Мангупчић из Растока и НАТО

Мангупчић из Растока и НАТО

23
ПОДИЈЕЛИ

Помислио мангупчић из Растока да може да се носи с мангупима са Менхентна. А ови га превеслали к’о стари мајмун младога.

Допустили су му да се убрља у приватизацијама државне имовине, шверцу нафте и цигарета и другим транзиционим игрицама као дијете у пијеску. А онда су га сачекали на одвајању Црне Горе од Србије, признавању Косова за државу, сада увођењу Црне Горе у НАТО, и на многим мањим кривинама успут. Буквално, душу су му узели. О образу, поштењу, моралу нема помена; тога у њега већ одавно нема.

Сазидао је кулу свог политичког постојања на развалинама комунизма.

Увелико већински народ у Црној Гори и данас је православни, српског говорног подручја и српског коријена, иако су Титови комунисти расточили српско национално биће у Црној Гори и сурово се обрачунали са Православном црквом.

Срба у Црној Гори 1909. године, дакле прије уједињења у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, потоњу Југославију, било је 94,38 одсто. Након што су Титови комунисти искористили Други свјетски рат да у крајње нерегуларним условима, али уз подршку Енглеске, преузму власт у Југославији, на попису 1948. године у Црној Гори било је 1.78 одсто Срба!

Да ли су то Срби из Црне Горе прогнани као у ратовима на крају прошлог вијека из Хрватске и са Косова и Метохије? Не, над њима није примјењена та врста пресије. Они су, комунистичком алхемијом, претворени у Црногорце. Комунисти су увели правило да нијеси оно што јеси, него си оно гдје живиш, нијеси оно што су ти били отац, ђед… него си оно што напишеш да јеси, што ти Партија каже да си. На попису 1909. године у Црној Гори нико се национално није изјаснио као Црногорац, ама баш ни један једини човјек. А на оном 1948. као Црногорци по националности изјаснило се чак 90,67 одсто житеља Црне Горе! Ето, тако су Срби „нестали“ из Црне Горе.

Milo karikatura NATO 02 Мангупчић из Растока и НАТО

Али, каже наш народ, „гдје је врело и капаће“. И опет ће врети. Није било могуће да идеолошки Црногорци, данас Монтенегрини и слично, затру сјеме аутентичних Црногораца. И оно је поново проклијало.

Зато је режим Мила Ђукановића био присиљен да Црну Гору од Србије одвоји референдумом који је спровео као својеврсно насиље: уцјенама, пријетњама, подмићивањем. А сада, на тај начин створену државу, уводи у НАТО насиљем над већином грађана Црне Горе. Одржавајући се на власти истовјетним насиљем којим је Црну Гору одвојио од Србије, глобалистички интерес Запада спроводи употребом парламентане већине. Дакле, не вољом народа Црне Горе, него насилним изборима остварене парламентарне већине.

Притом се поштапа националним мањинама, које у Црној Гори имају сасвим други интерес од већинског народа. Како његова Демократска партија социјалиста није освојила преко 50 одсто мандата у Скупштини, да би опстала на власти дијели фирме које су још остале у државном власништву као надокнаду за коалициону подршку. Тако дијели и министарства. Крчми државне ресурсе као касапин: теби бут, теби плећка…

И док је, према „Информацији о заступљености мањинских народа и других мањинских националних заједница у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе“ из 2011. године, у државној управи, локалној самоуправи и правосуђу, од 13.900 запослених, Срба свега 1.194, дакле 8,5 одсто према око 30 одсто становништва, као посљедица одржавања у животу приватног режима Мила Ђукановића, на подручју Црне Горе утемељује се Велика Албанија, за сада само интензивном куповином земље, станова, запошљавањем у државним органима и предузећима…

У функцији Ђукановићевог опстанка на власти, формалној или неформалној свеједно је, Скупштина Црне Горе је 28. априла 2017. године на Цетињу изгласала улазак Црне Горе у НАТО. Ту одлуку донијело је 46 посланика, од 81 колико их чини Скупштину (већ смо видјели на који начин је та већина издјејствована).
Ових 46 људи одлучило је о судбини преко 600.000 грађана Црне Горе. Режим Мила Ђукановића није допустио грађанима Црне Горе да сами одлуче о својој судбини.

Дио тих 46-торо то је урадило обољевши од синдрома Велике Албаније, дио од синдрома превјере, а већина додворавајући се Босу, који су се код њега убрљали као што је он код својих газда са Запада.

Задњица Мила Ђукановића је већ дуже вријеме на врелој рингли, и та већина крњег црногорског Парламента пува да му је олади. Пувају да им плућа пукну (да не прођу као Свето Маровић), без пувалице, да би се што више примакли његовој задњици, не би ли он примијетио како ревносно пувају.

Некима од тих који пувају-ли-пувају знам ђедове, честите Црногорце, храбре, као они због којих је Црна Гора понијела славу „Српске Спарте“. Али, унучад се уфатила лошег друштва. И сада пувају, све осврћући се да неко не каже да није довољно.

protest cetinje antinato 1 Мангупчић из Растока и НАТО

Историја се понавља:

Скупштина на Цетињу одржана 28. априла 2017. изникла је из „Црногорског сабора“, „Петровданске скупштине“ одржане 12. јула 1941. године, такође на Цетињу, која је Црну Гору увела у „акциону сферу Фашистичке Италије“ (као што је ова сада увела Црну Гору у акциону сферу НАТО-а).

Даље, суђење Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, које је Специјални државни тужилац за заштиту режима Мила Ђукановића Миливоје Катнић „таргетирао“ као организаторе „државног удара“ у дан посљедњих парламентарних избора у Црној Гори, по прототипу је суђења Дражи Михаиловићу 1945. године.

Ми који, као и наши преци Црногорци кроз вјекове, волимо Русију и руски народ, у Црној Гори смо на „Голом отоку2, засад само медијском.

Ето, све је исто, само што Тита и Хитлера нема. У ствари, има – у духу режима Мила Ђукановића и његовом лично. Тито и Хитлер, комунизам и фашизам, једнојајчани су близанци, израсли из истог духа, духа Француске буржоаске револуције.

Још само да Ђукановић замоли НАТО, као оно Тито 1945. Американце и Енглезе, да бомбардује Подгорицу, Пљевља, Беране… То што је НАТО 1999. године бомбардовао Даниловград, Мурино и поубијао дјечицу, очито, није било довољно. Нијесмо добри, нијесмо се довољно изасрали на себе и на своје претке и – треба нас бомбардовати!

Свашта може да падне на памет том мангупчићу из Растока, којем је задњица на врелој рингли.

Да је, барем, Кварташ…

Firme u Crnoj Gori

23 КОМЕНТАРИ

  1. 4
    15

    Gospodine Plamenac, koje ste Vi bili nacionalnosti, kada ste 1988 godine u udbaskoj „Duzi“ bili jedan od glavnih novinara i kada ste zajedno sa Zoranom Markovicem, vasim kolegom i udbasem pisali svasta protiv mene.

    Jos cuvam primjerak „Duge“ u kojemu su i Vasi straubalni tekstovi.

    Da li ste to pisali po direktivi PARTIJE, ili samovoljno.

    • 12
      1

      @vukman cejovic
      Ne znam ko ste Vi g Cejovicu ime a još manje prezime mi ne znači ništa, ali način obraćanja autori, uglednom novinaru one velike Jugoslavije i elementarno nepoznavanje pravopisa( nije Duzi već Dugi) znači mnogo. Čovek govoreći o drugima najčešće kvalifikuje ili diskfalifikuje sebe. Kod Vas je gospodine Čejoviću ovo drugo, tako da konstatacija da je Duga udbaski magazin takodje je u domenu greske ali ne pravopisne već moralne. Može se reći da je Udba dosta medija imala pod kontrolom, ali ako je i jedan medij tog vremena u SFRJ uspio da se otrgne bila je to upravo Duga. Ona je kasnije u vreme SPSa, JULa sa kojima je u koaliciji bio DPS i dečko sa nikšićke periferije ( Rastoka) srozana, kao i sve sto su klepto komunisti urušili i srozali.

      • 1
        5

        Znas ti dobro pobratime ko je Vukman Cejovic, nego se pravis Toso.
        Sto se tice obracanja autoru teksta, obratio sam mu se savim normalno, bez pretjeranih kerefeka.

        Uostalom obratio sam mu se pristojnije nego ti meni.

        Sto se tice pravopisa i ono „Dugi“ a ne „Duzi“), to je bila stamparska greska i vec malo kasnije u istom tekstu napisao sam „Dugi“.

        Nego ti si napisao „obracanja autori“ umjesto „obracanja autoru_“. Takodje, posle rijeci „pravopis“ nisi napravio razmak, nego si odmah otvorio zagradu.
        Pravo da ti kazem, mene bi sramota bilo da takve pravopisne greske pravim.

        Ali, zasto tebe boli, sto sam rekao ono sto je opste poznata stvar, da je casopis „Duga“ bio organ tajnih komunistickih sluzbi, koje su zamutile rat na ovim prostorima.

        Eto, Milomir Maric, Zoran Markovic, paganin Dragos Kalajic i SVI ili skoro svi novinari u tom casopisu, kojeg su kontrolisali tajne komunisticke sluzbe, kojima je dirigovao Milosevic i Mira Markovic, su bili na platnom spisku UDBE.

        NARAVNO, jedini, koji nije bio udbas je bio gospodin Jovan Plamenac, jer da jeste, ne bi njega Risto rukopolozio za svestenika, uprkos njegove slabosti za novinarima.

        Poznato je da Risto nikada nije radio za UDBU i da je laz da je on cak i pukovnik te sluzbe.

        Neka je sram one koji tako pisu i govore.

      • 2
        0

        Г. Гаврило, више је он кретен и антихрист, него неписмен. Да се којим случајем питам, као што се не питам, „одстранио“ бих њега и још неколико коментатора који „загађују атмосферу“.

  2. 11
    9

    Sve politicke bitke u ovih 20 godina srpski narod je izgubio. Treba da dobro razmislimo zasto, I sazto nas ovaj iz Rastoka tuce u male svaki put na svakom pitanju. Izgubili smo zajednicku drzavu, jezik, pravo na jednakost. Mozda je malo I do nas a ne samo do NATO-a, Mila I ostalih sila.
    Mozda ovakvi osvrti vise nemaju smisla, I danas 2017-te nije vazno sta je bilo 1918-te.

  3. 8
    4

    Cejovicu brate ne pretjeruj.
    Tacno je da je otac Jovan radio za udbasku „Dugu“
    Da.
    Tacno je da na polozaj jednog od glavnih novinara tog udbaskog casopisa nije mogao doci tek tako i vjerovatno je bio clan partije i prije samo 28 godina po nacionalnosti je bio Crnogorac.

    Aliii??

    Avaj brate, on je postao svestenik i njega nije rukopolozio bilo ko, nego licno nas presveti Mitropolit, kojega samo dusmani zovu pukovnikom (misli se na udbu).

    Vremena se mijenjaju, te stoga ne brzaj.

    Eto toliko.

  4. 9
    0

    … Ne znam da li je otac Jovan, onda Jovan novinar Duge, nekoć bio Crnogorac i komunista, još i na platnom spisku UDBE! … Ne znam, niti me je briga!
    Znam da u te godine UDBA, nije ona UDBA!
    Da se UDBA presvlači u nacionalno, nacionalističko ruho. Da se skriveno od očiju javnosti cijepa na prosrpsku i prohrvatsko-slovenačku frakciju, koja svaka ima svoj cilj, u svemu suprotan drugoj strani!
    U to vrijeme, ne Duga, nego i Duga, pod „prijateljskim “ je uticajem prosrpskih, nacionalno orijentisanih krugova bliskih “ službi „!
    Koja, ta srpski orijentisana služba, u sveopštoj pometnji naslućenog raspada Jugoslovenske zajednica, jedina ima srpski stav i jedina zastupa „srpsko stanovište „! U svemu, pogotovo po pitanju narastajućeg šiptarskog separatizma i hrvatskog šovinizma!
    Pri čemu Duga najprezentnije zastupa srpski pogled na jugoslovenski krizu i prednjači u formulisanju srpskih interesa! Tako ovaj magazin pod paskom srpskog dijela „službe “ vrši snažan uticaj na srpsku javnost. Kako takav uticaj nije zabilježen, ni prije, ni poslije Duge!
    Zato …
    Ako je kojim slučajem mirjanin Jovan, u to vrijeme novinar Duge, bio Crnogorac i komunista, u šta čisto sumnjam, e baš tamo u Dugi, mogao je i skoro pa morao, da postane nacionalno osvješćen Srbin!
    Ako je …
    Iako jeste, iako nije, svejedno, novinar Jovan je u međuvrjemenu izabrao jednog drugog Jovana, koji je taj Jovan, izabrao mantiju da sebe drugog saobliči, a crkvu za svoju kuću!
    On svakako više nije onaj Jovan iz Duge, što gođ da je drugo, a to je što svi znamo da jeste!
    … S druge strane, što fali njegovoj kolumni?
    Koja je perfektna i danas, kakva je bila i u vrijeme Jovana, prestižnog novinara, prestižne Duge!!!
    Zato, i iz hiljade drugih razloga, dripačko prekopavanje njegove biografije, i nebulozne imputacije, krajnje su neprimjerene i u osnovi besprjedmetne!
    Ništa one neće i ne mogu da kažu o ocu Jovanu, a da to što kažu nije gola laž!

    p.s. Rekoh li jednom, onaj koji na svijet gleda crno-bijelo, slijep je kod očiju!

    • 1
      1

      Погрешно. Треба на свијет гледати црно бијело, јер он и јест такав. Сиво не постоји. Само је питање ко колико има бијелога а колико црнога.

  5. 2
    0

    Kao i uvijek, neko nam baci kosku i mi se pokoljemo.
    Umjesto da komentarišemo ovaj odlično napisani tekst mi se ovdje prepiremo oko prošlosti oca Jovana,zaboravljajući da svi mi imamo prošlost, neko ovakvu a neko opet sasvim drugačiju.

  6. 3
    0

    Закон о вјерским заједницама је брзо поново на столу.Прије нових парламентарних избора свакако (не,него ће да причају о економији).Његовим усвајањем (а не,неће) стичу се услови да Црногорци без много натеге заврше процес свог националног и државног осамостаљења у потпуности.Срби у ЦГ као и обично,док им и оно једно око што је остало не испане,неће знати што их је снашло и ко им га све ставља,а коначне одговоре од својих политичких првака о свом правно-политичком статусу (има или нема конститутивног Србина иђе на хоризонту) сачекаће тамо негдје до….есхатона,је ли.

    Али то не треба да нас узнемирава,јер,ето,све је то на крају исто.Изображен лоМи на малтеру у Цркви, овамо или тамо,свеједно је,битно је да се Богу поје.

    А Бог је један.

    Срби,браћо,свога посла!

Оставите одговор