Марион Ле Пен: Признање Косова је велика грешка

Марион Марешал Ле Пен  је најмлађи посланик француског парламента у новијој историји, за Воклиз, који се налази у јужној Француској, регион Прованса − Алпи − Азурна обала. Истовремено, Марион Марешал је члан Одбора за спољне послове у француском парламенту и учествује у групи пријатељства између Француске и Русије и између Француске и Обале Слоноваче. Такође је члан Политичког одбора Националног фронта. Завршила је студије јавног права на Универзитету Пантеон Асас. Као унука оснивача странке Жан Мари Ле Пена и сестричина Марин Ле Пен, садашњег председника Националног фронта, Марион Марешал је била звезда недавно одржаних регионалних избора у Француској.

Лепа и одлучна Марион Марешал Ле Пен представља симбол једне нове, пробуђене и самопоуздане Француске која жели да поврати  нарушени национални и државни идентитет својој земљи. Марион је представник једне нове генерације Француза која нема европеистичке комплексе и жели да успостави стару славу и углед Француске, а тиме, поред осталог, поново изгради порушене мостове савезништва пријатества између Француске и Србије.

Преносимо интервју са госпођом Машерал Ле Пен, који су за лист „Геополитика“ водили новинари Слободан Ерић и Светлана Максовић.

Поштована госпођо Ле Пен, Ви и партија којој припадате − Национални фронт −  постигли сте одличне резултате на последњим регионалним изборима у Француској. Међутим, у другом кругу избора против Вас су се удружиле две најјаче политичке партије, које су иначе међусобни противници. Против партије којој припадате су се удружили званична политичка класа Француске и медији. Реците нам зашто се покушава да се Национални фронт толико политички дисквалификује и медијски сатанизује, не само у Француској, него и у ЕУ и шире?

„Постоје победе које су срамне за победнике. То је био случај што се тиче тих регионалних избора. Једна велика коалиција левичарских и десничарских странака, као и велика медијска офанзива су нас спречиле да победимо у неколико региона, иако смо имали већину гласова. Ти мандатари бране по сваку цену своја утврђења, своје привилегије, а вероватно и свој клијентилизам, па чак и по цену њихове политичке кохеренције. Иначе, највише се плаше да ћемо ми доказати да можемо боље од њих, као што данас чинимо у нашим општинама. Онда би изгубили последњи аргумент који им преостаје: страх и клевета.

Међутим, захваљујући резултатима које су наше листе забележиле због великог повећања гласача у другом кругу, моћи ћемо да постанемо прва опозициона снага у скоро свим регионалним парламентима Француске, као и структурисана снага која ће моћи да донесе промене јер имамо велики број мандата: никада до сада нисмо имали толико регионалних мандата, од сада ћемо бити присутни у свим француским регионалним скупштинама, отклонили смо левичарске странке, као на пример владајућу странку региона Нор Па де Кале, где се кандидовала Марин Ле Пен, и региона Прованса − Алпи − Азурна обала, где сам ја била кандидат.

Њихова савезништва су указала на нови расцеп у Француској који није више између деснице и левице, већ између глобалиста и родољуба који се боре за суверенитет. Идеолошка база наших противника, лажних ривала, идентична је: култ европског федерализма, напуштање националног суверенитета, атлантизам, давање предности економији над политиком, уништавање традиционалних вредности као што је породица, тотално отварање граница. Национални фронт је једини покрет који открива ове обмане, и због тога нас систем маргинализује. Међутим, Французи увиђају ову подвалу. Такође констатујем да та пропаганда против Националног фронта тешко прелази границе јер наш покрет ужива велике симпатије у многим земљама, било да су у Африци, на Блиском истоку, у источној Европи, нарочито у Русији, или код вас, у Србији. Јер те државе, често франкофилске, схватају да би једна јака и суверена Француска била неопходан партнер у одбрани уравнотеженог мултиполарног света који поштује национална богатства.“

Како оцењујете долазак великог броја миграната у Европу са Блиског истока, из Авганистана и Африке, и какве све опасности по идентитет и безбедност европских народа носи овај процес? Како објашњавате чудан и готово несхватљив однос челника ЕУ, а посебно Немачке, према овима опасним демографским тенденцијима, где се не предузимају ни елементарне контроле према мигрантима?

