Насловна Друштво МАНС: Спорним уговорима о нафти и гасу није заштићен јавни интерес

МАНС: Спорним уговорима о нафти и гасу није заштићен јавни интерес

1
ПОДИЈЕЛИ

Скупштински Законодавни одбор дао је јуче „зелено свијетло“ за три уговора у вези концесије за истраживање и производњу нафте и гаса у црногорском подморју, упркос томе што су поједине одредбе у њима законски проблематичне и што се ради о једном од најконтроверзнијих Владиних пројеката, који може имати далекосежне негативне последице на туризам, као стратешку развојну грану државе и утицати на морски екосистем, саопштили су данас из Мреже за афирмацију невладиног сектора. Из МАНС-а напомињу да се на пленуму намјерава изгласати одлука о додјели концесије простом већином посланика иако би за изгласавање била потребна двотрећинска већина свих посланика, али и да је Влада показала да нема капацитет да контролише велике нафтне компаније. 

Остатак саопштења МАНС-а преносимо у цјелости:

Из извјештаја са сједнице Законодавног одбора произилази да је заузет став да се на пленуму гласа сходно члану 91 став 1 Устава Црне Горе, који прописује да „Скупштина одлучује већином гласова присутних посланика на сједници којој присуствује више од половине свих посланика, ако Уставом није другачије одређено“.

То значи да ће на пленуму за изгласавање одлуке о додјели концесије за три уговора о истраживању нафте и гаса бити довољна проста већина посланика, иако се из њиховог пажљивог читања може закључити да би реализацију пројекта у значајној мјери финансирали грађани кроз тарифе за гориво и гас. Дакле, ради се о правном односу који утиче на материјалне обавезе грађана, за шта је потребна двотрећинска већина свих посланика.

Влада је у фебруару ове године одобрила концесионе уговоре са италијанско-руским конзорцијумом Ени и Новатек који у првој фази треба да истражују да ли у црногорском подморју има нафте или гаса, али уговори садрже више проблематичних одредби којима се на штету јавног интереса фаворизују нафтне компаније.

У том смислу, посебно је индикативна одредба којом се дефинише виша сила у уговору, па су уз уобичајена навођења природних појава или непогода, ратова, прекограничних непријатељстава, блокада, грађанских немира, радничких штрајкова, прописана и „незаконита дјеловања државе“. Таквим одређењем није довољно заштићен јавни интерес и оно даје простор нафтним компанијама за широко тумачење у случају спорова.

Поред тога, у финалну верзију уговора о концесији Влада је накнадно убацила да се под вишом силом подразумијевају и „међународне санкције које се примјењују на Црну Гору и које Црна Гора спроводи“. Овог дијела није било у нацрту уговора, а када се има у виду да је један од потписника уговора руска фирма Новатек и санкције које је недавно Црна Гора увела према Русији, јасно је да она у пракси омогућава руској компанији да не почне са реализацијом уговора, све док оне постоје.

Осим тога, финалном верзијом уговора је нафтним компанијама, на локацијама на којима ће изводити операције у вези истраживања и евентуалне производње, дато право коришћења ваздушног простора, иако тога није било у првобитном нацрту уговора. Такође, уговори предвиђају да на тим локацијама трећа лица не могу користити морску површину или морско дно уколико то утиче на производњу или истраживање угљоводоника, што је у суштини значајно ограничавање права домицилног становништва, посебно рибара.

Такође, уговором о концесији се прописује као мјеродавно црногорско право, али је симптоматично да се наводи да „црногорско право привредних друштава ни на који начин неће значајно негативно модификовати или мијењати права и обавезе концесионара по основу уговора између концесионара или према трећим лицима“, па испада да уговор има већу правну снагу од закона.

Анализом уговора је лако закључити да је Влада омогућила нафтним компанијама да се послије само четири године истраживања повуку из читавог посла, а такође је умјесто ранијег рјешења да су компаније дужне да плаћају корпоративни порез, сада увела порез на добит. Када се има у виду да су и Ени и Новатек за реализацију пројекта основале фирме у Холандији, а већ је познат модел по којем повезане компаније новац ка мајци компанији извлаче тако што међусобно закључују уговоре о зајму, тешко је очекивати да ће се у државну касу слити иоле значајнија сума пореза на добит.

О свим овим спорним одредбама у уговорима о концесији за истраживање и производњу угљоводоника чланови Законодавног одбора уопште нијесу водили рачуна, иако су папрено плаћени да брину не само о законитости правних аката, већ да доносе одлуке које су у јавном и интересу свих грађана.

МАНС је раније више пута указао да би будући пројекти који су повезани са истраживањем нафте и гаса, односно изградња цјевовода у мору и на копну, са пратећим постројењима, могли коштати црногорске грађане више стотина милиона еура, јер ће финансирати кроз веће тарифе за гориво и гас.

Коначно, осим што је комплетну црногорску јавност довела пред свршен чин, Влада до данас није понудила нити један релевантан податак који показује које ће бити користи од истраживања нафте и гаса, али је зато већ сада јасно да нема капацитет да контролише велике нафтне компаније, које се свуда у свијету понашају малтене као држава у држави, као и да пројекат неће значајније утицати на повећање броја запослених.

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Je li Nikola Markovic novi savjetnik Mansa, pita me (jedan), dok gledamo kako se Siptari loptaju. Pola stadiona – keceti. Spiker TVCG kuka jer je isklhucen kapiten iscersn. Rama jos nije dao znak da puste drom…!!!
    Dobro, pusti sad Nikolu Markovica i Mans. Savjetnik u Mansu je, koliko se razumijem, Goran Danilovic, starjesina organa… No, cim je Danilovic savjetnik Vanjin, onda je i Nikola.

    P.S. Citaoci Dana su Srbi, odn. praboslavci. Ali, pisto je Dan postao Americke ambasade ispostava, onda, neka i razmisle, ko ce im kupovati Dan.

    Dusko Jovanovic se prevrce u grobu..!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here