Насловна Поглед Малагурски на албанске претње: Наставићу да промовишем истину (ВИДЕО)

Малагурски на албанске претње: Наставићу да промовишем истину (ВИДЕО)

3
ПОДИЈЕЛИ

„Претње свакако неће утицати на мој даљи рад. А ако неко одлучи да нешто конкретно предузме, ја рачунам да ће моја држава да ме заштити“, рекао је за Спутњик режисер Борис Малагурски, који је свакодневно на мети Албанаца откад је на нашем порталу ексклузивно објављен трејлер за његов документарни филм „Косово: Моменат у цивилизацији“.

Поред провокација које је доживео на терену током снимања свог новог остварења, када је један отворени џип са четири Албанца кружио шест пута око филмске екипе с појачаном националистичком музиком до даске, Малагурски свакодневно добија и претње смрћу путем друштвених мрежа.

„Многи албански медији су одмах представили филм као српску пропаганду, што је јако занимљиво, с обзиром на то да филм још није изашао, нисам га видео ни ја као режисер и продуцент. С друге стране, већ су позвали неке своје стручњаке, косовске маргиналне режисере да коментаришу како су манастири на Косову и Метохији заправо албански а не српски. Самим тим, они већ разоткривају какви су планови Приштине о тим манастирима“, изјавио је Малагурски за Спутњик и нагласио да овај документарац неће бити политички острашћен, већ ће једноставно да приказује истину.

„Многи албански екстремисти су бурно реаговали на Твитеру, неки су чак позивали и на моју смрт. Износе неке апсурдне тврдње. Трудим се да им увек одговорим на цивилизован начин, а посебно волим да се користим западним изворима, па када они помену да су Албанци тражили независност због Милошевића, ја њима пошаљем чланак из ’Њујорк тајмса‘ из 1982. у којем се наводи да албански националисти желе етнички чисто Косово и уједињење са ’Великом Албанијом‘, па да због тога форсирају Србе да напусте Косово и Метохију. Онда они углавном на то реагују увредама, претњама, што је сасвим природно, јер када се неко осећа очајно и панично што аргументима не може да докаже своју тврдњу, он прибегава сили“.

Режисер филма, чија се премијера планира за јесен у Паризу, где је седиште Унеска, за Спутњик истиче да су његови албански пратиоци са друштвених мрежа врло сигурни у себе зато што у овом тренутку Америка још увек стоје иза њих.

„Ја ипак не бих био превише самоуверен да сам на њиховом месту, зато што су Американци били и те како иза талибана када су им били потребни да се боре против Совјета, подржавали су и Садама Хусеина кад им је користио у борби против Ирана. У том смислу се надам да ће имати бар мало мудрости да се заиста потруде да дођемо до неког компромиса. Али када је у питању очување нашег историјског наслеђа, ту нема компромиса, ту морамо да сачувамо оно што је наше и да у том смислу уложимо све напоре да представимо свету истину о томе, као и да и ми сами будемо уједињени бар у овом питању“, закључује Малагурски.

На питање како коментарише ове претње и да ли сматра да је заиста животно угрожен, за Спутњик каже да ово за њега није ништа ново.

„Не знам шта да очекујем, досад сам добијао претње и за неке моје раније филмске радове, од Срба, што је можда најтужније. Људи су ми претили разним врстама насиља. Неке од тих претњи су судски потврђене, па су се ту умешале и разне интересне групе и утицале на читав тај случај. Када су у питању Албанци, ово ми такође није први пут. Да ли ће то сада бити већа ствар, не знам. Свакако се увек трудим да будем пажљив у свему што радим ван мог професионалног посла и наставићу то да будем и у овом случају. Али исто тако, претње свакако неће утицати на мој даљи рад. Ја ћу наставити да промовишем истину. А ако неко одлучи да ту нешто конкретно предузме, ја рачунам да ће ме моја држава заштити“, рекао је режисер за Спутњик и додао да он није једини који доживљава непријатности због новог филма.

Стефан Поповић, водитељ документарца, како Малагурски каже, без разлога је задржан скоро сат времена на граничном прелазу када се враћао с Космета, где је боравио током прошлог викенда у једној хуманитарној мисији. Овај случај се такође десио неколико дана након што је Спутњик објавио трејлер за документарац „Косово: Моменат у цивилизацији“.

Извор: Спутњик

3 КОМЕНТАРИ

  1. 6
    1

    изиђи са причом о рањеним за Видовдан Србима, натовари УМНИК, ЕУЛЕКС, пусти ко ти буде смио објавит
    чувај се сам, па нек те чувају они

    од храмова, визуелно, у екстеријеру (и преосталом ентеријеру), ништа ти тренутно не снимаш као ново и непознато, што већ не постоји забележено у одговарајућем формату

    https://www.scribd.com/document/42696566/Crucified-Kosovo-Desecrated-and-Destroyed-Orthodox-Serbian-Churches-and-Monasteries-in-Kosovo-and-Metohia-June-1999-May-2001

    +“Нада нема право ни у кога
    до у Бога и у своје руке…“

    ОКУПАЦИЈА, Матија Бећковић

    Кад сте нас већ окупирали
    Какав је проблем
    Да будете мало љубазнији
    Што мора сваку окупацију
    Да прати исти буђав израз лица
    И нескривеног гађења

    Ако се све на свету променило
    Зашто би једино окупација
    И у трећем миленију
    Изгледала као у прва два
    Као да нисте ништа научили
    Ни од једне претходне окупације

    Зашто би уз окупацију на крају историје
    Тријумфа људских права и демократије
    Била обавезна набуситост и ароганција
    Зар већ себи не можете приуштити
    Да мало предахнете и у све унесете
    Нешто мало лакоће
    И колико толико стила и шарма

    Што мора поводац да се види
    И модрице по врату
    Као да су ешарпе скупе
    Не може нас нико убедити
    Да нема бољих решења
    И да све мора бити до краја огољено
    Макар на трибинама
    О људским правима и слободама

    Зар је проблем попустити омчу
    Док су камере присутне
    Мора ли у сваком кадру
    Да се виде дугачке цеви
    И чује звека синџира
    Зар вам никад није пало на памет
    Да најмите неког дизајнера
    Да све лепо упакује
    У какву шарену амбалажу
    Из њиховог богатог репертора
    Да све делује дискретније
    Подношљивије и прихватљивије
    И за вас и за нас

    Што сте увек на крај срца
    И на ивици нерава
    Да нас се подједнако гадите
    И кад смо послушни
    И кад смо непослушни

    Као да ми сами себи
    Нисмо довољно одвратни
    Па морате да нам дајете на знање
    Подвлачите и наглашавате

    Зар вас до сада нисмо уверили
    Да не бисмо могли без вас
    И да вас нема
    И да бисмо остали у ропству
    И кад бисте отишли
    И помакли цокулу с врата

    Ко је толико неодговоран
    Да сече грану на којој седи
    И лиши се неког
    Од кога му зависи живот
    И од њега све боље зна и уме

    Чему претње и уцене
    Као да не знамо ко је јачи
    И да свакоме није јасно
    Да не може бити друкчије
    Сувишни су неспоразуми
    Кад је већ како јесте
    Свак зна и где му је место
    И шта му је посао

    Свесни смо својих мана
    И да никад нећемо бити
    Какви бисмо желели
    Ма колико се трудили
    И давали све од себе
    Робови не могу бити идеални

    Одрасли смо и одговорни људи
    Свесни да мора бити
    Тако како је
    И да је све обављено одавно
    Више нема ни међу лудима
    Некога ко се нечему нада

    Што би вас болела брига
    Кад ми себи у браду гунђамо
    И кобајаги пружамо отпор
    Тобож постављамо услове
    И не пристајемо на све

    Чак се толико заборавимо
    Да спомињемо мило за драго
    И црвену линију
    Преко које никад нећемо прећи

    А нико нема снаге да ичим мрдне
    Зар не би било и у вашем интересу
    На овој стопи раста
    И достигнутог стандарда
    Да нас и сами подстичете
    Да се мало бранимо
    Што би сваки наш шушањ
    Добијо размере Принциповог пуцња

    Вама би требало да буде симпатично
    Да се понекад раскомотимо
    Као да нисмо окупирани
    И немамо појма у каквом смо положају
    Па једино ми морамо да штрчимо
    С нашом чувеном храброшћу
    Иза бодљикавих жица

    Ви најбоље знате да немамо куд
    И кад причамо да имамо
    Што бисте се ви секирали
    Што смо сувише лак плен
    И правили питање
    Од наших тикова и гримаса
    Као да нас нисте проучили боље
    Него ми сами себе

    Никад нам неће бити јасно
    У чему је ствар
    И што вам смета
    Ако за тренутак заборавимо
    И на себе и на вас
    Па се макар суботом и недељом
    Тамо где нас нико не види и не чује
    Разгаћимо и разгаламимо
    Као да смо газде у својој кући

    Кад је Бог већ тако уредио
    Да је вама дан
    Кад је нама ноћ
    И није се потрудио
    Да свима једнако сване
    Што се не бисте опустили
    Макар док спавате у нашој временској зони
    И киша вас успављује
    Док ми по ноћном пљуску хитамо на посао
    И не видимо у томе никакву неправду

    Није тачно да никад није било
    Љубазних џелата
    Наш највољенији џелат
    Био је увек добро расположен
    Чак и на џет легу
    Кад тек допутује
    Са пута око света

    Тај се није замарао ситницама
    Ни губио контролу над собом
    Док одсеца главе
    Већ остајао савршено спокојан
    Ако је суштина како треба

    Да је могло бити боље
    Имало је кад да буде
    И кад већ нема избора
    И немамо куд
    Што о томе отворено не поразговарамо
    И искрено се заложимо
    За окупацију са људским ликом

    Не би вам било ни у џеп
    Ни из џепа
    Да се за неки међународни празник
    Сви ухватимо у коло
    И загрљени запевамо као браћа
    Кад већ равноправни никад бити нећемо
    Али да бар све замаскирамо
    Да изгледа како није
    Ватрено говорећи шта било
    Кад већ не мора бити истина

    Зар вам не би одговарало
    Да своје богато искуство
    Пренесемо на неког другог
    Зар то није смисао сваке едукације
    Немогуће да нисте приметили
    Како бисмо и ми волели
    Да се над неким натресамо
    И ломимо штап
    Па испаде да смо последња станица
    И немамо над ким
    А и не треба нам нико
    Док имамо једни друге

    И кад паднемо у ватру
    И не знамо куд ударамо
    Не падамо због вас
    Ви немате ништа с тим
    Све ће се сломити на нашој деци
    И на случајним непознатим пролазницима

    Наша кућа је ваша
    Ако нас не нађете
    Кључ је код вас
    Или под отирачем
    Мада су врата одавно разваљена
    А брава обијена

    +Распето Косово и Метохија

  2. 3
    0

    Колонијалне апологете тј секуларно свјештенсво,како их Чомски и Ломпар зову су Малгурског трајно бановали са „слободне“ вики-енциклопедије,као и мене…и многе друге. Јасно је зашто. Не што се не доприноси конструктивно но што истина врши деструкцију њихових колонијалних политичких амбиција.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here