Логика Катнићеве самовоље: „Терористи“ у затвору дуже него је изречена казна за „државни удар“

Из дана у дан, афера „државни удар“ и дјеловање специјалног тужиоца Миливоја Катнића у том предмету, добијају трагикомичне обрисе. Од ликова који су ангажовани да овај предмет учине озбиљним и вјеродостојним, преко „доказа“, којима нас из дана у дан затрпавају режимски медији, преко спинованих информација.

И лаик би се грохотом насмијао на последњу конструкцију специјалног тужиоца да је руска обавјештајна служба, ангажовала америчку службу да спроведе „државни удар“ у Црној Гори. Оваква теорија завјере, могућа је само у глави људи који су одавно изгубили компас. А Црна Гора их је препуна и то на најодговорнијим функцијама. С оваквим тужиоцем, оваквом Владом и дијелом медија, и тако нешто је могуће.

Завјера моћне Русије и дијела обавјештајних служби САД-а против Мила Ђукановића и Миливоја Катнића. Која наравно није успјела јер ју је Миливоје спријечио. Да није у питању Црна Гора, ово би био само један добар виц. Али, овдје тешко коме може да буде до смијеха. Чак и на ову комичну констатацију тужиоца.

Овакав тужилац и оваква накарадна Влада, склепана с коца и конопца, уз мито и уцјене, на основу „доказа“ конструисаних у њиховој глави, у затвору држе један број људи. И сад долазимо до највећег парадокса у овом предмету, а којим нико неће или не жели да се позабави. Један број „љутих терориста“, у договору са тужилаштвом, под притиском и уцјеном, како сада свједоче, склопили су споразуме о признању кривице. Значи, „терористи“ послије пет мјесеци проведених у притвору, договоре се са тужилаштвом да признају да су на шаке хтјели да уђу у Скупштину и добију ПЕТ мјесеци затвора казне. Добију тачно онолико колико су провели у притвору. И та казна постаје правоснажна.

И сад долазимо до највећег могућег парадокса у цијелој причи. У притвору се и даље налазе Бранка Милић, Драган Максић, Милан Душић и Србољуб Ђорђевић. Они су ухапшени заједно са „терористима“ који су добили по пет мјесеци затвора. Истог дана су ухапшени и одведени у Спуж. Иста дјела им се стављају на терет. У „хијерархији“ наводне организације, сви они су у истом рангу. Чак је један од оних што су признали кривицу Александар Алексић био степеник више у хијерархији, али је и он добио пет мјесеци. Али, једно али је кључно у овој причи. Милић, Душић, Максић и Ђорђевић су у притвору пуних ОСАМ МЈЕСЕЦИ. Они не признају дјело које им се ставља на терет. Они су у притвору ТРИ мјесеца дуже него што је изречена највећа могућа казна за дјело које се они терете у том предмету. Логика је јасна, право још јасније. Ни практично, ни правно, ни теоретски Милић, Душић, Максић и Ђорђевић не могу бити осуђени на казну већу од пет мјесеци. А у притвору их Катнић држи већ осам мјесеци. И то није све. Њих четворо су и даље у притвору. Без доказа, притвор им се и даље продужава.

И наравно, нико да пита Катнића и друштво, како је овако нешто могуће. Чудно, ни једна НВО организација која се бави заштитом људских права да се јавно огласи. Да макар пита. Али, јок. Неће нико да се замјери Катнићевој самовољи. Зато је, све ово могуће једино, у овој, оваквој, црној земљи, гдје су право и правда давно погинули. Земљи у којој закон нико не поштује. У земљи, у којој је на власти групација, која је продукт Катнићеве параноје и измишљеног „државног удара“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: