Лазански: Хоћемо руско оружје и српске официре у НАТО школама

Руски министар одбране Сергеј Шојгу стари је пријатељ Србије. Заједно с Ивицом Дачићем, заслужан је за отварање руског центра за ванредне ситуације на аеродрому у Нишу, центра око којег се код нас пре неколико година дигла бука, јер „ето, Руси праве тајну војну базу у Нишу“. Тајна војна база на међународном аеродрому, који је скоро у центру града? Но, добро, та је ствар у међувремену постала јасна и сумњичавим атлантистима, јер су руски хеликоптери и авиони са нишког аеродрома гасили пожаре широм Србије, Црне Горе и БиХ. У то време Сергеј Шојгу није био министар одбране већ министар за ванредне ситуације.

Сада је у Србију дошао као министар одбране, као први руски министар одбране који посећује Београд после 14 година. Неколико дана пре посете Шојгу је изјавио „да су главни противници Русије данас међународни тероризам и НАТО“. Наша је влада пре извесног времена усвојила Акциони план за спровођење индивидуалног програма сарадње са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир. Но, ми смо војно неутрална земља.

Министар одбране Русије је у Београду изјавио „да се у протеклих 15, а могу рећи и 20 година ниво војнотехничке сарадње смањио до драстичног, могу да кажем до непристојног нивоа, и да је најбоље да односе у области војне индустрије уредимо у најкраћем року“. Шојгу је ту највероватније мислио на проблем наших модификација и модернизације руских ракетних ПВО система „куб“ и „нева“ и противоклопних ракета „маљутка“, што смо све урадили не питајући о томе руску страну. Сада се они позивају на заштиту интелектуалне својине, и то ретроактивно, а ми бисмо да се то евентуално односи само на будућност. Руси страхују да ће наше компаније модернизоване споменуте ракетне системе продавати и на трећим тржиштима, и питају се где је ту њихов интерес.

Потписаним стратешким споразумом о сарадњи у области одбране земље направљен је први корак ка превазилажењу тих проблема, створен је простор за нову и квалитетну сарадњу на подручју школовања војних кадрова. Некада је СФР Југославија водила паметну и уравнотежену политику школовања официра на војним академијама како на Западу тако и у Совјетском Савезу. У последњих 14 година ми официре, када их шаљемо у иностранство на школовање, шаљемо претежно у земље НАТО-а. Када причамо приче о обуци наше војске причамо о стандардима НАТО-а, који су „најбољи у свету“. Интересује ме ко је то оверио да су то „најбољи стандарди у свету“? У ком су то рату и против ког то противника ти стандарди и проверени? Јер, рат је једини реалан тест способности неке војске, па и квалитета њених стандарда. Синтагме српског војног новоговора, типа „евалуација“ до нивоа постављања неког војног кампа, праћење конвоја, или раздвајање насилних демонстраната, посао је за армије банана државица.

Руска страна добро зна ко је у нашем политичком и војном естаблишменту заговорник новоговора, „евалуације“ и осталих будалаштина, па отуда и неке оцене министра Шојгуа.

Да, председник Србије Томислав Николић одликовао је министра одбране Русије Орденом српске заставе првог степена, рекавши при томе и „да су наша оружја увек дејствовала заједно, али да се нада да у свету више неће дејствовати ни једно оружје“. Како је овај други део изјаве председник Николић дао да га не би дежурни критичари одмах напали за први део изјаве, који је уосталом историјски сасвим тачан, то значи да ће нови „мигови-35” за јединице наше борбене авијације ипак стићи следеће године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: