Насловна Друштво МАНС: Стечајни поступак у ЦГ једна је од најнетранспарентнијих области

МАНС: Стечајни поступак у ЦГ једна је од најнетранспарентнијих области

0
ПОДИЈЕЛИ

Спровођење стечајног поступка у Црној Гори једна је од убједљиво најнетранспарентнијих области, коју је новим измјенама закона о стечају чији је поступак израде у току потребно значајно унаприједити, сматрају су у Мрежи за афирмацију невладиног сектора МАНС.

stecaj МАНС: Стечајни поступак у ЦГ једна је од најнетранспарентнијих области

У тој невладиној организацији су позвали Владу да продужи јавну расправу о измјенама и допунама Закона о стечају и да спроведе консултације са свим релевантним субјектима у друштву, како би се проблем транспарентности, али и други везани за спровођење стечајног поступка уредили на начин како је то дефинисано у развијеним земљама ЕУ.

“Једино се бољим законским рјешењем које ће јачати механизме контроле стечајног поступка и његову транспарентност Црна Гора може ухватити у коштац са стечајном мафијом и обезбиједити да се стечајни поступци воде у складу са интересом јавости, а не у складу са партикуларним интересима појединаца који су једини профитирали у великом броју стечајних поступака у Црној Гори”, саопштено је из те НВО.

Привредни суд у Подгорици већ више године крши Закон о слободном приступу информацијама, када се ради о тражењу података који се односе на спровођење стечајног поступка, “за коју нико у овој институцији никада није сносио било какву одговорност”, наводе у МАНС-у.

“Стечајни поступци се воде у тајности, јавност није упозната са тим шта стечајни управници продају, коме и по којој цијени, те да ли се врши било каква контрола законитости тако спроведених стечајних поступака”, стоји у саопштењу.

МАНС је у априлу 2011. Године затражио од Привредног суда у Подгорици комплетну документацију везану за стечај предузећа „Г.П. Првоборац Херцег Нови”.

У тој организацији подсјећају да је Привредни суд приступ овим подацима забранио позивајући се на то да су тражена документа тајна. Због тога је МАНС изјавио жалбу Министарству правде, али се ова институција сагласила са ставом привредног суда.

“Након тужбе Управном суду, који је одлучио у корист МАНС-а, Министарство правде је промијенило мишљење и у октобру 2011. године наложило Привредном суду да нам тражену документацију достави. Ипак, до данас Привредни суд није испунио своју законску обавезу и доставио документацију о стечајном поступку у предузећу Првоборац из Херцег Новог”, наводи се у саопштењу.

Слично је било, истакли су у МАНС-у, и са стечајном документацијом за предузећа „Приморка“ Бар, „Грађевинарство Црна Гора АД“ Никшић и „Солар 80 – Еластик АД“ из Подгорице.

“Наиме, стечајну документацију за ова предузећа тражили смо још у новембру 2012. године, а Привредни суд у Подгорици нам је забранио приступ наводећи да се ради о тајним документима. По истој матрици, на изјављену жалбу МАНС-а Министарство правде је потврдило ставове Привредног суда, а тек након тужбе и одлуке Управног суда у нашу корист, Министарство правде мијења званичан став и током 2014. године налаже привредном суду да нам тражене податке достави. Ипак, до данас МАНС од привредног суда није добио ни један једини податак о стечајним поступцима у ове три компаније. У свим овим случајевима Привредни суд је брутално прекршио одлуке Управног суда и Министарства правде али и Закон о слободном приступу информацијама, ускраћујући нам право да приступимо подацима о стечају на које по Закону имамо право”, наглашено је у саопштењу.

У међувремену је, подсјећају у МАНС-у, донијет нови Закон о слободном приступу информацијама, који се примјењује од фебруара 2013. године, а по којем се жалбе више не изјављују министарству које надзире рад органа, већ Агенцији за заштиту личних података и слободан приступ информацимама, а све у циљу обезбјеђивања боље примјене Закона.

Ипак, напомињу, ни након усвајања новог закона, пракса Привредног суда у Подгорици није се промијенила, већ је ова институција наставила са драстичним кршењем Закона.

МАНС је у априлу 2013. године од Привредног суда у Подгорици, по новом Закону о слободном приступу информацијама, затражио податке о стечајном поступку у предузећу „Кони конфекција“ из Никшића, али је, како тврди, Привредни суд игнорисао поднијети захтјев.

Због тога је МАНС поднио Агенцији за заштиту личних података и слободан приступ информацијама жалбу, која је одлучила у њихову корист и јуна 2013. године наложила Привредном суду да достави тражене податке. Ипак, до данас Привредни суд није доставио ни ову документацију.

“Слична је и ситуација са осталим захтјевима којима смо током 2013. и 2014. године тражили податке о стечајним поступција, које је Привредни суд игнорисао чак и након одлуке Агенције којом је овој институцији наложено да нам тражене податке достави. Тако, до данас нисмо добили информације о стечајним поступцима у предузећима „Вектра Бока“ из Херцег Новог, „Аутопревозно Бојана“ са Цетиња, „Транспромет“ из Колашина, „Јадран Пераст“ из Котора, „ИМК Јадран“, „Хенкел Ривијера Индустрија“ из Котора, „Маестрал Инжињеринг“ из Будве, „Имако“ из Бијелог Поља и Хотел „Теута“ из Рисна. Пракса показује да, без обзира на обавезујуће одлуке Агенције, Министарства правде и Управног суда, Привредни суд игнорише своје обавезе да објави податке о стечајним поступцима које спроводи годинама уназад. Због тога је у измјене и допуне Закона о стечају потребно кодификовати низ одредби које ће обезбиједити да подаци о свим стечајним поступцима буду јавно доступни грађанима на порталу Привредног суда и то од отварања стечаја до његовог завршетка”, додаје се у саопштењу.

Због тога, МАНС је још једном позвао Владу да продужи јавну расправу о измјенама и допунама Закона о стечају и да спроведе консултације са свим релевантним субјектима у друштву, како би се проблем транспарентности, али и бројни други проблеми везани за спровођење стечајног поступка уредили на начин како је то дефинисано у развијеним земљама ЕУ.

„У супротном, једину корист од измјена закона имаће стечајни управници који су се током стечајних поступака богатили, као и стечајна мафија која је куповала вриједна црногорска предузећа у бесцјење, отпуштала раднике у тим предузећима а потом распродавала ново-стечену имовину за милионске износе“, закључено је у саопштењу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here