Насловна Друштво Матовић: ,,Агонија ћирилице у Црној Гори“

Матовић: ,,Агонија ћирилице у Црној Гори“

0
ПОДИЈЕЛИ

cirilica Матовић: ,,Агонија ћирилице у Црној ГориНајновији број часописа за српски језик, књижевност и културу, ,,Слово”. изашао је недавно из штампе. Часопис отвара ријеч уредника Веселина Матовића, који је евоје обраћање овај пут насловио „Агонија ћирилице у Црној Гори”. Матовић објашњава процес потискивања ћириличног писма у Црној Гори, посебно се осврнувши на стање у црногорским школама у којима се ћирилица све више потискује у корист латинице, преноси ДАН.

Врло значајну улогу у латинизацији Црне Горе имали су, и још имају, школа и наставници, посебно након увођења у образовни систем тзв. црногорског као службеног и наставног језика, с латиницом схваћеном као битном детерминантом његовог идентитета, односно једним од критеријума диобе српског језика на српски и тзв. црногорски пише Матовић,

Заинтересовани могу прочитати и образложење Матице српске из Новог Сада која је новоустановљену награду Повеља Матице српске за његоваље српске језичке културе додијелила Активу професора српског језика из Никшића, „који су пружили отпор да се у Црној Гори затре име српског језика”. Награда им је уручена 15. априла. Могу се прочитати говори Драгана Станића, предсједника МС и лингвисте др Слободана Реметића.

У рубрици Језик заступљени су текстови проф. др Драге Бојовић, Вељка Мићовића и Стојанке Радевић Петковић. У дијелу резервисаном за белетристику налазе се текстови Бориса Јовановића, Миодрага Трипковића, Ранка Павловића, Слободана Милића, Гара Јовановић, Луке Цицмила, Славице Кнежевић и Пегра Рмуша.

Скица за портрет овај пут представља стваралаштво Јована Дујовића. Тема броја покрива Православље и рок културу, у оквиру које пишу епископ Јован Ћулибрк, архимандрит Никодим Богосављевић, монах Арсеније Јовановић и Владимир Димитријевић. Предраг Вукић и Раде Р. Радуновић у рубриЦи Еесеј, пишу на тему „Колективна психологија народа као реална брана смјени државне власти у Црној Гори”, односно „Страх од слободе мишљења и изражавања”. Рубрика Критика доноси текстове Александра Лаковића, Весне Тодоровић, Јована Стриковића и Зорива Турјачанина. У Слову Горан Комар пише о „Новим и ревидираним натписима Источне Херцеговине”, а Аћим Вишњић о „Српској националној идеји и схватању црногорске историје у Његошевим мањим пјесмама и писмима”. На самом крају читаоци могу прочитати два путописа, „Њујорк” Лабуда Драгића и „Запис из Метохије” Биљане Живковић. Овај број красе фотографије из каталога „Капела на Ловћену” архитекте Николе Краснова.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here