Љубисав Бјелић – пјесник који понире у душу човјека

„Бадње јутро“, „Слуга Голубан“, „Мрав на гробу“, „Царица Милица“, „Русија и гусле“ само су неки од шездесетак наслова пјесама сабраних у књизи  „Прогнан камен“ Љубисава Бјелића Морачког, која је прексиноћ промовисана у оквиру културно забавне манифестације „Дани Заграђа“ у Заграђу код Сутомора.

О Бјелићевој поезији говорио је хаџи Радован Радовић, који је уједно био модератор вечери.

Он је истакао како је очигледно да је аутора, као епског и лирског пјесника, за морачки камен свезао дух отаца и праотаца.

„У близини Врагодлола, од морачког изворишта, у морачкој љутој Љутој, испод Талских греда, искрилио се и винуо у земаљски шар Љубисав Бјелић Морачки, пјесник љути као кремен камен, а лирски као најљепши звук лире и мелемни стих што се на рану привија„, казао је Радовић.

По његовим ријечима у Бјелићевој пјесничкој судбини има и љепоте и гавранове боје.

„Баш сви његови стихови су мисаони, рефлексивни и кристални, чисти и јасни. Писани су „по морачки“, пјеснички, са дубоким понирањем у душу човјека. Послије сваке прочитане пјесме потребно је застати. Уколико бих тражио најбољу и најљепшу, не бих умио одабрати„, нагласио је Радовић.

Веома надахнуто, стихове из књиге „Прогнан камен“ казивао је сам аутор, за кога књижевник Аћим Вишњић у рецензији овог дјела наводи да својим остварењима  свједочи „да  велико врело стваралачког талента није пресушило, нити погубило у времену електронске окупације духа савременог човјека“.

Вишњић истиче како Бјелић осјећа живот и његов фелекс, и то, како каже, прецизним чулом врлог, аутентичног пјесника, који не робује поетичким модама, препуштен природном осјећању пјесме, али потврђује да је пјесништво врхунских домета овдје свагда било и није се скрило, било да је ријеч о лирском или епском пјесмоказу.

Бјелићеви гости на промоцији били су пјесници Винка Перишић-Шаренац и Василије Јанковић, који су говорили своје стихове, а вече на платоу виле „Ћетковић“ у Заграђу употпунили су млади гуслари из Друштва Војвода Мина Радовић“ – Матија Шћекић, Милан Марковић, Максим Војводић, Мијомир Вујадиновић, Огњен Боричић, Саво Јововић, Стеван Тодоровић, Крсто Анђелић и Милош Ракочевић.

Шеста збрика

Љубисав Бјелић је рођен 1972. године у Морачи, гдје је и започео школовање, које је наставио у Подгорици и Крушевцу. Прије ове, шесте по реду, објавио је збирке пјесама „Војвода Шујо Караџић“, „Херој Одбране Мирослав Божовић“, „Морачке струне“, „Угашена младост“ и „Плач гусала“. Члан је Удружења књижевника Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: