca o krizi kulture, o omekšavanju subverzivnosti, i o malokrvnoj anarhivnosti… Uostalom, šta su Vijesti, ako ne ono što je i „knjižara“ Karver, ili taj novocrnogorski rad na elitnoj razlici, koji još ne razumije da narod (jer narod je od – roda!) treba miriti i vraćati na put koji nikad nije bio podijeljen, osim u onim poganim vremenima kad je to odgovaralo nekim drugim silama, koje su, nažalost, u našem čovjeku često nalazili odano služinče!
Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
Za Vijesti se uvijek znalo da su kontrolisana kritika vlasti koju je postavila sama vlast. Za Dan smo nekako mislili da su opozicioni. Dan je išao drugim pravcem – kritikovao ali tako da pretjeruje, pa ni njima nije za vjerovat
Читајући „Вијести“ и „Дан“ стекао сам утисак, и то не од скоро, да је једина разлика између њих та што се „Вијести“ штампају латиницом, а „Дан“ ћирилицом. А, да. Још једна разлика: „Дан“ објављује читуље, а „Вијести“ не или ту и тамо.
Kako se dnevne novine dan ponasaju pokojni dusko jovanovic se prevrce u grobu sram ih bilo. xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx