Насловна Друштво МАНС, ЦГО и ИА: Захтјеви за отворену управу са преко 90 категорија...

МАНС, ЦГО и ИА: Захтјеви за отворену управу са преко 90 категорија информација

0
ПОДИЈЕЛИ

Центар за грађанско образовање (ЦГО), Институт Алтернатива (ИА) и Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) дефинисали су сет информација које сваки орган јавног сектора треба да објављује проактивно на својим интернет презентацијама, и то на петнаестодневном нивоу.

Из ових организација наводе да је циљ ове прецизно фокусиране иницијативе је да “смањи простор за потенцијалне злоупотребе органа јавне власти у изборне сврхе, демонстриран и кроз аферу Снимак, као и кроз бројне друге случајеве злоупотреба на које су указали невладин сектор и независни медији”.

Овим би се, како саопштавају поменуте организације, и откривање таквих злоупотреба учинило лакшим за заинтересовану јавност, али и повећао укупни ниво транспарентности институција.

“Три невладине организације су дефинисале преко 90 категорија информација које институције треба да, у редовним интервалима, објављују на својим интернет презентацијама.

„Те информације су подијељене у двије групе – опште информације о финансијама и раду које садрже 27 различитих категорија података и скоро 60 категорија додатних информација које су дефинисане посебно за сваку институцију која се може искористити за утицај на изборни процес или друге везане коруптивне радње”, каже се у саопштењу.

ЦГО, ИА и МАНС изјављују да подаци које све институције треба проактивно да објављују на свом сајту укључују: аналитичке картице са информацијама о свим исплатама и примицима; путне налоге за земљу и иностранство; сва рјешења и све врсте уговора о запошљавању или ангажовању на неодређено или одређено вријеме; све податке о исплаћеним отпремнинама; све релевантне податке о јавним набавкама; све податке о додјели свих врста помоћи правним и физичким лицима; све уговоре о кредитима, цесијама, хипотекама, фидуцијама, спонзорствима, донацијама и финансијском лизингу; све међународне пројекте са пратећом документацијом; све протоколе, споразуме, уговоре и меморандуме потписане са локалним самоуправама, НВО, привредним субјектима и другим органима; планове рада и финансијске извјештаје; спискове функционера и запослених са износима зарада; све финансијске уплате, дотације и помоћи медијима; али и многе друге податке кроз које се може утврдити покушај директног или индиректног утицаја на слободну вољу грађана да бирају.

“Поред података које би требало да објављују све институције, за још 17 група или појединачних институција, које су од посебне важности за обезбјеђивање слободних и фер избора, дефинисане су додатне категорије информација које се морају објављивати“, истиче се у саопштењу.

„Тако, Министарство финансија и локални секретаријати који се баве пословима финансија треба да објављују изводе из државног односно локалног трезора и аналитичке картице буџетске резерве. Додатно, Министарство финансија морало би да објави и сву документацију о отпису или ослобађању од пореских и царинских обавеза или о одлагању њихових плаћања; све податке о исплатама по основу реституције; све податке о државној помоћи, издатим гаранцијама и краткорочним помоћима јединица локалне самоуправе, податке о унутрашњим преусмјеравањима буџета, и сл“, казале су поменуте организације.

Поред тога, Министарство рада и социјалног старања морало би, по наводима саопштења, да објављује аналитичке картице које садрже податке о износу и броју корисника свих облика социјалне помоћи, као и податке о врстама и примаоцима социјалне помоћи; захтјеве и рјешења о додјели једнократних социјалних накнада; уговоре за изградњу објеката за становање за социјалне случајеве, као и за објекте социјалне и здравствене заштите са пратећом документацијом.

Надаље, у саопштењу се каже да би Министарство унутрашњих послова морало да објављује све податке о додјели црногорског држављанства по посебним условима уз комплетну пратећу документацију, укључујући образложења одлука, а Министарство пољопривреде информације о додјели субвенција и пољопривредних кредита, податке о давању помоћи општинама и мјесним заједницама за изградњу водовода, путева и др. као и све уговоре о кредитима које је потписало Министарство уључујући ИПАРД лике и Абу Даби Фонд.

Додатне категорије информација које требају да се објављују дефинисане су и за Владу Црне Горе, Комисију за расподјелу дијела средстава буџетске резерве, Министарство просвјете, Фонд рада, Завод за запошљавање Црне Горе, Инвестиционо развојни фонд, Дирекције за развој малих и средњих предузећа, Дирекције јавних радова и Дирекције за саобраћај, Министарство правде, Универзитет Црне Горе и предузећа у државном и локалном власништву.

Организације истичу да ови захтјеви нису у сукобу са Законом о заштити података о личности.

ЦГО, ИА и МАНС позивају све институције, органе и друга правна лица у власништву државе и јединица локалне самоуправе да одмах донесу посебна подзаконска акта и да нормирају обавезу проактивног објављивања свих информација које могу показати да ли постоји и који је обим утицаја јавних фондова и овлашћења на изборни процес и везане коруптивне радње.

Такође, ове организације захтијевају од поменутих институција да подаци који се односе на токове новца буду објављени у машински читљивом формату, како би била могућа њихова обрада.

„Досадашња пракса у којој су органи крупне буџетске базе података објављивали у закључаним скенираним документима у ПДФ формату, представљала је препреку било каквом аналитичком раду са подацима, што је недопустиво у ситуацији када се покушавају спријечити злоупотребе државног новца за потребе партијских интереса и изборних кампања“, навеле су у саопштењу ЦГО, ИА и МАНС.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here