„Европски континент се супротставља правом миграционом таласу без преседана, са више од 1,25 милиона захтева за азил прошле године. Неки од њих, наравно, беже од страшних ситуација, али велики број миграната који тражи уточиште у Европи долази са економским или породичним мотивима, што није компатибилно са азилом, и долазе из земаља које уопште нису у ратном стању. Те злоупотребе се лако спроводе у дело због имиграционог система који је све попустљивији и на којем морају да се базирају национални закони. Тако се европски народи налазе у неравнотежи што се тиче њихових живота, због великог броја пристиглих избеглица, са радикално различитом културом и начином живота. Затим, у тим колонама миграната су инфилтрирани исламистички терористи: двојица џихадиста са париског фудбалског стадиона прошли су границу као азиланти који су тражили уточиште на нашем континенту. Француска обавештајна служба је сигурна у спремност више доминантних групација Исламске државе, које су стигле преко мигрантских рута, да пређу у акцију. Али површне контроле које је установио Брисел тотално су неефикасне. Лидери Европске уније су спремни да жртвују безбедност и идентитет народа у име лажне великодушности. Немачка, која је скроз отворила границе за масовну имиграцију, има проблема са старењем свог становништва које није у могућности да обнови своје генерације. Ангела Меркел сматра да су ти мигранти, већином млади мушкарци, прилика за подстицање наталитета и успостављање демографске равнотеже, што је неопходно за једну светску силу која жели да остане економски лидер Европе. Међутим, тиме заборавља да народи не могу да се замењују. Немци ипак плаћају цену такве политике: насиља која су починили мигранти муслиманске вероисповести, као на пример колективна силовања Немица, преобратила су јавно мњење, које је увидело опасност неконтролисане имиграције. Немачка сада покушава да наметне својим европским партнерима, преко система квота расподеле, једну миграцијску политику која је доживела неуспех у самој Немачкој. Одбијајући да се подвргну директивама Брисела и Берлина, лидери земаља источне Европе, и ту мислим на Мађарску и Словенију, показују другим европским државама пут којим треба ићи: затварање балканске руте, без обзира што се то не допада Ангели Меркел, неопходно је како бисмо зауставили ову миграцијску поплаву.

Дакле, лидери држава источне Европе показују како треба поступити: одбити потчињавање глобалистичкој догми и њеним најдеструктивнијим изасланицима по наш и ваш народ.

Да ли је интерес Француске останак у Европској унији и да ли мислите да је ЕУ у кризи? Какав је Ваш концепт и визија Европе?

„Миграциона политика је показала да је солидарност између држава чланица ЕУ једна велика варка, а да је европски систем структурално неуспешан. Европска дипломатија је непостојећа јер не постоји никаква хармонија између различитих тежњи 28 чланица. Тако се наше државе налазе у потчињеном положају, који их доста слаби у очима других земаља, као што је, на пример, Турска… Турска се дакле налази на јачој позицији и наређује Европи шта да ради, користећи мигранте као оружје масовне дестабилизације нашег континента. Та иста метода се користи и у економији: Брисел непрестано показује своју ауторитарност што се тиче буџета држава чланица, али прихвата све дерегулације слободне трговине које желе САД. Што се тиче одбране Европе, она је прави фијаско, што одговара НАТО-у. У томе подржавам Србе који се мобилизују како би сачували своју независност јер би у супротном постали обични пиони Вашингтона.

Европска унија је у непрестаној кризи јер је она у ствари једна антидемократска структура и јер не постоји европски народ, без обзира на то што имамо заједничке вредности. Због тога су интереси сваке државе базирани на повратку суверенитета и граница. То не значи да треба да дижемо зидове међу Европљанима, већ да сарађујемо поштујући националне различитости: Европа нација у којој свака влада може слободно да сарађује без наређења неког технократског органа који не познаје тежње наших народа. Када Национални фронт буде освојио председнички мандат, референдумом ће предложити француским грађанима питање о изласку из Европске уније уколико не будемо успели да преговорима променимо европске уговоре, по угледу на оно што се тренутно ради у Великој Британији.“

Хришћански идентитет Европе је нападнут изнутра од стране лево-либералних кругова, а споља од исламског фундаментализма. Како сачувати хришћанску веру и национални идентитет европских народа? Да ли мислите да је неопходна ближа сарадња не само евроскептичних партија, попут Националног фронта, Слобадарске партије Аустрије, италијанске Лиге Норд, већ и политичких снага из православних земаља које деле исте ставове, пре свих из Русије?

„Хришћанство није само састојак идентитета Европе, већ његова сама основа. Оснивачки чин којим је саздана Русија или Француска је крштење њихових принчева. У Србији, оснивање прве српске државе се подудара са христијанизацијом земље. Све до ренесансе, Европа се зове хришћанство. Што се тиче постојећих претњи по Европу, ради се о оним претњама које сте набројали: левичарски либерализам који уништава традиционална друштва, исламистички фундаментализам, који су западне силе, нажалост, интрументализовале у више наврата. Уистину, сарадња против ове дупле претње мора да изађе из кадра Европске уније. То је иначе и у духу заједничке изјаве објављене после сусрета папе Франциска и патријарха Кирила. Национални фронт има редовну комуникацију са странком Јединствена Русија, која је тренутно на власти у Руској Федерацији, јер делимо исте вредности у већини друштвених и политичких питања.“

Када већ помињемо Русију, како Ви оцењујете улогу коју у савременом свету игра Русија Владимира Путина, која је доста медијски сатанизована у западним медијима? Мислите ли да односи између Русије и Француске треба да буду бољи, с обзиром на то да су Москва и Париз били савезници у два светска рата?

„Француски историчар и демограф Емануел Тод писао је 2002. године у својој књизи „После Империје“ да ће Русија природно постати пол стабилности у свету. Њена огромна територија, њени ресурси и њено становништво онемогућују сваку експанзионистичку жељу. То данас видимо и у Сирији, без обзира на то шта пишу западњачки медији. Што се тиче билатералне везе између Француске и Русије, она је уистину потребна не само за наше две земље, већ и за стабилност читаве Европе. Русија и Француска ће бити централне фигуре у постнатовском безбедносном систему који желимо да успоставимо. Такође, треба да се подсетимо да је руско савезништво увек било спасоносно за Француску, за време Првог и Другог светског рата. Такође бих желела да се подсетимо скорије прошлости, тј. Минских споразума о Украјини, који представљају основни текст за решење сукоба, и који су резултат сарадње између Париза, Москве и Берлина. То доказује да су велике европске силе способне за међусобну сарадњу када се у то не меша ниједна неевропска држава.“

Постоји једно такође велико савезништво и пријатељство из Првог светског рата, пријатељство између Франсуске и Србије. Модерна политичка Француска изгледа не жели да се много сећа тог пријатељства, јер је деведесетих увела санкције и учествовала у бомбардовању Србије. Срби наравно нису безгрешни и имају свој степен одговорности, али да ли су они једини кривци на Балкану? Ви сте млади, али да ли сте слушали о француско-српском пријатељству, које је потиснуто у односима наших двеју земаља, а које би требало поново оживети на слави француско-српских хероја из Великог рата са Солунског фронта?

„Србија је велики савезник Француске на Балкану. Губитак суверенитета који трпимо већ двадесет пет година имао је врло озбиљне последице за Француску и, нажалост, за наше традиционалне савезнике. Бомбардовање 1999. године је огромна грешка, као што је и тотално непоштовање међународног права, што важи и за признање независности Косова које је у супротности са резолуцијом 1244 Уједињених нација. Повратак француског суверентитета за време владавине Националног фронта ће имати као последицу успостављање једног новог безбедносног система Европе, обнављање традиционалних савезничких веза, у које спада и српско-француска веза, као и строга примена међународног права у вези са другим државама.“

Можете ли нам на крају нешто рећи нешто о тајни харизме породице Ле Пен? Колико Вам је животу значило то велико политичко наслеђе, шта сте усвојили од визије свог деде, оснивача Националног фронта, господина Жан Мари Ле Пена, а шта опет од ставова и политике Ваше тетке, госпође Марин Ле Пен, председника странке?

„Хвала Вам што нам приписујете ту харизму. Нема тајне, сем безусловне љубави према нашем народу и нашој земљи. Мој деда има велику заслугу у томе што је деценијама, сâм против свих, био носилац патриотских и националних идеја, које су дуго биле сматране као застареле или лоше. Он је врло талентован говорник и врло образован човек, каквих има све мање и мање у француском политичком животу. Много тога му дугујемо што се тиче идеја, нарочито што се тиче одбране Европе, од Атлантика до Урала. Марин Ле Пен је храбро преузела покрет, модернизујући имиџ странке, одвела нас је до врха тако што је, на пример, дала више простора нашем економском и друштвеном програму, увек одбијајући сваку неумереност и провокације.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: