Лажни president ФиЈип III
1 min readПише: Сибин
Pro forme
Iam ad alia.
Разумијемо да је деспотизам прије свега нешто круто, недовољно еластично да би било прихватљиво, и зато је негдје и трагично, што ће у наставку рећи да је Владалац по природи некреативан тип, обично је ријеч о ниској и недовољно профилисаној идеји која по духу, провинцијална каква јесте, нема дар спонтаности уз који се осјећамо слободно, па ако хоћете и посебно, у већини случајева лагодно и растерећено. Нажалост, Владалац увијек следи паланачка правила према којима политика може опстати још једино ако остане какава јесте, дакле, ниског тежишта!
Међутим, ФиЈип III као да сасвим не одаје такав утисак, као да се баш и не уклапа у ту стандардну представу коју имамо о владаоцу, будући да је прије свега нечујан (president= mute!), ријетко ко би могао препознати и рећи да се у њему крије и зрнце воље за моћи, штавише, њему као да у потпуности приличи изговорити оне ријечи: Мemento o homo! quod cinis es et in cinerem revertis. Чак и док хода булеваром без пратње, ФиЈип то изводи попут грациозне сибирске мачке, ником у најближој околини не нарушавајући јавни ред и мир, и зато га онако очигледно буни прича о „државном удару“ на коју се (као) одважили пензионери и адолесценти. Али, то је сад нека друга прича о којој ријеч има Катнић, јер је дао часну ријеч у емисији Начисто, итд.
Тако су и ови избори протекли а да ФиЈип није дао гласа од себе, и да се једном годишње не опали из којег рђавог плотуна са Горице, тачно би му ускратили и оних шест секунди које га западну на Дневнику РТЦГ-а, што свакако да није фер и самим тим под хитно треба оформити невладину организацију која ће се, искључиво борити за – ФиЈипова права на упражњавање медија!
Кад је трећи пут проглашен за „пресједника“ (што да не, и чему љутња од стране Кривокапића, човјек је сад у најбољим годинама, и кад му се већ заломило греота би било истиснути га са суђене му функције), ФиЈип се са позорнице старе Владе у двије ријечи захвалио и потом брже боље повикао: „А сад ће нам се обратити наш МиЈо!“ Тај гест био је више него довољан да се с разлогом запитамо: одакле извире, и докле може да сеже пасивизам, и да ли је као такав нужно одређење жене?!
Али, пази сад ово… Постоји нешто блиско по природи што се открива у бићу ФиЈиповом као и Томином; она смиреност и тотални пасивизам којим обојица зраче, она флегматичност најмање одаје да се ради о првим људима балканских држава, и прије би се рекло да су то они што управљају анти-историјском Швајцарском, а не љутом Черном Гором и увијек за жертву спремном Сербијом!
Својевремено је постојала и та прича (нема сврхе да питујеш мене колико може бити истинита, и стога је боље да се приклониш Борхесовој религији, по којој, на овај или онај начин, нема фантастичне приче…), како ФиЈипу срчани притисак не прелази праг од 42. Можебити, јер колико год да имаш бујну машту, у шта најмање сумњам, ипак тешко можеш креирати менталну слику у којој се ФиЈип приказује као мужик коме је, напослетку дозлогрдило, те подижући тон, још сцену употпуњује ударајући шаком о астал, изговарајући судбоносно: Доста!
Не, ФиЈип упркос свему остаје нешто тиши од акваријума који служи да украси канцеларију и ништа више; чак док води телефонски разговор са Томом, овај зна рећи: „Фика, слободно малко гласније, а да не причујемо о кој зна чему, већ о мојој башти која ме душевно лечи од радикала с којим не знам шта радити“. (Пи-пи-пи, разговор се прекидује и ФиЈип себи каже: „увијек сам гајио тихе и добросусједске односе“.)
Само захваљујући томе што сваки пут изнова на несхватљив начин одбија да влада, ФиЈипа природа изнова поставља на ту њему тако мрску функцију. Прелиставајући Сиоранове кошмаре и музичке утопије, рекох себи: господине скептик, ипак нисте у праву, и ФиЈип јесте, заиста, нешто беспосленији случај од вас, што га равна са подвигом каквог будисте!
ФиЈипа и поред дубоке медитације, на крају, не успијевам с ничим упоредити; ко зна, можда је овај адвокат по позиву, у ствари, геније цинизма, који и поред факта да је „предсједник“, истрајава у збиљи као биће без биографије. Замрзнут испод нуле попут Дизнија (само у овом случају ради се о политичком леду), ФиЈип је осјетио гађење према црногорској кршевитој, тиранској и букаџијској политици, зато се и одлучио на мир у сјенци мандарина.
(Тек кад успијемо одрећи се власти чак и над животињом, можда разумијемо којом се политиком водио ФиЈип III).
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ne diraj Fijipa Sibine,to nam je bila uzdanica i to ne mala,koliko je truda ucnio Mitropolit da ga pokusa necemu nauciti ,ali dzaba ni Rusija i sva njena duhovnost nijesu pomogli,dobi on ordene i to sa najveceg mjesta,od najvece Crkve, barem sto se broja vjernika tice Ruska Crkva jeste najbrojnija,medjutim Fijip je osta vjeran, ne zapovjestima Bozjim, nego Bijani, a Miju bolje nego Avram Gospodu!
U takvoj jednoj licnosti ,bolje reci osobi,m trebali smo da imamo uzdanicu kao stari Crnogorci u Perta I sa da vec SVETOG!
Eto to osta od Crne Gore -Montemegra,to je istina koju ni najveci pesimmisti nijesu mogli zamisliti!