ИН4С

ИН4С портал

Љуба Ненадовић пркоси прогону ћирилице

Пред ћеранијом српског писма у Црној Гори, избледела табла са именом улице књижевника, дипломате и министра просвете Љубе Ненадовића у Никшићу успела је некако да избегне линч, заједно са ћирилицом! Улице одавно нема, пошто је затворена са обе стране, док на старој кући Жуткића, где је после Другог светског рата био комунистички затвор, далеко од очију прогонитеља, данас једино ћирилица одолева.

ulica ljube n

„Није чудо што је у Никшићу остао један назив улице на ћириличном писму, с обзиром на то да српски језик черече и разапињу од 2004 – званично. Апсурди су очигледни свуда око нас. На Његушима, табла на Његошевој родној кући исписана је латиницом, док једна од важних улица носи назив „Улица од пршута“,каже за „Новости“ песникиња Милица Бакрач.

Уместо да носе имена Петра другог Петровића Његоша, Вука Караџића, Љубе Ненадовића… „наше“ улице, тргови, сокаци и ћорсокаци дочекаће преименовање.

„Можда једном „свитне“ и име неког „Трга од сира или скорупа“, „Улице маслина“, „Ангелино ћоше“, „Једите код Обаме“ и то све на латиници. Сетих се песника Добрице Ерића, он има обичај док путује по Србији и по свим српским земљама да пребраја ћириличне натписе. Рекао ми је да је набројао највише погребних предузећа са ћириличним именом. Чини ми се да и једно никшићко има натпис на ћирилици. „Нарцис“ или „Суза“? Можда звучим патетично, али се плашим да ће само споменици на гробљима „сачувати“ ћирилицу. Тамо латинице скоро да нема. На нашу велику жалост, златна ћирилица остаје утиснута на црном мермеру. Шта би писали Љуба Ненадовић, Стерија и Радоје Домановић данас? Имали би о чему! Куда ћемо с њиховим именима. Не завидим Русима који су сачували ћирилицу, већ им се дивим! Да ли је овај прогон ћирилице у Црној Гори наставак „комунистичке ере“? Латиница је постала „бренд“, зарад чијих интереса?“,  пита (се) Бакрачева.

Ових дана у државној Скупштини Закон о заштити ћирилице, који је поднела група посланика, није прошао захваљујући гласовима социјалиста Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића, уз подршку мањинских коалиционих савезника. По доношењу Устава 2007, у којем је новоформирани црногорски промовисан као „службени језик“, јавни натписи, називи установа, школа, институција, сви путокази у Црној Гори исписани су латиницом. На њој су и државни обрасци, рачуни за струју, комуналије…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *