Насловна Колумне Ликови

Ликови

3
ПОДИЈЕЛИ

(У овој ћу се колумни, дакле, бавити, на брзопотезан начин, овдашњом политичком естрадом.)

Славољуб (Срећко) Стијеповић – осми падеж, или вербални ексцес. Познат као захвалан тернац, зато упорно и доследно одбија сваку прилику за реплику. (Антипод Вучића!)

Љ. Шкреља – локални политичар који се позива на неомашћени образ, иначе, омиљену подлогу морала.

Тарзан – иму му казује да се тешко привикава на урбане стандарде. Отуд, најуспјешни у бацању сијена!
Никако не подржава (љетње) афере.

Предраг (прелепи) Секулић – офарбани, вијагра “писац”, типује на женски (милф) дио публике. Никад га не можеш затећи неочешљаног.

Шћепка – мало позната у народу, више фаљена на терену!

Срџа Милич – прихваћен по крајње специфичној анатомији, неприхваћен јер (демагошки) подиже глас… – с чим се нерадо слаже.

Мишко – не хаје тај за фризуру (не иде, бате, код србина Зорана на зулуфе), али увијек расположен да појасни у чему је ДПС – политичка квака.

Гоца Дантеданоливић – мек на прву лопту, осетљив на пролазне облаке, у средини потпуно неразвијен, све у свему – сморен дилемом, бити песник, или полицајац.

Ћаки и/или Лека – упркос годинама, и даље сујетан! Екс Ју дипломата, који се, гле чуда, бреца у дијалогу. Љубитељ тениса (и зеленоваковарљивеисхране – Џојс), што приличи једном медитераносу. – Привржен Риму, што не значи да занемарује Бар.

Ранко Криптокапић – обично намрштен, прихватио несрећно пунољество у топлом загрљају ДПС-а. Тренутно је на дистанци, лак на спикерице, куне све који не посежу руком на домољубиво срце.

Коњевић – за један мандат, оматорио сто љета. Љубоморан на Криптокапића, води политку неисцрпних појашњења – Нажалост, премлад за онај сако и кравату!

Невен (голуб) Г. – ђе и овај у политику, вичу комшинице!
Практикује сан прије мрака!

Предраг бул. Булат. – превејани лисац, најчешће блијед због ниског притиска – (слабо га служи и цукар у крви).

На вријеме је одустао од идеје од грађанског немира! Отуд му, сразмјерно, расту уши и политичко искуство.

Андрија (велебитни) Манда – поштењачина, ама пустио стомак на отаву, сматрајући да стил одудара од народа, нарочито естетика.

Саборац, не конта да му је савјетник на маргини, никако чисто и лијепо не контајући, предлаже песнику да се уозбиљни у уобразиљи, јер није све у Лепоти!

Проф. Б. – кратког фитиља, ал’ међ’ стотину свјетских глава…. код нас, неким чудом, још непрепознат.
Велики са-борац, онај који на храброст одговара чашћу. У то име кида, скида капу свакојем као чин поздрава.
(Професор је увијек већ други отац!)

Миланче от Зета – професор који несрећно упражњава (у сјенковитом и хладном холу) сунчарице! Кратког фитиља, залеће се на епитете. Иначе, русофил који зна сваку Толстојеву запету. – Искључиво се вози таксијем!

Мило – економ који не чита Дериду, још мање Његоша, на тај начин, ваљда, остајући на страни Макијавелија. – Упражњава исувише предугу реченицу…
Провалио да Државе старају, али не и лидер који их мијења. Вјечни младић којем само обрве описују… итд….

Невен Г’шова – неправедно заборављен политичар, ако се узме у обзир да је питом као детелина,

Славен – користи прилику да се представи уживо као револуционар из Максим згр., адреса преко Мораче.
Природно стабилан и невољно гојазан.
Галамџија са митинга, јер не трпи минутажу старта.

Сибин – “колумниста” који ће, сигурно, бавећи се “нашим” политичарима, најбати и проћи ко бос по трњу.

Бечић – млад, ал’ га кравата издаје!
Поглед му не казује да је широкогруд, мада се занима за демократске принципе.

Истрчава се, зато је у офсајду. Подржава перформансе, иако је прије за периферију, сматрајући Трг изразом буржоазије.

Абазовић – упркос фризури, одупире се етикети “Битанге”.
Појава која шири руке, објашњавајући шта је Западна политика. Толерантан, отуд предлаже изборе на сваку тему.

(Сви поменути ликови ове колумне, измишљени су. Свака сличност са насликаним портретима није на одговорног потписнуку ових редова).

3 КОМЕНТАРИ

  1. 2
    4

    Velizar Kaluđerović – plače na glavnom odboru SNP-a da ga ne maknu sa poslaničke liste. Bukvalno plače, suze teku kao sa česme. Kad ga maknu odmah prelazi u drugu partiju.

  2. 6
    0

    Iza rata su kruzili vicevi kao pitanje,a odgovr je bio u stihu:

    Komu sve,komu nista
    Eto to je komunista.

    Zatim su se vodile rapsrave o Bogu.Tako je jedan komnunisticki antireligozni propagandista kao Komlen zapjenusio na izbore da dokaze kako nema Boga,“jer ako ga ima ,ko ga je vidio“?
    Nastaje poslije „diskusija“,kako je to po pravilu.Dize ruku jedan stariji covjek i dadose mu rijec:
    “ eto,ja se slazem sa drugom.pa nastavi „pogledajte naseg druga.Ima li on noge“?pita.Odgovarju svi “ Ima!“ „Ima li ruke“?-„Ima!-„ima li glavu“!? – „Ima!“,odgovaraju svi .“ E vidili mu se pamet?“-“ ne vidi se“- e pa naravno da se nevidi kada je nema“
    To je bio neki vid borbe u Beogradu 45 poslije „OSLOBODJENJA“ i pocetak bojjota koji nazalost i danas je jedino resenje za zdravoraumne ljude!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here