Насловна Друштво МАНС и Green Home: Отпад из ТЕ и даље на Маљевцу

МАНС и Green Home: Отпад из ТЕ и даље на Маљевцу

0
ПОДИЈЕЛИ

Црногорска Влада није у финалној верзији Детаљног просторног плана (ДПП) за Термоелектрану Пљевља дефинисала све локације на којима се планира одлагање пепела и шљаке током 40 година рада новог блока, колико је његов пројектовани радни вијек, већ је прибјегла краткорочним рјешењима којима се планира наставак одлагања отпада на локацији Маљевац и отварање нове депоније у Шуманима, речено је данас у заједничком саопштењу МАНС-а и Green Home-а. Они истичу да је то потврда да се неприпремљено улази у инвестициони пројекат. Из МАНС-а напомињу да су реченице о нестабилности бране Маљевац избрисане из финалне верзије ДПП-а, али и да је електроенергетска инспекција утврдила да је угрожен далековод који би морао због опасности бити измјештен.

Остатак саопштења преносимо у цјелости:

У Нацрту ДПП-а, који је био на јавној расправи у мају прошле године, за депонију Маљевац је било јасно назначено да је „у функцији и поред нестабилности конструкције и претпостављеног урушавања пропуста“, као и да „услови стабилности бране не дозвољавају њено даље коришћење изнад коте 813 метара“, због чега се намеће потреба затварања и рекултивације одлагалишта. Дозвољена висина одлагања од 813 метара већ је премашена, а Влада је крајем 2014. године потписала кредит са Свјетском банком од 50 милиона долара, од чега је 4 милиона еура планирано за затварање депоније Маљевац.

rudnik uglja pljevlja 409x306 МАНС и Green Home: Отпад из ТЕ и даље на Маљевцу

Међутим, реченице које указују на нестабилност бране Маљевац су избрисане из финалне верзије ДПП-а и дописано је да су у претходном периоду извршени радови реконструкције у смислу стабилизације бране. ДПП ипак не нуди одговор на питање колико је депонија и даље опасна, а одвојена документација коју посједује МАНС открива да Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ), која газдује депонијом, планира да на слободном простору поред те депоније, а којег назива Маљевац И, настави са одлагањем пепела и шљаке.

Наиме, електроенергетска инспекција извршила је на том подручју инспекцијску контролу у јуну прошле године и утврдила да је током одлагања на депонији Маљевац у претходном периоду угрожен далековод, који је у дијелу распона постао приступачан за људе и животиње, због чега је реална опасност и неопходно је да буде измјештен. Инспекција је истовремено оцијенила да је једини начин за даље одлагање отпада да се на преосталом „слободном“ простору одлагалишта Маљевац створе услови за одлагање до изналажења трајне локације.

ЕПЦГ је у међувремену ушла у преговарачки поступак јавне набавке за измјештање далековода и у фебруару ове године са београдском фирмом „Енергомонтажа“ закључила уговор вриједан 750 хиљада еура за измјештање далековода, чиме ће фактички отворити простор да у наредним годинама одлаже отпад на слободном простору поред постојеће депоније Маљевац, а потом је затвори.

Када је у питању друга локација која се у ДПП-у планира за одлагање отпада то су Шумани, а ријеч је о бившем рудокопу Рудника угља Пљевља на којем је завршена експлоатација. Ту локацију је 2010. године ЕПЦГ купила за 7,5 милиона еура од Рудника угља баш ради отварања депоније пепела и шљаке.

Међутим, током јавне расправе за Нацрт ДПП и у медијским иступима представници енергетских компанија и Владе почели су да помињу дио површинског копа Потрлица, као мјесту за нову депонију, а ЕПЦГ је планом јавних набавки за ову годину опредијелила готово 600 хиљада еура за израду пројектне документације за депонију Потрлица, иако није било никакве јавне расправе о тој локацији.

reg pljevlja 409x274 МАНС и Green Home: Отпад из ТЕ и даље на Маљевцу

Избор Потрлице за депонију, као рударског копа Рудника угља, би истовремено омогућио рударској компанији да не врши рекултивацију земљишта и тако уштеди значајна финансијска средства. Због тог случаја МАНС је недавно тужилаштву поднио кривичну пријаву против одговорних у ЕПЦГ, јер би одустајање од локације Шумани значио директну штету од 7,5 милиона колико је вриједио купопродајни уговор између ЕПЦГ и Рудника угља.

Ако је судити према финалној верзији ДПП-а, у међувремену се Влада вратила изворној локацији у Шуманима, па је сада додат дио у којем се наводи да ће на том простору бити формирана депонија од двије касете површине 42 хектара, акумулације запремине 5,5 милиона метара кубних, што ће обезбиједити простор за одлагање отпада за око седам година, или чак до 14 година уколико први блок у наредним годинама буде радио смањеном снагом.

Дакле, умјесто да је дефинисала сва потенцијална мјеста за будуће депоније, Влада је прибјегла краткорочним рјешењима, што је додатна потврда сумњи да неприпремљено улази у читав комплексан инвестициони пројекат, јер претходно нијесу понуђени одговори на бројна питања, не само када је ријеч о локацијама за депоније, већ нарочито о економској исплативости пројекта.

На крају, подсјећамо да је у финалној верзији ДПП-а Влада признала да дефицит електричне енергије више није кључни разлог за изградњу другог блока термоелектране. А то колико је исплатива производња струје из термоелектрана можда најбоље показује ситуација са почетка ове године, када је ЕПЦГ у фебруару и марту зауставила рад постојеће термоелектране, јер јој је било јефтиније да струју увози из окружења.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here