Лавиринт бриселских преговора

Годину дана након формалног почетка преговора о придруживању Србије Европској унији још се чека на отварање првих поглавља, а у Бриселу кажу да то пре свега зависи од спровођења споразума о нормализацији са Приштином.

Када је пре тачно годину дана међувладином конференцијом у Бриселу почео преговарачки процес, опште очекивање је било да ће прва поглавља бити отворена већ током грчког председавања, у првој половини 2014, а у најгорем случају за време председавања Италије од јула до децембра.

Упркос искреној наклоности према Србији и озбиљним настојањима Грчке и Италије да убрзају поступак и отворе нову страницу у односима Србије са ЕУ, бројни технички и политички изазови одложили су отварање поглавља до летонског председавања, које је почело у јануару.

„Даћемо све од себе да се нова поглавља отворе током нашег председавања“, рекао је јуче у Европском парламенту Едгарс Ринкевичс, летонски министар спољних послова, говорећи не само о Србији, него и о Црној Гори, која је преговарчки процеш почела нешто раније.

Врло сличну формулацију употребио је само неколико сати раније известилац ЕП Дејвид Мекалистер, који је представљајући свој први извештај о Србији рекао да се „нада да ће прва поглавља бити отворена до половине године“.

У овом тренутку, међутим, нико не може да прогнозира тачан датум отварања поглавља јер је број варијабила у овој једначини једноставно превелики.

Најпре, пре отварања било ког од 35 поглавља преговарачког процеса потребно је завршити скрининг за то поглавље, односно детаљно утврдити степен усаглашености регулативе и праксе у одређеном сектору са европским стандардима.

Захваљујући српском преговарачком тиму на челу са Тањом Мишчевић, Србија је током прошле године завршила скрининг за више од две трећине поглавља, а остатак би требало да буде окончан до марта.

Међутим, то је тек део посла, јер следи још и састављање извештаја Европске комисије и израда акционих планова, након чега земље чланице на министарском нивоу консензусом дају зелено светло за отварање поглавља.

За сада су комплетне припреме завршене само за поглавље 32, које се односи на јавне финансије, док је израда акционих планова за поглавља 23 и 24 (правосуђе, полиција и основна права) при крају.

Када је реч о политичким критеријумима, нови приступ проширењу ЕУ, установљен прошле године, захтева да се међу првима отворе поглавља 23 и 24 и да се напредак у преговорима за ова поглавља веже за сва остала, што у пракси значи да би застој у, на пример, реформи правосуђа, могао да блокира преговоре о пољопривреди и свим другим темама.

Србија ту има додатни проблем јер је на инсистирање немачког Бундестага поглављима 23 и 24 придодато и поглавље 35, које се односи на процес нормализације односа Београда и Приштине и то је крајем године унето и у закључке Савета ЕУ о Србији.

Уз то, Немачка, Велика Британија и још неке земље инсистирају да се пре отварања поглавља 35 спроведе све што је досад договорено у оквиру бриселског дијалога Београда и Приштине, који је током целе друге половине прошле године био у застоју због косовских избора и проблема са формирањем тамношње владе.

Иако у Бриселу признају да Србија није крива за тај застој, указују да кашњење у спровођењу неких већ постигнутих договора нема оправдања.

„Постоје ствари које Србија може да заврши сама, без косовске владе, а власти у Београду врло добро знају које су то ствари“, изјавио је раније овог месеца европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан.

Бриселски дипломатски извори подсећају да је спровођење споразума о узајамном признавању диплома обустављено након што га је оспорио Уставни суд Србије, као и да нису до краја примењени споразуми о правосуђу, енергији, телекомуникацијама и слободном кретању.

Наставак бриселског дијалога на високом политичком нивоу који је заказан за 9. фебруар требало би да доведе до новог замаха у спровођењу договореног, а Мишчевић је недавно изнела процену да би након још једне рунде дијалога, крајем фебруара или почетком марта, сви услови за отварање првих поглавља могли бити испуњени.

Према том, оптимистичком сценарију, поглавље 35 би уз поглавље 32 могло бити отворено већ на пролеће, а убрзо потом и поглавља 23 и 24.

У случају да се ова прилика не искористи, Србија ће на другу међувладину конференцију и отварање поглавља чекати тек у другој половини године, када ће на кормилу ЕУ бити Луксембург.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: