МАНС: Застара не смије бити препрека у борби против корупције

Застарјелост кривичног гоњења представља један од честих разлога из којих тужилаштво одлучује да одустане од процесуирања осумњичених за тешка кривична дјела, укључујући и корупцију и организовани криминал. Постојећа законска рјешења из Кривичног законика Црне Горе, у комбинацији са недовољно ефикасним процесуирањем кривичних дјела, те њиховим касним откривањем, довели су до ситуације, да чак и када се она открију, осумњичени неријетко не бивају процесуирани, не зато што нису криви, него зато што је дошло до застаре кривичног гоњења, саопштено је данас из МАНС-а.

„Није новост да тужилаштво нема капацитета и политичке воље да се озбиљније позабави проблемима организованог криминала и корупције на високом нивоу, што када се има у виду колико су честе самоиницијативне акције тужилаштва, али и релативан рок застаре појединих кривичних дјела, отвара огроман простор за забринутост када су у питању резултати те институције,“ нагласили су из МАНС-а.

Они су напоменули да казнени закон Хрватске прописује рокове застарјелости од осам до 40 година, али не садржи одредбе о прекиду застаријевања гоњења, за разлику од црногорске верзије према којој се застарјелост прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичних дјела или ради откривања или гоњења починилаца, након чега вријеме застарјелости тече поново.

„Због свега горе наведеног, укључујући и неефикасно кривично гоњење или касно сазнање да су кривична дјела извршена, МАНС је у коментарима на измјене и допуне Кривичног законика, Министарству правде препоручио да размотри хрватски модел рачунања рокова застарјелости,“ саопштили су из МАНС-а.

МАНС је Министарству такође предложио да измјенама Кривичног законика прошири листу кривичних дјела која не застатијевају. Тако на примјер, постојећим закоником је прописано да не застаријева кривично дјело примање и давање мита у привреди, а не видимо зашто то не би било примјењено и на примање и давање мита у јавној управи, гдје је вјероватније да постоји директна штета по јавни интерес.

Поред овога, МАНС је Министарству предложио да се листа прошири и на кривична дјела против изборних права. Ово тим прије јер се показало да су резултати тужилаштва у борби против политичке и изборне корупције нарочито испод ионако лошег просјека у процесуирању ових кривичних дјела. Како посљедице ове врсте корупције имају директан утицај на готово све сфере живота и то на дуги рок, сматрали смо да је потребно прописати дуже рокове застаре, како би неко будуће, слободније, тужилаштво имало шансу да заштити јавни интерес.

У сарадањи са колегама из Сигурне женске куће, Green Home, Удружења младих са хендикепом и НВО Стечајци у Црној Гори, МАНС је доставио и сет коментара којима се од Министарства тражи да се листа кривичних дјела код којих нема застаре, прошире и са кривичним дјелима тешко убиство, мучење, дјечија порнографија, кривична дјела против службене дужности и остала дјела са елементима корупције, али и кривична дјела повреде равноправности, загађења животне средине, непредузимања мјера заштите животне средине и остала дјела из корпуса кривичних дјела против животне средине.

„Имајући у виду тренутне капацитете тужилаштва да се ефикасно бори против најтежих кривичних дјела, сматрамо да је неопходно измијенити Кривични законик у дијелу застаре кривичног гоњења, како би се обезбиједило да сви они који су се огријешили о закон на примјерен начин одговарају због тога,“ нагласили су из МАНС-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: