Мартиновић: Очајан здравствени систем нас не чуди, јер је кључ запошљавања партијска припадност

Здравствени систем  је један од најбитнијих стубова сваке државе и као такав представља огледало сваког друштва, казао је Владимир Мартиновић, потпредсједник Демократске Црне Горе.

„Међутим у Црној Гори земљи која је у процесу европских интеграција, ситуација није ни приближно стандардима земаља у региону, а камоли Европске Уније. Цијели здравствени систем по правилу би требао да обухвата један ланац од љекара и других здравствених радника до грађана као корисника здравствених услуга у којем би сви требали бити задовољни, здравствени радници адекватним зарадама, а корисници услуга њиховим услугама. Једино такав ланац би омогућио одговарајући  квалитет и подизање  стандарда здравства у сваком погледу“, сматра Мартиновић.

„Очито да је рецимо примарни систем здравствене заштите добро замишљен или можда само мртво слово на папиру преписано од земаља ЕУ  али у пракси  се показује лоше функционисање примарне здравствене заштите. Лоше се примјењује модел породичног тј изабраног љекара гдје пацијенти умјесто брже услуге на ред чекају по неколико дана. Врло је мали број услуга који се може добити на овом нивоу, што је потпуно несхватљиво  па имамо ситуацију да умјесто да се растерети секундарни ниво он је  оптерећенији, а пацијенти се тако додатно излажу трошковима“, додаје Мартиновић

Он каже  да у највећем броју случајева услове лијечења на секундарном нивоу грађани не могу обезбиједити у срединама у којима живе. „Служба хитне медицинске помоћи лоше функционише, одређене јединице слабо су опремљене, возила стара са застарјелом опремом те се на тај начин не пружа адекватна здравствена заштита сходно нивоу којем би требало.“

„Не знају се права задужења установа па врло често имамо примјере да се пацијенти шетају од једне до друге установе не знајући како да ријеше проблем, што у највећем броју случајева  има за резултат негативне последице  по њих. Оно што је посебно и најважније питање  на чему се мора свакодневно радити и унапређивати је хигијена у здравственим  установама  која се налази у алармантном стању, која је резултирала чак и смртним случајевима у бјелопољској болници“, сматра мартиновић.

Он додаје да се не смије  дозволити да се такав случај икада више догоди иако добро знамо да су инструменти који се користе у процесу лијечења јако стари, а у неким установама се и не стерилишу редовно што такође доводи до велике опасности по пацијенте и њихово здравље. „У појединим установама, општим болницама, некада и дужи временски период не раде скенер апарати и рентген апарати што додатно компликује ситуацију пацијентима и пролонгира њихово лијечење, а држава јако мало ради по том питању, већ средства улаже на само њима познате начине.“

По Мартиновићу овако лоше, боље рећи катастрофално стање, у систему здравства можда и не чуди ако знамо да се  Директори  бирају по партијском, а не стручном кључу. „Пуно их не интересује стање у болницама. Изгледа да их пуно не интересује квалитет здравствене заштите коју пружа установа у којој су они менаџери, па умјесто стручних,  обављају партијске задатке који их очигледно препоручују за нове мандате, посебно за вријеме избора.“

„Због тога, када демократе дођу на власт знаће се јасно правило, здравство љекарима ,а политика политичарима, јер је потпуна деполитизација здравства на свим нивоима и веће улагање државе у опремљеност и кадар једини пут којим можемо задовољити  стандарде Европске уније којима тежимо“, закључује Мартиновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: