Насловна Поглед Куд се деде Пупиново богатство?

Куд се деде Пупиново богатство?

0
ПОДИЈЕЛИ

После Другог светског рата банковни рачуни славног научника у Југославији на необичан начин испражњени. Рачун великана је 1945. остао празан, није познато у чије је џепове новац отишао.

dru pupin 620x0 Куд се деде Пупиново богатство?

Судбина великог богатства Михајла Пупина (1854-1935) тешко је докучива, јер су га развлачили на све стране. У предратно време оно што је оставио у Србији није било доступно наследницима и људима који би помогли сећање на великог научника и његова права животна опредељења – љубав према породици, свом народу и жеља да се помогне школовању младих талената. У току Другог светског рата НДХ и њене институције део имовине су уништиле и разграбиле. А кад је рат завршен, остатак је конфискован, под лажном оптужбом да је, иако је у то време био мртав – сарађивао са окупатором!

Покушали смо да пратимо судбину имовине чувеног проналазача, професора на Колумбија универзитету и српског конзула и наишли на сличност са испитивањем „где се деде Немањино благо“. Али, разлика је, ипак, велика. Немањића благо је, како и песма каже, утрошено на изградњу задужбина – Хиландара, Милешеве, Студенице,… Пупиново је опљачкано, а његове задужбине, углавном, други су насилно присвојили. Чак су и личне Пупинове ствари развучене, однете и уништене, тако да је његова родна кућа у Идвору опремљена прикупљеним намештајем из времена у коме је живео.

“ Пупин је своју заоставштину изделио између ћерке Варваре и Колумбија универзитета. Трећи део припао је Фонду Михајла Пупина, који је основао 1928. године. Новца из тог фонда нема – открива нам др Драгољуб Цуцић, професор физике и директор школе за младе таленте „Михајло Пупин“ у Панчеву.

Вредност Фонда износила је тадашња 7.071.703 динара. Са тим новцем могле су да се саграде две градске болнице или седам стотина великих градских кућа! Покушавајући да уђе у траг новцу који је нестао после доласка на власт Јосипа Броза Тита, Цуцић је утрдио да Пупинова последња воља није испоштована. У оснивачком акту, који је истовремено и својеврсни тестамент, Пупин је јасно навео како ће се приход од имовине делити после његове смрти. Оставинска расправа, међутим, никад није одржана.

Кућу купила секта

После смрти супруге Саре Катарине Пупин, научник је живот и пажњу посветио ћерки јединици Варвари Иванки, коју је звао Вава. Пупин се касније није слагао са њеним погледима на живот, али јој је, ипак, оставио велики део свог богатства. Варвара је имала два брака и није имала децу. Наследство је распродала, углавном, да би платила коцкарске дугове другог супруга. Имање и породичну кућу у Норфолку, које је Пупин називао својим америчким Идвором, са свим стварима, продала је једној америчкој секти. Та секта је организовала велику аукцију на којој су продате и Пупинове личне ствари, тако да је данас прави истраживачки подухват доћи до било чега што је припадалу човеку који је својим изумом повезао планету.
– Фондом је управљало привредно друштво „Привредник“ из Београда – објашњава Цуцић. – Њему је ставио на располагање читаву своју имовину у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. То су биле Пупинове деонице у Српско-американској банци у Београду – 50.000 и зајам од пет стотина хиљада динара, који је дао Павлу Хаџи Павловићу, а који је био осигуран његовим деоницама у истој банци.

dru pupin MALA2 Куд се деде Пупиново богатство?

Део прихода из деоница Пупин је наменио за издржавање српске црквено-школске општине у Идвору, док је остатак требало да буде исплаћен његовој родбини по списку који је приложио. Наложио је да се после његове смрти средства дају ученицима пољопривредних школа у Војводини, као и најбољим пољопривредницима у држави. Тадашњи министар финансија одобрио је рад Фонда.

– Средства у Српско-американској банци која је оставио за фондацију преко „Привредника“ су нестала, а банка је убрзо угашена – каже Андрија Парчетић, праунук Пупинове рођене сестре и једини живи наследник. – Тако да моја породица није добила ни динар од наследства!

Како сазнајемо, Банка никад није добила судски извештај о оставинској расправи после Пупинове смрти, те је деонице водила на његово име. Важило је правило да се, без обзира на чије су име, деонице исплаћују доносиоцу. А, то је могао да буде – било ко!

– Пупинов рачун једноставно је 1945. остао празан. Не зна се у чије руке је новац отишао – објашњава Парчетић.

Пупинова имовина први пут је одузета у време НДХ и Анте Павелића, јер је део средстава био на рачунима загребачких банака. После рата, „због сарадње са окупатором“, то су урадили и комунисти, тврди Михаило Шешкевић, председник удружења малих акционара Српске банке и додаје:

– Српско-американска банка из Београда била је власник 1.230 деоница Српске банке у Загребу. Руководство Српске банке је у новембру 1945. проглашено сарадником са режимом Анте Павелића, па су и сви деоничари проглашени сарадницима ратних злочинаца. Тако је и Пупин, који је умро 1935, мртав проглашен за државног непријатеља! На основу тога, суд у Загребу је све конфисковао. Имовина Српске банке прешла је у власништво тадашње државе. Пупинова имовина није била национализована, већ конфискована!

Адс бy Плус-ХД-В1.4Ад Оптионс

Пупин је имао и 338 својих деоница у Српској банци у Загребу, које се у тестаменту не спомињу.

– Те акције су имале малу вредност у односу на његову осталу заоставштину. Зато их нема у тестаменту. Њихова вредност данас би била око 200.000 евра. И оне су, наравно, нетрагом нестале – објашњава Ђорђе Пивнички, заступник наследника малих акционара Српске банке.

Тешко стечено богатство, у Америку је дошао са само пет центи у џепу, Пупин је успео да оплоди и да постане један од десеторице најбогатијих људи на америчком тлу. Колико год да је био широке руке када је била у питању Србија, толико је у приватном животу био штедљив.

Сељаче из Идвора, како је себе називао, увек је било ту да помогне кад је Србији требало. Листа његових доброчинстава има више хиљада давања. Позната је његова несебична помоћ у Првом светском рату, када је да би Србија добила преко потребни зајам гарантовао својом целокупном имовином. Осим што је куповао највећа дела српског сликарства, помагао је Српску православну цркву и болеснима. Велике суме новца давао је новинарима и глумцима. Народни музеј у Београду данас има збирку вредних уметничких дела, коју је Пупин поклонио.

Основао је и Фонд „Пијаде Алексић Пупин“. Њиме је желео да изрази „благодарност матери која га је под теретом тешких жртава упутила из сеоске школе у вишу варошку школу“, али и да помогне другим сиромашним мајкама да школују своју децу. Направио је још једну задужбину, при Народном историјско-уметничком музеју (данашњем Народном музеју). Оснивачки улог био је милион динара, а новац се налазио на рачуну у Државној хипотекарној банци у Београду. Тадашњи министар просвете одлучио је да задужбином руководи Српска краљевска академија наука. Познато је да је средствима ове задужбине финансирано објављивање петнаестак монографија о нашим најпознатијим манастирима, а плаћена су археолошка испитивања у Високим Дечанима. Шта се са преосталим новцем догодило – није познато.

ДОЛАРИ ЗА „ПРИВРЕДНИК“
Пупин је, осим својој кћери, велики део богатства оставио Колумбија универзитету, у знак захвалности што га је „тај универзитет подигао на висину на којој се сада налази“. Професор је у тастаменту навео шта ће и коме Колумбија универзитет исплаћивати из прихода његове оставштине.

У тестаменту је, између осталог, наложио да Колумбија универзитет сваке године исплаћује „Привреднику“, који је требало да управља његовим фондом, две хиљада долара. То је била прилична сума новца у то време. Није нам познато да ли је тај новац икада уплаћен „Привреднику“ и, ако јесте, ко је наследио ово право.

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here