Марковић: Уласком у НАТО постали би могући непријатељ свих противника НАТО глобализма

Одлуку о приступању Црне Горе НАТО-у морају донијети грађани на референдуму, а свако друго решење било би неодговорно, авантуристичко и водило би дугорочној нестабилности, сматра професор Саво Марковић.

Коментаришући чињеницу да, према истраживањима, годинама око 30-40 одсто грађана подржава чланство Црне Горе у НАТО-у, Марковић је казао да га тај податак изненађује, јер је очекивао да ће проценат подршке бит још мањи, с обзиром на “недавно горко искуство са Алијансом и жртве које су пале због свирепог напада НАТО-а на СРЈ”.

“Обесхрабрујуће је то како наши грађани брзо заборављају негативна искуства из прошлости и како правимо сличне грешке, не извлачећи поуке из властитих грешака и заблуда”, казао је Марковић агенцији МИНА, наводећи да треба тражити разлоге овако високог процента подршке.

Он сматра да грађани знају сасвим довољно о НАТО-у, да би донијели ваљану одлуку.

“Друкчији став би пробудио сумњу да то знају само лобисти НАТО-а, а да народу једино они могу отворити очи и увести их у ‘срећнију’ будућност. Народ зна довољно, а нешто је и непосредно доживио за вријеме НАТО-агресије и лично се освједочио у праве намјере ‘милосрдног анђела’”, рекао је Марковић.

Одлука на референдуму

Он сматра да одлуку о приступању Алијанси морају донијети грађани на референдуму.

“Тако крупно питање од кога зависи даља судбина Црне Горе, може бити донијета само на референдуму. Свако друго решење би било неодговорно, авантуристичко, и водило би дугорочној нестабилности. Разумије се да би обје опције требале да имају исти третман у референдумској кампањи у што баш и не вјерујем, с обзиром на досадашње искуство”, казао је Марковић.

Према његовим ријечима, чак ни таква кампања острашћених мање или више добро плаћених НАТО лобиста, неће битно повећати проценат присталица приступања Црне Горе Алијанси.

“Јер ће народ знати одредити праву мјеру свему и НАТО-у и лобистима. Најзад не може са народ тако дуго и тако упорно варати”.

Фаворизоване странке које су за НАТО

Марковић је казао да, кад је ријеч о укључености странака у процес информисања грађана о недостацима и предностима Алијансе, онда треба направити динстикцију између пронатовских (свих владајућих и неких опозиционих) странака и оних (искључиво опозиционих) које су противници приступања Црне Горе Алијанси.

“Кампања пронатовских старанака, здушно фаворизована од јавних (државних) медија је интензивна, чак заглушујућа, агресивна до неукуса, често неаргументована и паролашка. Странке које се противе припајању Црне Горе Алијанси воде прилично неактивну, летергичну кампању и за то сносе дио одговорности”, навео је он.

Међутим, додао је, дио њихове неактивности је објективно условљен њиховим инфериорним положајем у државним медијима. “И зато не могу бити одговорни, јер су сви државни ресурси упрегнути у кочију која треба да нас довезе до НАТО-а, без обзира што се за ту робусну кампању користи и новац противника приступања, којих је знатно више”.

“Пронатовске снаге требају, фигуративно казано, да спуште нишан због заглушујуће кампање, а странке противнице приступања треба да интезивирају досадашњу прилично млаку кампању”, саопштио је Марковић.

НАТО = САД

Он сматра да је списак недостатака Алијансе подугачак.

“НАТО је прије свега војни (милитантни) савез са огромним људским и оружаним потенцијалима. Савез под потпуном доминацијом Сједињених Америчких Држава (САД), тако да уопште није грешка ако под тим појмом подразузумијевамо САД”, рекао је Марковић.

Према његовим ријечима, НАТО је савез који руши начела и норме међународног права.

“Јер за своје војне операције, не тражи дозволу надлежних тијела ОУН-а, већ то ради по мјери властитих, хегемонистичких интереса, уздижући флоскулу “људска права” на ниво идеологије, користећи их прилично наивно као главни casus belli за напад на суверерене државе (што је забрањено Повељом ОУН-а), ако оцијене да су у тој земљи повријеђена људска права по идеологизованимм мјерилима САД”, додао је Марковић.

Легитимна мета

Уз то, додао је, Црна Гора би се нужно сврстала уз једну страну и самим тим постала могући непријатељ свих противника “НАТО глобализма”, у које, додао је, спадају и неке нама традиционално пријатељске државе и тако била могућа легитимна мета.

“Предности Алијансе у односу на набројене и друге ненабројане недостатке су сасвим ефемерне, ако их уопште и има”, оцијенио је Марковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: