Ликови 2

(И у овој недељи, настављамо са започетим, лијеворуким скицирањем оних портрета који украшавају овдашњу политичку естраду.)

ФиЈип (лажни) III

(Не без разлога, овај портрет (техничко лице) скицирамо и фиксирамо у фасциклу Ликови 2.)

Адвокат, отуд је разумљиво да се о свему консултује с љепшом (ауторитативном) половином.

Одмалена његовао монденски начин при ступању у контакт са приземним стварима. Временом се дрзнуо и пожелио да се повремено појави (и пројави) у јавности. Па, ипак, власт му се брзо огадила, и отада непрекидно истиче: Ја миЈно спавам (хрчем), чисте савјести!

(Једини предсједник на Балкану који ради без канцеларије и паркинг мјеста!)

Медени Медо – Информисан чак и колико има небеских (незваничних) тијела, а некмоли шта се догађа у позадини званичне Европске политике. (Фенси му она фотка са Трампове инаугурације, је л’ да?)

Особина: бржи од стварности, те по мјесец и кусур дана чека да дође на његово. Иначе, разумије се у све пукотине приватизације! Међу ријетким економима са цртом емпатије, па на равној нози збори о пропалим фабрикама и полупразним, пазарним кесама…

Милутин Симуљина – Дебелокожац, не можеш га уфатити гдје се чешка за нос, или иза ува. Понекад му се омакне па цитира, што би оно река’ велеуважени писац Фрост.

Никад не експериментише са вокабуларом, зато се сматра умјерено континенталним типом… Политици ама баш ништа није допринио! Цијени да је сваки вид иновације по себи гријех. Недавно се у Никшићу под Требјесом окушавао у гласкању са трибине. Скроз подбацио!

Лалошевић – Растерећен као лотос у млакој води нирване. Конзумира искључиво житарице и млијеко.

Није га брига што је све мање стваран! Трачари се да је постао консултант у Азмонт Инвестментс-у, али ко би вјеровао свему што се прича.

Лалошевић је заклето на страни свега што је LOVE! Грађом одаје појаву која може и без идентитета. Нико није примјетио да је (ваљда) напустио СНП. Најмање он.

Обрад – И поред фризуре, упиње се у доказивању да је грађански оријентисан! Користи и најмању прилику да нешто приговори четницима, иако је то, превазиђено, чак и у ДПС програму. (Најближе колеге увијек га смјештају у мале заграде…)

Чак и у кућним пословима остаје на нивоу портпарола.

Емило Лабуд – Одскора, затвореним (слободним) улицама, видите га под црним шеширом, међутим, без луле! Изреда подсјећан да је некад био медијска мачка, док се данас меко одупире заузимању гандијевског става.

По струци прилагодљив, давно преболио што не сједи у првим клупама. Углавном: егзистира по рецептима (чаршија тако прича), и укруг џогира…

Дамјановић – фајт са Милићем (не оним од Мачве), оставио га, привремено, на танком леду, мада важи за политичког талента који упркос доброј линији има извјесну тежину кад да ријеч. Међутим, мрзи га да се учлани искључиво у једну партију, па га мори дилема слична оној из породичне серије 7th Heaven.

(Дуго смо били комшије, и памтим да се никад није први јавио. Нарочито не послеподне…)

Драгиња – Кад се та устане са парламентарне клупе, одмах се искључуј из преноса уживо!

И појам слободе се временом мијења, али би она радо за њу положила главу, што и није баш дамски чин. Не вјерујући у лимбове подсвјесног (ко још без цензуре прихвата Фројда и огољену теорију сексуалности), одаје утисак одважног карактера, што иде са  стубовима правде. Једино не конта да и правда има своју уру!

Џџџ. Шабовић – И поред тога што не упражњава манире, у свему истиче да ниучему није укаљао оно – „Човек, како то гордо звучи!“ (Горки) Тако испада да му биографија почиње сваког новог јутра.

Љети умјесто кравате око врата опаса бијели пешкир. Треба, брале, на плус четрдесет испоштовати свако ванредно засиједање партије; ту се рачуна и дневница. Срећа па су увијек мали у процентима, иначе би тих засиједања било преко главе.

Александра Вуковић – Примјећена по увијек погрешном избору шешира! Заклета црногорка, у чему, опет, нема ничег оргиналног.

Отима се утиску да се оствари и као пјесникиња, али се уредно одазива и свакомало говори о туђим поетских подвизавањима…

Многим антипатична, с правом или не, то је непомјерљива чињеница. Правила интервју са Урошем Тошковићем, што је овај сигурно заборавио.

Андрија (ситнина) Николић – Бивши новинар, који упркос позиву, ништа нелегално није ишчачкао у двадесетседмогодишњој владавини ДПС-а. Да, новинар који је управо због тога примјећен од стране Гиниса.

Да сам циник, држао бих да је у питању најобични потрчко, али ми лична култура не дозвољава да то и напишем. У ствари, поменути профил је привид!

Лола Никчевић – најуспјешнији жељезничар, па је нормално да његује кондуктерске бркове.

Дјелује из позадине, чисто да посјети како постоји. – Тај факат треба преиспитати!

Иван Брав(овић) – Води нешто што би требало да буде партија. Међутим, озбиљно га у питање доводе – неважећи листићи!

Управо неважећи, прекрижени листићи, броје више гласова него је „његова партија“ извојевала на изборима који форсирају једнопартијски систем. Ипак, примјећује како то није озбиљан фаул нанес демократији за коју се (као) бори.

Цетињани SD крстили као – Иванова корита!

Толико…

Милица Пејановић Ђуришић – Госпођа која је прва у овим брдима спознала предности задржаног презимена!

Име јој не пасује функцији министарке одбране…

Гвозденовић – Апсолутно неинтересантан тип, што не значи да није крајње контроверзан „политичар“.

П. Ивановић – И са ове адресе: Ало, ко је пушио о трошку Државе?!

Нажалост, буквално схватио генијалну метафору из Скупљача перја. С правом препознат као промашени перформер.

Дуго се стидио што је министар пољопривреде који у приватном простору (& времену) фура бајкерице…

(Ако нас лијепо вријеме послужи, очекујте и Ликове 3.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: